UPOZNALI SMO MALU BAJKERKU O KOJOJ BRUJI ČITAVA SRBIJA: Priča o devojčici s Daunovim sindromom krije JEDNU TAJNU

Priča o životu, ljudskosti i dobroti male bajkerke s Daunovim sindromom krenula je da se kotrlja najpre društvenim mrežama. A onda nas je naučila mnogo čemu, kao što je život jednog običnog, malenog bića punog ljubavi prema životu i motorima.

Beograđanka Ivanka Mihajlović (15) je veoma brzo dospela u žižu javnosti nakon tvita našeg kolege, urednika Kurira i pisca Branislava Bjelice, autora potresnog romana "Dete na stepenicama". Glavni lik ove priče je devojčica s Daunovim sindromom.

Po objavljivanju priče o maloj bajkerki na Kuriru.rs, naš susret se dogodio u jednom parku kod Bogoslovije gde nas je sačekala s bakom Jagodom Delić i urednikom Kurira, Branislavom Bjelicom.

Kako smo se približavali parku, u daljini sam primetila jedno srećno lice puno ljubavi i radosti koje sa oduševljenjem i posebnom pažnjom stoji pored Bjeličinog crvenog motora i navlači rukavice na ruku u želji da se provoza po koji krug.

Pomislila sam, to je sigurno Ivanka. Boze, koliko je srećna.

Prilazim polako kako bih upoznala heroinu čija je potresna priča izazvala emociju kod svakog malog, običnog čoveka. Pružam ruku simpatičnoj devojčici i kazem: "Moje ime je Jovana, drago mi je što smo se upoznale", a zatim dodaje: "Ja sam Ivanka", i pokazuje mi kako navlači rukavice.

Veoma uzbuđena nastavlja da navlači rukavicu na drugu ruku i kaže: "Hoću na motor, hajde na motor". Baka dobacuje: "Ivanka, ne možeš na motor, počinje kiša i nije bezbedno za vožnju."

Ma kakvi, ni kiša koja je pomalo počela da pada nije omela ovu hrabru devojčicu da uživa pozirajući širokog osmeha fotoreporteru s kojim je kasnije zaigrala fudbal u parku.

Napravili smo nekoliko fotografija, a onda je uzela kacigu i stavila je na glavu, dobacujući "Stavi je". Nakon toga, došla je do parka i uzela loptu. "Hajde da igramo", uzviknula je radosno. Krenula je u avanturu i šutirala loptu poskakujući u svom ritmu od sreće.

Puna entuzijazma i radosti, videlo se na Ivankinom licu koliko zrači pozitivnom energijom.

Naša srca su bila ispunjena kada smo videli koliko je radosti bilo na jednom mestu i koliko je strastvena i neustrašiva mala bajkera čija životna priča mami suze na lice.

Ivanki je baka Jagoda sve u životu. Ona je njen staratelj i anđeo čuvar.

Umesto s majkom, devojčica s Daunovim sindromom je odrasla uz baku i u najtežim životnim trenucima baka je ostala uz nju. Hrabra žena, ali pre svega veliki borac, nije odustala od Ivanke kada je saznala da ona nije njena biološka unuka.

Baka Jagodi je život priredio pravi ringišpil gde u pojedinim momentima, na vidiku nije videla svetlu tačku, ni izlazno stajalište.

Međutim, kada se razlomila u paramparčad nije želela da digne ruke od svega, nastavila je da se bori još jače uprkos tome što je preživela pravu golgotu nakon Ivankine DNK-a analize.

Ivankin anđeo čuvar

Baka Jagoda je devojčicin privremeni staratelj, a do pre četiri godine je bila stalni staratelj. Takođe, upisala se na obuku za hranitelja što joj veoma uspešno ide od ruke i sa ponosom ističe.

Do Ivankine druge godine mislila sam da mi je biološka unuka, a nakon Ivankine operacije srca na Institutu za majku i dete, urađena je analiza DNK-a, i dokazano je da nije biološki moja, ali sam je uprkos tome zadržala", objašnjava Jagoda Delić.

Žena velikog srca

Baka Jagoda Delić je rođena u Zemunu, a roditelji su joj iz Srema. Osnovnu i srednju školu završila je u Sarajevu. U Sarajevu je u to vreme bio rat i vladalo je zarobljeništvo.

Otac joj je bio ratni kapetan, a po završetku studija udala se za oficira i otišla da živi u Liku.

Nakon razvoda braka, došla je da živi u Srbiju u kojoj kako navodi, nije ni izbeglica ni domaća.

Kako kaže, devojčica je videla majku pre dve nedelje, a ponekad prođe po šest meseci pa se ne vide. O ocu nije želela da priča, a zatim dodaje, on je "neimenovan".

Što se tiče roditelja, otac je neimenovan, a majka joj živi u Beogradu. Iz prethodnog braka živi sa sinom koji je težak dijabetičar. Ivanku sam podizala, a bilo je tu kojekakvih peripetija i prošli smo golgotu.

Nisu stambeno obezbeđene, ali ni finansijski. Njih dve žive u regrutnom centru odakle bi trebalo da se isele.

Sada živimo u vojnom krugu u regrutnom centru, i trebalo bi da se iselimo. Obećali su nam neko nužno rešenje i nadam se da će nam pomoći", skeptična je Jagoda.

Na pitanje, gde se nalazi njena ćerka, odnosno Ivankina majka kazala je:

Ja ćerku nemam", a potom dodala:

Živi u Beogradu sa sinom iz drugog braka koji je dijabetičar i ona ga sama izdržava bez pomoći oca. Sa mnom je nekada imala drugačiji kontakt, a sada je bolji. I to je sve što mogu o njoj da kažem. Sada smo u dobrim odnosima i ne želim to da remetim, razumite me" , zaključila je Jagoda Delić.

Budući da se ova priča neumitnom brzinom proširila društvenim mrežama, autoru prvog teksta o maloj bajkerki, Branislavu Bjelici, javili su se ljudi iz svih delova Srbije sa željom da pomognu i da malenu devojčicu provozaju na svojim motorima.

Nastaviće se ova lepa priča...

Bonus video