DANAS JE BIJLOBER: Na ovaj dan voda dobija moć, danas se ljudi BRATIME I KUME

Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, proroka i Preteče, danas slavi Srpska pravoslavna crkva i svi vernici. Praznik je ustanovljen u 4. veku, nakon uspostavljanja Božića. Smatra se i praznikom kumstva i pobratimstva.

O Ivanjdanu se pletu venci od ivanjskog cveća i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri, piše pravoslavlje.net. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.

VENCIMA SE PRIRODA OVENČAVA

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta) i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.

Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

SUNCE TRIPUT POSKOČILO

U takovskom kraju postoji priča ο nekom seljaku iz Nevada, koji je u gluvo doba noći izašao iz kuće i video neko bledo svetlo na planini Rudnik. Odmah se obukao i kad je došao do tog mesta baci kapu. Sutradan, zarana, otišao je tamo i iskopao pun kovčeg srebrnjaka. Samo što je iskopao i izvadio blago, okrenuo se prema suncu da zahvali Gospodu, na šta se dogodilo novo čudo. Sunce je tri puta zaigralo - poskočilo, kao znak da je blago dar Jovana Krstitelja.

Ivanjdan se može nazvati i "devojačkim praznikom" jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivanjdanskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije.

ŠTA RADE GRUŽANKE DEVOJKE

Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdan gledaju kako je niklo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)