NAORUŽANI HRVATI UŠLI U SRBIJU! Ima ih 35, i TEŠKO SU NAORUŽANI!

Camp Bondsteel na Kosovu prima do 7000 vojnika, a između njih je 35 pripadnika OSRH, a ovo je priča o njima

Objavljeno: 03.07.2019. 15:21h

Pero Jovović

U neposrednoj blizini Uroševca (alb. Ferizaj) nalazi se Camp Bondsteel, jedna od najvećih američkih vojnih baza u Evropi. Onde se donedavno nalazio i 31. hrvatski kontingent u NATO-ovoj operaciji potpore miru u takozvanoj Republici Kosovo (KFOR).

Iskustvo novinara iz Hrvatske prenosimo u celosti.

U operaciji učestvuje 35 pripadnika OSRH s dva helikoptera Mi-8 MTV iz sastava Eskadrile višenamenskih helikoptera 91. vazduhoplovne baze HRZ-a. Ulazimo u strogo čuvanu bazu, na samom ulazu ostavljamo telefone sa strane i sve ostale stvari koje bi mogle da predstavljaju pretnju.

Nakon što smo prošli sigurnosnu proveru, po kolegu fotografa i mene ubrzo dolazi Rosaline iz američke vojske (PAO - Public Affairs Office/Služba za odnose s javnošću MNBGE). Dobijamo propusnice i ulazimo u automobil. Ograničenje brzine je od 30 do 50 kilometara na sat. Dok se vozimo prema objektima u kojima se nalaze hrvatski vojnici, Rosaline, koja je inače s Havaja, objašnjava nam kako želi da poseti Hrvatsku. "Volela bih da posetim Zagreb, ali i Dubrovnik. Ipak se tamo snimala serija 'Igra prestolja'", smeje se Rosaline. Kamp je uglavnom sagrađen od montažnih drvenih koliba, a prostire se na 955 hektara.

Okružen je zemljanim zidom visokim 2,5 metara i ograđen čeličnom žicom. Parkirali smo automobil, a u pozadini čujemo helikopter UH-60 Black Hawk. Odlazimo do kafića, a putem vidimo igralište za odbojku na pesku te nam Rosaline objašnjava kako tokom slobodnog vremena vojnici znaju da odigraju koji meč. "Ovo se ne može simulirati u Hrvatskoj" Susrećemo se s hrvatskim vojnicima, koji su u vreme naše posete na Kosovu bili već mesec dana u misiji te su nedavno otišli kući.

Među pripadnicima kontingenta je i pilotkinja Mirna Radošević, kojoj je ovo treća misija u operaciji KFOR-a. S njom, pilotom vojnikom Ivanom Rubilom i tehničarom letačem, narednikom Danijelom Marušićem obilazimo bazu. U bazi inače može biti do 7000 vojnika. Podeljena je na sektore, a s obzirom na to da je većina vojnika u bazi iz SAD-a, velika se pažnja posvećuje tome da im sve što imaju kod kuće bude dostupno u bazi.

U prodavnici mogu da kupe televizore, knjige, videoigre, kompjutere, hranu i sl., a ako žele, mogu poesti i hamburgere u Burger Kingu ili picu u restoranima kakvi posluju u SAD-u.

Vrlo je važna fizička spremnost, pa se tako u bazi nalaze dve teretane, košarkaško i fudbalsko igralište, teren za softbol, golf-teren, a ako žele, vojnici mogu odigrati i partiju biljara ili društvenih igara koje su im na raspolaganju non stop.

Takođe, nije zanemarena ni vera, pa se u bazi nalazi i kapelica, koja uz manje prilagođavanje može služiti svim vodećim religijama. Što se tiče hrvatskog kontingenta koji učestvuje u operaciji, njihov temeljni zadatak je prevoženje putnika i tereta. Radni dan nikad im nije isti i celi je podređen provođenju letačkih operacija i njihovom intenzitetu.

"Zadatak može biti ujutro, pa nam dan izgleda standardno. Buđenje, odlazak na doručak, priprema za letenje, samo letenje, a zadatak može biti i popodne, pa se to sve odgađa. Nemamo klasičnu rutinu", kaže Rubil. Pilot helikoptera, zapovednik Zvonimir Cvetnić, koji je zapovednik kontingenta, dodaje da radni dan ustvari traje 24 sata.

