UROŠA SU IZBOLI ZBOG MAJICE! Njegove reči osvestiće mnoge! Napali su ga i tražili samo jedno!

Biti dobar đak, student, drug, prijatelj, brat, dete. Biti uzoran i imati ispravne moralne stavove. Da, trudimo se da budemo takvi, ili makar mislimo da se većina trudi. Roditelji vaspitavaju, mi upijamo i postajemo ljudi.

Takav je i Uroš Janjić, iz Negotina, diplomirani student Elektronskog fakulteta u Nišu.

Studije je završio u roku, sa prosekom 9,76 i čak dve godine za redom je dobitnik državne stipendije Dositeja za mlade talente. Sudeći po svemu, momak za primer.

A momcima i devojkama za primer se loše stvari ne događaju, zar ne? To na žalost nije tačan odgovor. Sinoćnji status Uroševog druga Miloša, potresao je celu Srbiju.

Šok. Muk. A onda i reakcije. Uglavnom da je strašno i nedopustivo. I da, nedopustivo je. Nedopustivo je da bilo ko u 21. veku, bilo gde, doživi da bude izboden zbog antifašističkih stavova i to na majici.

Od dva uboda, koliko je zadobio, jedan je probio plućnu maramicu, što je izazvalo unutrašnje krvarenje, tako da se Uroš i dalje nalazi u Kliničkom centru u Nišu, gde se, kako kaže, oporavlja i čeka da kroz nekoliko dana bude pušten na kućno lečenje.

“Trenutno privodim kraju master studije na istom fakultetu, a prošli semestar sam proveo u Španiji, odakle sam i doneo suvenir - spornu majicu kao dragu uspomenu iz Barselone - srca antifašističke borbe za vreme Španskog građanskog rata”, započinje Uroš priču za “Kurir” i opravdava reči svog druga Miloša, o znanju i načitanosti, koji je prvi i objavio status na Facebook-u o tome šta se Urošu i dogodilo.

Da je Uroš, zaista, vaspitan mladić, uverili smo se i time što nam se, bez obzira na stanje u kojem se nalazi i bolove koje tripi, javio na telefon i najljubaznije nam ispričao šta se zapravo dogodilo.

“Majica sasvim izvesno jeste bila jedini povod za napad jer nam je prišla grupa potpuno nepoznatih momaka, a u trenutku kada su nas zaskočili jedan od njih je rekao: "Smeta mi tvoja majica. Možeš da je skineš?", a onda je usledio opšti metež. Još jedan razlog za pretpostavku da je majica bila uzrok jeste činjenica da je drug dobio nekoliko udaraca, ali sam samo ja izboden nožem. Video sam da u vestima piše kako je svemu prethodila verbalna rasprava, mada to ne bih tako opisao. Jedini razgovor su bile te dve njegove rečenice i moj odgovor: "Je l'?", tako da je praktično odmah došlo do fizičkog sukoba. Na društvenim mrežama se takođe pojavila dezinformacija da je u pitanju obračun levih i desnih ekstremističkih organizacija, što apsolutno nije tačno, jer ja nisam član nikakve organizacije već samo pojedinac koji gaji antifašistička i socijal-anarhoidna uverenja uz osudu upotrebe nasilja”, priča Uroš za “Kurir” i dodaje:

“Skrenuo bih pažnju i na činjenicu da je sve delovalo prilično koordinisano. Drug i ja smo više od pola sata sedeli na 50 metara od mesta gde su nas napali, mada nam za sve to vreme niko nije prišao. Tek kada smo odatle krenuli, u malo mračnijem delu parka su nas opkolili, pretpostavljam da su nas pratili i čekali priliku. U pitanju su petorica momaka.”

“I policija i hitna pomoć su se odazvale u veoma kratkom roku. Medicinska pomoć koju smo drug i ja dobili bila je na visokom nivou, ali policijski službenici su delovali pomalo nezainteresovano. Niko nije priveden, a najveću pometnju je izazvala činjenica da je drug strani državljanin, što komplikuje birokratsku proceduru pri sastavljanju izveštaja. Policijsku ravnodušnost donekle i razumem jer napadi, tuče i pucnjave jesu nešto s čim se oni na žalost u Nišu svakodnevno susreću, a verujem da isto važi i za celu Srbiju”.

Bez imalo dramatičnosti i patetike, kao da je to nešto potpuno normalno, Uroš prepričava kako je sa dve rane pojurio za napadačima:

“Iako povređen, trčao sam za napadačima i u isto vreme davao policijskom dispečeru informacije o pravcu kretanja napadača. Jurio sam ih oko pola kilometra pre nego što sam zbog otežanog disanja morao da se zaustavim. Nisam siguran da li je policija po mojim instrukcijama poslala patrolu, ali činjenica je da iako je u pitanju centralni deo grada, i još važnije, mesto okupljanja mladih noću, na našem keju su patrole retkost”, skreće pažnju na problem momak kojem se sinoć, reklo bi se, dogodila prava filmska scena.

Na pitanje da li je član neke organizacije i da li je možda i to bio povod za napad, Uroš objašnjava da nije, ali da je izuzetno politički i društveno aktivan:

“U korenu mog interesovanja je društvo i njegova dobrobit, pa se tako zalažem i radim na svemu što društvo unapređuje i protiv onoga što mu šteti.”

Uroš kaže da će nastaviti da se zalaže za svoje stavove i nakon ovog napada.

I kao da je to nešto što je najmanje važno, tek na samom kraju, bez mnogo razlaganja, na pitanje kako se oseća, odgovara da je dobro, da mu je stanje stabilno i da bi u ponedeljak trebalo da bude pušten iz bolnice.

Uroš Janjić je momak kojem se sinoć dogodilo nešto što nikome nikada ne bi trebalo, momak koji ni posle svega neće odustati od svojih principa i ideala, momak koji je primer kako bi današnje društvo trebalo da izgleda i tračak nade da za to i ima šanse.

(Espreso.co.rs / Kurir.rs)