POKLON ADOLFA HITLERA BEOGRADU JOŠ UVEK POSTOJI: A evo i šta predstavlja!

Često se u pojedinim medijima i na društvenim mrežama mogu pročitati osvrti koji, u najboljoj tradiciji nama tako omiljenih teorija zavere, monumentalni Grob neznanog junaka (na planini Avala) poistovećuju sa nekakvim masonskim hramom.

Iako stručnjaci različitih užih specijalnosti (istoričari, istoričari umetnosti, arhitekte i drugi) već decenijama uporno negiraju jednu takvu, posve neutemeljenu tvrdnju, naša javnost je i dalje sklona da u ovom izuzetnom umetničkom i arhitektonskom delu vidi upravo ono čega kod njega nema.

Najpre bi trebalo ukazati na terminološku grešku koja je kod nas veoma uvrežena. Naime, često ćete čuti da se govori o "Spomeniku neznanom junaku" iako je jedini ispravan naziv tog memorijala "Grob neznanog junaka".

Zašto?

Treba reći da se radi o veoma specifičnom tipu nepokretnog kulturnog dobra čija je osnovna funkcija ta da predstavlja mesto sahrane neznanog (nepoznatog) junaka i samim tim centralno mesto odavanja počasti ratnicima stradalim u svim ratovima u istoriji jedne države. Dakle, to nije najobičniji javni spomenik, već zaista jeste grob budući da naš neznani junak u njemu i počiva.

Kako je uopšte nastao fenomen groba neznanog junaka

Nakon strahota Prvog svetskog rata, u Evropi je postepeno jačala svest o potrebi njegove trajne memorijalizacije u realnom, ali i simboličkom vidu. Kako je tokom tog rata došlo do stradanja oko 18 miliona pripadnika različitih oružanih snaga i civila, te kako se pokazalo nemogućm da svakome od njih ponaosob bude odata zahvalnost i iskazano poštovanje, došlo se na ideju da se uspostavi jedno centralno i simbolično mesto odavanja počasti svim stradalima na području jedne zemlje.

Tako je nastao globalni fenomen Groba neznanog junaka.

Prvi Grob neznanog junaka formiran je u godinama nakon Prvog svetskog rata u Parizu, u Francuskoj.

Grob neznanog junaka prvi put se spominje već 1916. godine, usred velike bitke kod Verdena, ali je tek početkom novembra 1920. ta zamisao ostvarena usvajanjem posebnog zakona kojim je odlučeno da Trijumfalna kapije u Parizu bude lokacija tog jedinstvenog Groba.

Ubrzo posle usvajanja tog zakona posmrtni ostaci osmorice neidentifikovanih francuskih vojnika prebačeni su u Verden.

Vojnik Ogist Ten, pripadnik 132. pešadijskog puka i sin borca ubijenog u ratu, bio je zadužen da 10. novembra 1920. godine položi venac načinjen od belih i crvenih karanfila na jedan od osam sanduka sa posmrtnim ostacima francuskih ratnika koji će kasnije biti prebačen u Pariz.

Mladić od 21 godinu je kasnije ispričao da je izabrao šesti po redu kovčeg, i to sabiranjem tri broja svog puka - 132.

Plamen koji gori večno

Na drugu godišnjicu primirja, 11. novembra 1920. godine, kovčeg sa posmrtnim ostacima francuskog neznanog junaka svečano je prenet u salu Trijumfalne kapije koja je tada bila preuređena kao kapela. Neznani junak je 28. januara 1921. godine sahranjen u centralnom delu glavnog luka kapije.

Plamen sećanja, odnosno ,,večna vatraˮ, je upaljena 11. novembra 1923. godine. To je učinio Andre Mažino, tadašnji ministar rata, uz zvuke posmrtnog marša kompozitora Frederika Šopena.

Plamen od tog dana nije nikada ugašen.

Na temeljima srednjovekovnog grada Žrnova

Naš Grob neznanog junaka nalazi se na planini Avala, na lokalitetu gde se neposredno do tada nalazio moćni srednjovekovni utvrđeni grad Žrnov koji je potpuno uništen po naređenju jugoslovenskog kralja Aleksandra I Ujedinitelja.

