DEJAN LUKIĆ (13) JE PATENTIRAO SATELIT ZA SVEMIR: Odobrila ga i finansiraće ga NASA! Imamo li novog Nikolu Teslu?

Dejan Lukić (13) je dečak genije. Nikola Tesla, Tomas Alva Edison i Albert Ajnštajn ljudi su od kojih je najviše učio. Već u ovoj dobi "pohrvao" se sa ovom teškom i zahtevnom literaturom. Njegovu ideju o izradi satelita za komunikaciju prihvatila je NASA (Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija), koja će zajedno sa Evropskom Svemirskom Agencijom platiti i troškove licence za kontrolu satelita i papirologije.

Ovaj dečak sanja velike snove, a jedan od njih nadomak je ispunjenja.

Majka mu nije verovala da će da se obrati Nacionalnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj administraciji. No, više nema prostora za verovanje ili neverovanje, sada je sve crno na belo.

O kakvom satelitu je reč i kako je "dečak genije" došao na ideju za njegovu izradu

Ideju za izradu satelita Dejan je, kako kaže za Espreso, dobio još 2016. Tada nije znao da postoji "NASA Launch Initiative program", tek je ove godine saznao da NASA mladima daje finansije za projekte poput ovog njegovog.

- Radio san na njemu od aprila 2019. godine, a u maju mi je pripomogao prijatelj Nikola Peulić, koji mi je pomagao i oko programiranja koda i otklanjanja grešaka, jer se u glavnom računaru satelita nalzi software sa preko 400.000 linija koda - priča Dejan Lukić za Espreso.

A, ovo je kako kaže deo kod koji sme da nam pokaže:

- Reč je o komunikacionom satelitu. Glavna namena mu je prenos podataka, odnosno, internet i mobilna konekcija. Internet konekcija se bazira na CAT svetskom sistemu za internet komunikacije brzina od ~4000Gbit/s (500GB/s). Mobilna konekcija će pružati kristalno čiste razgovore - objašnjava Dejan o kakvom satelitu se radi.

- 3D modeli, nacrti i software su bili najveća prepreka, jer po kriterijumima NASA-e sve mora biti profesionalno dokumentovano za javnost. Planiramo da nastavimo sa pravljenjem satelita, prihvatili su ovu ideju i dali su mi rok do maja 2020. godine - pojasnio je "dečak genije".

Lansiranje satelita je otvoreno od 25-30. maja 2020. godine, i biće lansiran Falcon 9 ili Falcon Heavy raketom u nisku Zemljinu orbitu. Satelit će najvjerovatnije biti pušten u orbitu iz Međunarodne Svemirske Stanice, rukom.

Dodaje kako je osim ovog projekta, radio na hibridnom raketnom motoru, motoru koji koristi i solidno i tečno gorivo.

- Ima potisak od 5,4 tone i nije štetan po prirodu, jer glavno gorivo je voda. Takođe, pravio sam i "autopilot" sistem za motorna vozila, on omogućava autonomnu vožnju, izbegavanje prepreka i napredni GPS i NANS sistem. Na ideju sam došao tako što sam 2016. godine čuo "CubeSat" satelite, odnosno satelite veličine 10x10x10cm, i javila mi se ideja da ga i ja napravim - priča "dečak genije" za Espreso.

Sklonosti prema nauci, kako kaže, ima od strane majke i dede. Majka mu je pokazala neke od najvećih naučnika (Nikolu Teslu, Alberta Ajnštajna i dr.), pa je tako i zavoleo nauku.

- Sa 5 godina dobio sam prvi računar, od tad se bavim računarima i aeronautikom. Svog dara postao sam svestan svog kada mi je NASA odobrila ovaj projekat - skroman je Dejan Lukić.

Patentirao i raketni motor

Dejan je, takođe, patentirao hibridnu raketu. To je, kako je objasnio za Espreso, motor koji koristi: vodu, kalcijum nitrat, acetonu kiselinu i amonijak.

