PRAJD DANAS OTVARA OTAC AUTISTIČNOG DEČAKA: Opisao je kako izgleda ŽIVOT KAO BORBA, od njegovih reči SVE SE TRESE

Ugrožene socijalne kategorije, ili članovi njihovih porodica među sobom se prepoznaju i zajedno se drže.

Tako je opšte poznato da na Paradi ponosa, danu kada se LGBT osobe bore za svoja prava prisustvuju i osobe iz drugih diskriminisanih grupa.

Tako je 2017. godine takozvani junski prajd otvorila Snježana Jolić, žena koja je, kako kaže na svojoj koži osetila druge vidove diskriminacije.

Sutra se u Beogradu sprema nešto sasvim drugačije.

Junski prajd otvara jedan otac, jedan heroj.

Blažo Kumburović otac je dečaka sa autizmom. On živi život drugačiji od mnogih očeva, i sam se sa diskriminacijom susretao, i upravo zato odlučio je da podrži LGBT zajednicu koja ove godine šeta sa sloganom "Borba još traje, pridruži se".

Blažo je za Espreso rekao da mu je velika čast što će otvoriti prajd.

- Posebna mi je čast što sam to ja, jer to pokazuje koliko su ustvari određene grupe osetljive međusobno prema svim ostalim grupama i spremne da pruže mogućnost svim osobama iz tih grupa da ukažu na društvene probleme i trenutno stanje stvari, i time podvuku zajedništvo koje postoji između svih nas.

Na pitanje ko je on odgovara: "ja sam moja porodica".

- To je dovoljno da me definiše i kao osobu i kao socijalno, porodično, emotivno i svako drugo biće, uvereno da u tom nukleusu postoji preduslov za sve dobro što će svaki član moje porodice moći dalje da reflektuje na okolinu i time pomogne opštem napretku i boljitku svih nas. A mi kao porodica smo porodica sa velikim A, od onog momenta kada je ta dijagnoza ušla u naš dom i živimo život po diktatu te dijagnoze pokušavajući da sve ostalo van te priče bude što normalnije i slično jednom običnom životu. Na žalost, slika je takva kakva jeste, ali ne odustajemo.

Svačiji glas mora da se čuje, a posebno onih koji su različiti, koji što bi se reklo "ispadaju iz šablona". Blažo smatra da je vrlo važno upravo govoriti o različitostima.

- Važno je govoriti zbog drugih, a ne toliko zbog nas.Obični građani dobijaju uvid u neku određenu različitost, propuštenu kroz izvestan filter bez obzira iz koga izvora, ne računajući konkretno nas , saznaju. A ti filteri su podložni izvesnim manipulacijama, stvaranju iskrivljenih slika, u kojima se gubi uvid u stvarni izgled te različitosti, i time stvara preduslov za formiranje predrasuda koje često umeju biti osuđujuće ili netačne i time povećavaju taj jaz nerazumevanja. Mi smo tu da pričom o različitostima malo izoštrimo sliku i uklonimo taj šum koji postoji. Na primer, da pojasnimo da autizam nije bolest iako se tako tretira i prezentuje u svakodnevnoj komunikaciji, u medijima, u kolokvijalnom govoru, već različitost, nešto što je drugačije od samog nastanka i takvo je kakvo jeste sa svim svojim manifestacijama.

Iako je danas dan kada se govori o LGBT zajednici, morali smo čoveka koji otvara junski prajd da pitamo kako izgleda jedan dan roditelja deteta sa autizmom.

- Dan roditelja sa detetom koje je u autističnom spektru je teško objašnjiv ljudima "van kruga autizma". Jedan ogroman stres, jedna strahovita jurnjava, jedna borba od momenta kada otvorite oči pa do kasnih večernjih sati. Pružiti takvoj osobi punu podršku, naći joj se u apsolutno svakoj situaciji pri ruci, jer nesamostalnost je najteže obeležje autizma, obezbediti mu siguran i kvalitetan dan, raditi zajednički sa tom osobom na savladavanju prepreka koje običnom čoveku izgledaju trivijalno od odlaska u toalet, oblačenja, prehrane, vežbi, treninga, osmišljavanja slobodnog vremena, čuvanja od izlaganja opasnostima ( prelaska ulice, silaska niz stepenice, neizlaganja vrelom ulju ili pegli,vodi; rukovanju escajgom, a da se ne povredi eventualno, zaključavanju vrata od terase i slično), predstavlja takav napor da je sagorevanje ukućana ogromno i stvara veliku frustraciju koja je na svakodnevnom nivou prisutna. Uzgred, usled oštećene komunikacije ili potpunog odsustva iste, vi ne možete dopreti do te osobe i razumeti njene potrebe, strahove, bol, nesreću, anksioznost , već tumačite i nagađate šta se to dešava u tom biću , šta to on ili ona želi, kako mu /joj pomoći i učiniti mu/joj život, ili taj dan lakšim. Jednostavno, jedan "dan u ekspres loncu" koji se ne završava onog momenta kada vaš član porodice legne u krevet uveče, već trčite dalje na internet u potrazi za novim terapijama, savetima, rešenjima, receptima i svim drugim što vam može pomoći da pomognete njemu/njoj. Sečete materijale, pravite radne sveske, nižete perlice koje će on/ona sutradan skidati da bi vežbali finu motoriku, kolaži, i ko zna šta sve još. Tako da vam dan završava jako kasno, iza ponoći i nastavlja se rano ujutro čim se probudi. Jedna neprestana centrifuga, zbog koje trpi apsolutno sve drugo u životu, jer autizam isisava svaki mogući tren. Ono što je najporaznije je da nemate apsolutno nikakvu garanciju da li će sve to što radite ,osim čuvanja i golog održavanja, imati efekta i pomoći toj osobi da postane samostalnija i sposobnija.