"Nama je radni dan uvek i stalno, tako smo i raspoloživi. Bez obzira na to je li dan ili noć. Nikad nam nije isto i svaki dan je drukčiji", kaže Cvetnić. U operaciji KFOR-a hrvatske letačke posade stekle su iskustvo međunarodne saradnje i letenja u grupi s više različitih letelica.

"Uopšteno, to iskustvo multinacionalnog okruženja i funkcionisanje u NATO-ovoj operaciji ne možete simulirati u Hrvatskoj. Zapravo, mi se pripremamo u Hrvatskoj, ali praktična primena je kada dođeš u operaciju. Obuka od doma dolazi ovde do izražaja. Kako su sve naše procedure usklađene s NATO-ovim standardima, nije nam problem da funkcionišemo u multinacionalnom okruženju", istakao je Cvetnić.

Što se tiče pripreme za let, tu nastupaju tehničari letači.

Ameri iznenađeni koliko znaju i koliko su sposobni

"Kada dobijemo zadatak, pripremimo helikopter za let. Obavimo preletni pregled, a na let idu jedan ili dva tehničara letača. Kad prevozimo ljude, u pravilu idu dva tehničara letača. Tehničar koji je s putnicima navodi pilota na mesto sletanja i brine se o putnicima. Pre samog leta dajemo sigurnosna uputstva za one koji prvi put lete helikopterom. Objasnimo im kako prići helikopteru i kako da ga napustimo, kako postupiti u izvanrednim situacijama itd. Jedna od ključnih uloga tehničara letača je kod prevoza tereta, kad tehničar navodi pilota na mesto na kojem teret treba da se ostavi", kaže Marušić.

Dok smo s hrvatskim vojnicima obilazili bazu, videli smo nekoliko helikoptera UH-60 Black Hawk i hangare koji služe za njihovo održavanje. Hrvatski vojnici kažu da su Amerikanci pozitivno iznenađeni njihovim znanjem i sposobnostima.

"Dosta sarađujemo s Amerikancima i kroz zajedničke aktivnosti razmenjujemo iskustva", kaže Cvetnić.

Što se tiče letenja u području operacija na Kosovu, problem jedino ponekad stvaraju nepredvidljivi vremenski uslovi. "S obzirom na to da se na Kosovu vremenski uslovu znaju brzo da se promene, u nekakvim procenama i u dogovoru s meteorološkom službom to je najzahtevniji deo posla."

Kod procene vremenske situacije sigurnost letenja je na prvome mestu. Specifična mikrolokacija Kosovo čini izrazito nepredvidljivim za procenu meteosituacije. Cela zemlja okružena je visokim planinskim masivima, pa se u principu na dnevnoj bazi mogu izmeniti četiri godišnja doba", kaže Rubil. Vojnicima u misiji najviše nedostaju njihove porodici. "Normalno je da ti nedostaje porodica. Možda se dva meseca ne čini puno i nije puno, ali ima dana kad nam ta odvojenost teško pada", kaže Cvetnić. Rubil dodaje da nije reč samo o misijama nego i o odlascima na teren u Hrvatskoj, zbog čega su mnogo vremena odvojeni od porodice. "Kad se sve zbroji, pola godine nas nema kod kuće. Ali sve je to deo vojnog poziva i na to smo se naviknuli. Kad odemo na Kosovo u misiju, to je deo našeg poziva i deo našeg života, koji se ujedno odražava na naše porodice. Mi odemo, spakujemo se, letimo, radimo ovde, a porodica ostaje kod kuće s celim setom onih svakodnevnih poslova i situacija. Uistinu mislim da su nam porodice najjače karike u svemu tome", istaknula je Radošević.

"Ovde u misiji čovek je fokusiran samo na posao. Apsolutno sve drugo ti je osigurano, a imaš i razne mogućnosti kako da upotpuniš slobodno vreme. Sve je podređeno provođenju letačkih zadataka, ali ipak ti nedostaje porodica", kaže zapovednik Cvetnić.