- Da, hibridni raketni motor koji koristi solidno (čvrsto) i tečno gorivo. To je motor koji koristi: vodu, kalcijum nitrat, acetonu kiselinu i amonijak. Kombinujući ta goriva u stepenom procesu pod pritiskom od 470 bari, motor uspeva da daje potisak od 54kN (kilonjutna, potisak od 5,4 tone). Jedno sagorijevanje traje 240s, potrebno mu je 480l vode, 3kg kalcijum nitrata, 12l acetone kiseline i 480l amonijaka. Ne zagađuje okolinu, jer nakon stepenog procesa iz motora samo izlazi vatra pod pritiskom i vodena para. Naime, nisam ga još mogao testirati zbog policije, brinem se da ne bi posumnjali da pokušavam nešto da raznesem - našalio se Dejan.

Dejanu se obratila i Nemačka kampanja "Deutsche Telekom" (Nemački Telekom) za saradnju u julu 2020. godine.

Dejanovi prvi koraci u nauci

Dejanova majka, Dijana Ždrnja, u ispovesti za Espreso priseća se Dejanovih prvih koraka i interesovanja za nauku. Kako kaže, on je prvi put za Nikolu Teslu čuo gledajući kanal "Nacionalna Geografija", kada je imao šest godina.

- Za Teslu je prvi put čuo gledajući TV kanal "Nacionalna Geografija". Od šeste godine počeo je da prati taj kanal sa mnom. Tu je bio i kompjuter koji ga je stalno fascinira. Umesto da, što je očekivano u njegovom uzrastu, igra igrice počeo je da pretražuje internet o elektrotehnici, naučnicima... Sećam se da je prvi put gledajući dokumentarac o Tesli bio fasciniran tim munjama, moći struje itd. Posle sam mu ja pobliže objasnila ko je Tesla, prilagođavajući priču njegovom tadašnjem uzrastu. Ta priča uglavnom se svodila na to da imamo struju zahvaljujući njemu - priča Dejanova majka.

Dodaje kako je kasnije uz njen nadzor počeo da istražuje i o Edisonu, te o Teslinom radu za njega.

- Kako je bio stariji na internetu, uz moj nadzor, istraživao je o Edisonu i o tome kako je Tesla radio za njega, Amerikanca. Tada je saznao kako je Tesla unapredio Edisonovu jednosmernu struju. Fasciniralo ga je to da je jedan čovek sa naših prostora unapredio američki elektrosistem. Od tada je Dejan mnogo čitao i o Edisonu, shvatajući da od njega može da nauči deliće, a od Tesle delove, da se tako izrazim - objašnjava Dijana za Espreso.

O Ajnštajnu je prve informacije dobio, takođe gledajući TV kanal "Nacionalna Geografija".

- Ajnštajnov rad upoznao je gledajući Nacionalnu geografiju, žedan da sazna ko je sada on, opet smo zajendo "otišli na internet". Shvatio je da je on otac fizike bez koje struje i astronomije ne bi ni bilo. I ja sam mu pričala o Anštajnu, jer sam po prirodi znatiželjna i rado čitam o nauci. Nisam mu izostavila ni sjajnu Milevu Ajnštajn - priča uz osmeh Dijana Ždrnja, Dejanova majka.

U 11. godini, priseća se Dijana, pružila mu je knjigu "Tesla-čovek anđeo", iako se radi o teškoj literaturi, Dejan je uspeo da se "iznese" sa njom, jer je o svemu tome već mnogo znao. Knjigu je, kako kaže njegova majka, s oduševljenjem pročitao. Sledeće godine već je sam tragao za Teslinom literaturom i literaturom o Tesli.

- Učeći tako, sam, ponekad uz moju pomoć (koliko sam mogla da mu pomognem), počeo je sve to da primenjuje na svoje planove i projekte. Moj otac, njegov deda, kao mladić, želeo je da upiše astronomiju. Dejan je često kao još mali dečak, umesto crtaća, birao da gleda i izučava planete i da ih crta. Znači da tu i genetika ima presudan značaj - iskrena je ova žena.

