ZNATE LI KAKVE SU BUDALE VODILE OVU ZEMLJU? TAKO SE MOŽE SAGLEDATI SRPSKA TRAGEDIJA: Održan parastos Draži

Dragoljub Draža Mihailović, među pristalicama poznat i kao Čiča Draža, bio je armijski general i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

Na današnji dan, 17 jula 1946. je preminuo, a svake godine u Beogradu se obeležava pomen njegove smrti.

U 12.00 časova u Vojničkoj crkvi Ružica na Kalemegdanu Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) priredio je pomen komandantu Jugoslovenske vojske i otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću.

Mihailović je streljan 17. jula 1946. godine, egzekucija je izvršena tajno i nelegalno, a presuda je izrečena "iz političkih i ideoloških razloga, posle montiranog sudskog procesa, organizovanog po naređenju tadašnjeg komunističkog vrha jugoslovenske države".

Svake godine u Srbiji, a i oklonim državama obeležava se pomen smrti, i služba za pokoj duše Draže i njegovih vojnika.

Predsednik POKS-a Žika Gojković kazao je da na taj način žele da odaju poštu "jednom od najvažnijih Srba u novijoj istoriji", kao i da je obaveza pokreta da maksimalno radi na tome "da se nikada ne zaboravi" to što je Draža Mihailović radio.

"Draža je bio vojskovodja i mučenik. Njegovo ubistvo i sve što je došlo posle toga je unakazilo i unazadilo srpsko društvo", rekao je Gojković.

On je istakao da će ljudi koji su deo POKS-a svuda i na svakom koraku da pričaju istinu o istoriji, kako bi se na taj način odužili onima koji su dali živote za bolju Srbiju.

Pomenu su prisustvovali unuk Draže Mihailović i potpredsednik POKS-a Vojislav Mihailović, članovi SANU i Krunskog saveta.

Ove godine, u Beogradu, u Crkvi na Kalemegdanu prisustvovao je veliki broj ljudi, a koje je srdačno dočekao Dražin unuk Vojislav Miahilović. Vojislav se ljubazno pozdravljao sa svim ljudima koji su došli da se pomole za pokoj duše Draži, a takođe, je bez presije razgovarao o trivijalnim temama, poput vremena i gužve u saobraćaju.

Među okupljenima bilo je nekoliko građana sa četničkim obeležjima, šubarama s kokardama i barjacima četničkog pokreta. Incidenata nije bilo.

Pristalima su podeljenje voštane sveće, a ubrzo je i sveštenik, Otac Milorad, pozvao da se u Crkvu uđe, ne bi li bogosluženje započelo.

Tokom crkvenog obreda sve je prošlo u najboljem redu, ljudi su mirno i tužnih izraza lica držali upaljene sveće i molili se za Dražu i njegove nastradale vojnike. Ispred ikonostasa stajao je i molio se Vojislav Mihailović.

Kada se služba završila Otac Milorad je ustupio reč istoričaru Veselinu Đuretiću, koji je izjavio sledeće:

- Svako bi mogao da kaže ovo što ću ja danas reći. Znate li kakve budale su nekada vodile ovu zemlju? Tek danas se može sagledati srpska tragedija 20. veka. Ovu zemlju su uništili srpski rusofili. Dok je Draža sledio srpsku nacionalnu ideju, nije išao preko kralja i vlade. Dražina ideja nije mogla da se ostvari zbog srpskih rusofila, odnosno neruske Rusije, izjavio je Veselin Đuretić.

Nakon govora istoričara Vojislava, u okviru Crkve, horski su otpevane tri pesme, jedna je bila Draži u slavu, druga je veličala Kosovo, a treća je bila posvećena Srbiji.

(Espreso.co.rs)