Glas svake diskriminisane kategorije od suštinske je važnosti kako za njih, tako i za celo društvo.

- Sa diskriminacijom se susrećemo na svakom koraku. Ako ne informišete ljude, okolinu, ako im ne ukazujete na to sa čime se vi borite i sa kakvim problemima se susrećete, ne možete očekivati da će odgovor te okoline biti adekvatan vašim potrebama ili rešenju problema. Ako ne možete jednoj medicinskoj sestri da objasnite kako i na koji način treba da komunicira ili postupa sa vašim detetom koga ste doveli na pregled i time izbegne dovođenje tog istog deteta u stanje frustracije i straha, jer jeizostala edukacija zdravstvenog kadra; ako trebate da pravnicima, policajcima, službenicima objašnjavate koja su vaša prava i zašto i kako moraju postupiti, jer ih na to obavezuju ne samo njihove radne obaveze već i Ustav i zakoni ove zemlje, kako možemo očekivati da jedan običan građanin razume na primer eventualne ispade vašeg deteta u javnom prevozu ili prodavnici i pomogne vam umesto da gleda začuđeno i ode, ili da neko shvati da biti drugačiji i imati svoju slobodu da budete to što jeste a da niti jednim vašim gestom ne ugrožavate bezbednost tog okruženja, predstavlja osnov za normalno funkcionisanje jedne zajednice,drustva u celini, tada vi morate iskoristiti svaku moguću priliku da prikažete i pokažete sebe i time ostanete van senke i margine gde vas to isto društvo smešta.

Ovaj tata zbog svega o čemu je za naš portal govorio, verovatno i ima najbolji mogući odgovor na pitanje "zbog čega borba mora da se nastavi", kako kaže slogan prajda.

Borba nikada ne sme da stane. Borba za boljim društvom, uređenijom državom, zajednicom koja uvažava različitosti, aparatom koji razume vaša prava i ne sputava ih zato što je "pa tako je, šta možeš" najlakša rečenica i najlepše opravdanje za to da značajan broj ljudi trpi i pati bezrazložno. Mi jesmo društvo bremenito problemima i jesmo država u tranziciji koja u ovim teškim vremenima pokušava da uhvati korak sa civilizovanim svetom, ali smo i društvo u kome puno pojedinaca pate, u kome postoji izraženo porodično nasilje, femicid, nasilje nad slabijima, nasilje nad decom, što jako pogađa sve nas. Ipak smo i država koja želi da se menja. Da uvodi inovacije, da kreira jedan jako moderan nacrt Građanskog zakonika koji će nadam se uz male ispravke biti usvojen i doneti mogućnosti i vrednosti koje će prvo izjednačiti sve njene građane u nekim elementarnim pravima, doneti osmeh i sreću mnogima putem surogat materinstva, doneti pravdu i regulisati odnose svih njenih građana bez obzira na pol uvođenjem istopolne zajednice, omogućiti na kraju krajeva i eutanaziju kao dostojanstveni izlaz za onoga ko pati, i toliko puno drugih izmena koje će učiniti život kvalitetnijim, poštenijim, srećnijim, boljim jer to i treba da bude cilj svakog dobromislećeg građanina ove države. Samo tako možemo napred, ako izbrišemo razlike između nas, ako pomognemo jedni drugima, ako shvatimo da nas je sve manje i da na ovom svetu samo nas imamo, i šansu da ne ostavimo probleme onima koji dolaze nakon nas. Otuda i ovakav slogan Prajda. Jedini mogući i jedini smisleni - zaključuje Blažo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)