U ispovesti za Espreso Dijana se prisetila i jednog Dejanovog rođendana na kome mu je deda pričao o Marsu, te kako je zbog te priče cela rođendanska proslava pala u drugi plan.

- Želim da napomenem da ga nikada niko nije forsirao na to. Ponekad sam čak znala da mu kažem da ide da se igra, da je mali i da je sve to previše za njegove godine. Ali ne on je bio žedan znanja o astronomiji i elektrotehnici - kaže za Espreso Dejanova majka.

"Često se isplačem. Ispred računara sedi mali genije, a ja nemam novca da ga poguram prema onome što želi"

Da život za ovu porodicu nije uvek lak sasvim je izvesno iz svega onoga što nam je ispričala Dejanova majka, Dijana Ždrnja. Ima tu i suza i besparice, ali i težih međuporodičnih odnosa.

- Često se isplačem. Profesor sam razredne nastave, nezaposlena. Završila sam državni fakultet u Banja Luci. Sa Dejanovim ocem sam se rastala. Od tada on baš i ne vodi brigu o njemu. Iako je meni pripalo starateljstvo, sud je donio odluku o alimentaciji, ali njegov otac već mesecima ne plaća istu. Radila bih i u trgovini, da bih svom detetu pružila sve, ali imam diskus herniju, i ne smem da podižem apsolutno ništa teško. Ukoliko se ne budem pridržavala toga, prema rečima lekara mogla bih da završim na operaciji. Sinoć sam putovala sat i po vremena i od tog kratkog sedenja sam ja sada na lekovima. Boli me - iskrena je Dijana.

S obzirom da ne može da nađe učiteljski posao, odnosno da radi u struci, nastavlja svoju ispovest Dijana Ždrnja, počela je da razmišlja o radu u Italiji.

- Kada me već boli kičma neka me boli za koju hiljadu evra, da bih pružila sinu sve što mu je potrebno da ostvari svoje snove, a ne da radim u trgovini uz bolove i opet ništa da nemogu da mu priuštim. Tako da razmišljam o Italiji. Ne znam šta bih drugo. Dakle, da, često se isplačem u stanu, jer ispred računara sedi mali genije, a ja nemam finansijskih sredstava da ga poguram prema onome što želi u svakom smislu - priča Dejanova majka.

Dejan je za ispunjenje svojih ideja znao da štedi od školskog džeparca kako bi kupio kablove, kalaj za lemilicu i slično. Takođe, "svaki dinar" koji dobije od rodbine koristi da kupi metale za raketu, sprej, trake itd.

- Dejan ne zahteva posebnu pažnju, ali se trudim da mu maksimalno dam podršku u svim tim izumima, pohvalim ga, podstičem ga, pričam sa njim kada šetamo o nauci, o naučnicima. To ga ispunjava i vidim da mu se dopada ta vrsta pažnje sa moje strane - priča Dijana Ždrnja za Espreso.

Dejan je, kako priča njegova majka, napravio digitalan prikaz svog projekta, pa se konsultovao sa grupom naučnika o tome da li treba još nešto da doda svom projektu.

U slobodno vreme ovaj dečak voli da vozi bicikl, dakle ima i slobodnog vremena, a majka ga u tome podržava.

- Dejan obožava da vozi bicikl, dakle ima i slobodnog vremena, a i ja potenciram da izlazi, vozi bicikl i slično - priča Dijana Ždrnja.

Lični utisak autora

Ovo se najčešće ne stavlja u članke. Ali, naprosto ne bi bilo fer da taj lični utisak, mene, kao autora ovog teksta i nekoga ko je razgovarao sa ovim izvanrednim dečakom izostane.

Ovde se radi o jednom izvanrednom, fascinantnom mladom biću, koje svojom pameću i zrelošću sagovornika ostavlja bez reči.

Sigurno je da se radi o jednom izvanrednom talentu, o dečaku koga će istorija da pamti i o kome će ceo svet jednom da piše.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)