LEKARI NISU MOGLI DA IZBROJE PRELOME, TVRDILI SU DA ĆE OSTATI INVALID: Slađana ih je DEMANTOVALA i to kako!

Slađana Pavlović demantovala je sve najcrnje lekarske prognoze da neće imati dete, da će biti nepokretna nakon jedne saobraćajne nesereće. Ona danas živi normalno i ima dete od 14 godina.

Ovo je njena priča.

Umor koji sam osećala danima mogao je da joj bude znak da uspori, ali ona nije želela da oslušne sebe. Dok su joj lekari sugerisali da se naspava, ona je i dalje živela brzo. U povratku sa jednog rođendana sela je u svoj automobil. Izgubila je kontrolu nad kolima i probudila se nekoliko sati nakon teške saobraćajne nesreće u bolnici, u jednom malom italijanskom gradu.

-Nakon što su me sa mesta nesreće doneli u bolnicu proglasili su me mrtvom što su čak sutradan objavili novinari u tom malom mestu u kojem sam živela gde su me svi znali. Suočila sam se sa kliničkom smrću što je bilo neverovatno iskustvo. Oživela sam jer sam znala da ne smem da tugu ostavim svojim roditeljima i da je život predamnom - priča Slađana Pavlović u razgovoru za BGonline.

12 sati na operacionom stolu

Lekari nisu bili optimisti kada je reč o Slađaninom zdravlju. Nakon dosta razmišljanja ipak su odlučili da je operišu, a operacija na kičmi je po njenim rečima trajala 12 sati.

-Kičma, kao i sve na meni je bilo izlomljeno, imala sam unutrašnje krvarenje. Bila sam nepokretna. Operacija je bila poslednja nada i pokušaj da me koliko toliko osposobe, a ja sam duboko u sebi znala da ću ostati živa. Rekli su mi da ću ostati invalid zauvek, a psihijatri i psiholozi su dolazili da me obilaze i pripreme na to. Amnezija me je okupirala 80% - priseća se Slađana.

Pobedivši sve lekarske prognoze dobro je podnela operaciju i odlučila da - živi.

-Sve te priče o tome da sam izgubila pamćenje i sećanje, da je jedino Lekari nisu bili optimisti kada je reč o Slađaninom zdravljurealno da budem vezana za krevet i da nikad više neću biti kao pre sam slušala sa distance. Za mene to nije bilo moguće. Samo sam želela da mi majka bude pored mene, a njena snaga i smirenost su mi mnogo znacili. Ona je sve pratila sa savršenim mirom što mi je mnogo značilo, dok sam onima koji su plakali zbog mene rekla da više ne dolaze.

Nedelje, pa i mesece je provodila u ležećem položaju. Seća se da su joj kosu prali tako što su je polivali vodom iz flaše pored kreveta.

-Kad su me prebacili na oporavak u novu bolnicu u kojoj je radila jedna lepa doktorka rekla sam joj da je mnogo lepa i da ću i ja biti kao ona. Maštala sam o tome da se i ja jednog dana tako našminkam, obučem, budem tako lepa... Ona mi je rekla da ima šanse da za koji mesec malo sednem i vidim svet iz druge perspektive. Ali, ja sam bila opsednuta idejom da budem ono što sam bila. Moj optimizam je ponekad plašio lekare pa su iz predostrožnosti postavili ograde i rešetke na moj krevet da ne bih samionicijativno ustajala. A meni je fokus bio samo na tome da se izvučem iz svega. U bolnici sam vizuelizovala sebe kako hodam, šetam. Nisam čitala niti gledala tv, nisam ni razgovarala s ljudima, već sam bila koncentrisana na to da sebe vizuelizujem kao hodam - priča Slađana o tome kako je sebe hrabrila i nakon nekoliko meseci pobedila sve lekarske prognoze koje su govorile da će biti invalid. Slađana danas motiviše druge da pobede svoje loše trenutke a kako je ona to učinila, osmislila mentalne vežbe i nakon svih nedaća postala i mama pročitajte OVDE.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Branka Gajić/bgonline.rs)