U pitanju je veličanstven mauzolej, rad istaknutog skulptora Ivana Meštrovića, u potpunosti izveden u crnom jablaničkom granitu.

Grob neznanog junaka je izuzetno reprezentativna građevina, puna simbolike.

Zašto petostpena piramida i druga simbolika

Sam grob, u kome počivaju posmrtni ostaci našeg neznanog junaka, postavljen je na petostepenu piramidu što simbolizuje pet vekova ropstva Srba i drugih Južnih Slovena pod Turcima.

Takođe, oba pristupna portala samom Grobu čuva ukupno osam karijatida koje predstavljaju majke, pripadnice naroda i regija koje su činile Jugoslaviju, državu tokom čijeg je trajanja bio podignut Grob neznanog junaka.

Osim što je Meštrović preuzeo antičku tradiciju postavljanja karijatida, on je njih u ovom slučaju poistovetio sa majkama poginulih ratnika koje čuvaju mir i nepovredivost groba svoga poginulog sina. Ta simbolika je posebno snažna i dirljiva.

Date u natprirodnoj veličini, stamene, grubih crta lica i pogleda uperenog u daljinu, te okamenjene majke (karijatide) zaista unose jednu posebnu atmosferu dostojanstvenosti i iskonskog bola roditeljke zbog nasilne smrti svoga deteta.

Grob neznanog junaka podignut je na vrhu planine Avala i to zbog želje kralja Aleksandra I Ujedinitelja od Jugoslavije da se u neposrednu blizini prestonice novouspostavljne zajedničke države južnoslovenskih naroda transponuje ,,Kapija otadžbine’’ (,,Oltar domovineˮ), odnosno Kajmakčalan.

Naime, u snažnoj želji da istakne heroizam svojih saboraca koji su odneli veliku pobedu u Prvom svetkom ratu, kralj se opredelio da vrh Avale postane novi Kajmakčalan te da spomen-kosturnica na Kajmakčalanu (tzv. ,,Kapija otadžbineˮ, tj. ,,Oltar domovineˮ) na simboličan i veličanstven način bude ,,preseljenaˮ na vrh planine koja se nalazi u neposrednoj blizini prestonice.

Kako bi ta ideja bila u potpunosti i sprovedena doneta je odluka da se, čak, po obroncima Avale zasadi isto ili veoma slično rastinje kakvo postoji i na planini Nidže čiji je vrh sam Kajmakčalan.

Poklon Adolfa Hiltlera

U vreme kada je građen naš Grob neznanog junaka (1934-1938.) i kada je vršeno pošumljavanje Avale tačno određenim vrstama, došlo je do jednog neobičnog simboličkog susretanja dva nekadašnja ljuta protivnika – Jugoslavije (odnosno Srbije) i Nemačke.

U želji da iskaže pijetet prema nekadašnjim junačkim protivnicima nemački kancelar Adolf Hitler učinio je lični dar tako što je odredio da se Jugoslaviji poklone četinara koje je trebalo zasaditi u neposrednom okruženju Groba neznanog junaka.

Cilj je bio da se i na taj način manifestuje ideja koja je u čitavoj Evropi bila veoma prisutna u razdoblju nakon 1918. godine koja je glasila: ,,Protivnici u ratu – sjedinjeni u smrtiˮ. Drugim rečima, dok karijatide bdiju nad grobom neznanog junaka, spokoj i dostojanstvo grobnog mesta tog mladića čuvaju i četinari koji su za tu priliku posebno dopremljeni iz Botaničke bašte u Minhenu.

I stoga, kada iz daljine posmatramo planinu Avala, primetićemo da je skoro čitava prekrivena listopadnim rastinjem, osim neposredne okoline kompleksa Groba neznanog junaka koji je okružen četinarima, darom nikog drugog do samog Adolfa.

Elem, nakon sažetog izlaganja činjenica u vezi sa funkcijom i konceptom našeg Groba neznanog junaka posve je jasno da je tvrdnja po kojoj se radi o prikrivenom masonskom hramu samo još jedan u nizu naših savremenih mitova koji nemaju nikakvo utemeljenje u istorijskoj istini.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)