ANA I STOJAN MESEČNO ZARADE I DVE PLATE: Ulaganja su mala, to postižu uz pomoć ovog biznisa

Oboje tada zaposleni u državnoj službi, krenuli su sa preradom šumskog voća, onako uzgred da potkrepe kućni budžet od par nemačkih maraka.

A evo ih danas, svoji na svome u Sirogojnu na Zlatiboru, nekada sporedni posao pretvorili su u porodični biznis i imaju registrovanu firmu. U međuvremenu su od proizvodnje pasterizovanih slatka, džemova, sirupa, sokova decu odškolovali.

Žive pristojno, zarade dve solidne plate od posla koji ne zahteva veliku investiciju. Ali, traži dosta rada i truda i zbog toga su oboje raskinuli radni odnos u firmama u kojima su radili.

Početni kapital bili su im posvećenost tradicionalnoj recepturi koju je Ana nasledila od majke i babe a koja ne podrazumeva nikakve konzervanse, i zlatiborske šume u kojima se moglo naći šipurka, drenjka, borovnice, šumske jagode, i drugih plodova koji se daju preraditi.

- Posao koji nam je služio da bukvalno preživimo, pretvorio se u posao od koga lepo živimo. Počeli smo na inicijativu tadašnje direktorke muzeja na otvorenom “Staro selo” - Sirogojno, koja je želela da u prodavnici koja nudi proizvode trdicionalnih zanata ima i prerađevine od šumskog voća. Mnogo porodica je tada radilo za njih, čini mi se, celo selo, ali ih je većina vremenom odustala. Ostalo je nas nekoliko.

- Do 2017. dok je zakon dozvoljavao, radili smo bez registrovane firme – priča Ana Dabović.

Proširivanje posla i tržišta podstaklo je supružnike da uvedu proizvode čije se sirovine ne mogu naći u šumi ili ih barem tamo nema dovoljno. Zato jagodu, kupinu i aroniju kupuju od uzgajivača, a u troškovniku su im samo još ambalaža i šećer. Pod uslovom da imate adekvatan prostor za skladištenje proizvoda i dovoljno mesta u zamrzivačima, kažu svima koji razmišljaju da krenu njihovim putem, nikakva druga ulaganja nisu potrebna.

Da bi pronašli asortiman, ali i zaradili mimo osnovne delatnosti, podigli su malinjak. Iz njega beru plodove koje prerađuju.

- Od džema, sirupa i slatkog od maline zaradimo duplo više nego što bi sveže voće prodali hladnjačaru. Od tegle džema od šipuraka koji sam sama nabrala mi ostane 70 odsto cene po koje sam je prodala – kaže Ana.

U zbirnoj računici, kada ukalkulišu i šumske plodove koji sami beru i voće koje kupuju, kao i ostale troškove, Dabovićima ostane 40 odsto čiste zarade od vrednosti za koje prodaju robu.

Moderno tržište danas traži i dekorisanu ambalažu. Nisu se Ana iStojan oglušili na taj zahtev, ali ni ovde nisu odstupili od dekoracije. Boce i tegle se ukrašavaju kanafasom, koji podseća na motive starinskih stolnjaka.

Stalni kupci su im Muzej “Staro selo” i još nekoliko prodavnica, mada im dosta ljudi, što naviknutina njihove proizvode, što po preporuci drugih, dolaze na kućni prag da kupi kolač od šljive madžarke, kupinovo vino, slatko od borovih izdanika, i sve ostalo što Dabovići imaju u spektru proizvoda.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Srbija Danas)