bolji život
ZA 3 GODINE U SRBIJU SE VRATILO 30.000 LJUDI! Čovek izbegao iz Obrenovca 2014. ima dobre razloge što je OPET OVDE
Istraživanje je realizovano u 44 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, na relevantnom uzorku od 800 povratnika
U ime Nemačke razvojne saradnje, globalni program "Migracije za razvoj" (GIZ PME) koji sprovodi Nemačka međunarodna organizacija GIZ, u aprilu i maju mesecu 2019. godine sproveo je veliko istraživanje o društveno-ekonomskom položaju i potrebama povratnika po Sporazumu o readmisiji. Prvi put može sa sigurnošću da se potvrdi da se u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiju vratilo oko 30.000 naših građana, od kojih je polovina neprijavljena. Takođe, od pomenute brojke, 49 odsto njih je deportovano, a 51 odsto je vraćeno u Srbiju dobrovoljno. Glavni razlog odlaska jeste potraga za poslom i boljim životnim uslovima (46 odsto), a najniže se na toj lestvici kao razlog kotira pratnja članovima porodice.
Istraživanje je realizovano u 44 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, na relevantnom uzorku od 800 povratnika.
Glavni istraživač i autor metodologije je profesor dr Slobodan Cvejić, a terenski deo istraživanja je sprovela Asocijacija romskih koordinatora. Profesor Cvejić se obratio prvi prisutnima ističući globalni utisak urađenog istraživanja i sumirajući dobijene rezultate.
- Osnovni zaključak je da broj državljana Srbije koji neosnovano traže azil u zemljama EU opada od 2015., pa tako opada i broj onih koji se vraćaju putem deportacije ili dobrovoljno. Za ovaj ishod su bitne dve grupe faktora. Jedni se odnose na faktore privlačenja (pull) u stranu zemlju (viši standard, lakše pronalaženje posla i novčana pomoć u periodu čekanja na rešenje zahteva za azil) i njihova snaga je smanjena time što su brojne države skratile vreme trajanja procedure i iznos finansijske pomoći koji se isplaćuje tražiocima azila. Druga grupa faktora se odnosi na okolnosti u Srbiji koje jedan broj građana teraju (push) na ovakvu neregularnu migraciju, a to su loši uslovi života i otežano socijalno uključivanje ovih građana. U pogledu „push“ faktora, došlo je do znatnog poboljšanja od 2011. godine. Ipak, na svim poljima treba i dalje raditi kako bi se problem sveo na minimum, rekao je prof. dr Slobodan Cvejić, glavni istraživač.
U pitanju je prvo istraživanje ovog tipa koje je urađeno nakon 2011. godine i omogućava svima uvid u najnovije podatke o profilima, položaju i potrebama dobrovoljnih i prisilnih povratnika.
Takođe, ovi rezultati mogu značajno da doprinesu tekstu nacrta nove “Strategije za reintegraciju povratnika”, kao i izradi budućih akcionih planova.
Teme koje su pokrivene istraživanjem su: Migraciono iskustvo i trenutno prebivalište; Karakteristike domaćinstva, uključujući primanja; Lični socio-demografski podaci; Dostupnost ličnih dokumenata; Zapošljavanje; Stanovanje; Obrazovanje; Zdravstvena zaštita; Socijalna zaštita; Društveno učešće i diskriminacija;
Zatim, prisutnima se obratio Siniša Đurić, projektni menadžer GIZ PME koji je istakao sam cilj urađenog istraživanja.
- Jedan od značajnih prioriteta nemačko-srpske razvojne saradnje jeste da se našim građanima koji se vraćaju iz Nemačke i drugih zemalja Zapadne Evrope pruže prilike za novi početak i punu integraciju, pre svega kada je reč o mogućnostima za zapošljavanje, ali i drugim oblastima kao što su: dalje obrazovanje, stanovanje, socijalna podrška i karijerno vođenje. Nedostatak pravih i pouzdanih podataka o broju, potrebama i uslovima života povratnika je dugogodišnji problem koji smo želeli ovim istraživanjem da bar delom rešimo. Rezultati koje smo dobili omogući će da se buduće mere podrške još bolje i preciznije planiraju, istakao je Siniša Đurić.
Brojni projekti koje sprovodi GIZ ozbiljno se bave problematikom readmisanata i rade na tome da se tim ljudima pomogne što kvalitetnije kako bi sami videli svoju perspektivu u Srbiji.
Prisutnima se na kraju obratio i Nenad Stanković, povratnik koji je nakon četiri godine boravka u Nemačkoj odlučio da se dobrovoljno vrati u Srbiju sa svojom porodicom i da svi zajedno započnu novi život.
- Zbog veoma teške materijalne situacije u Obrenovcu, odlučili smo da 2014. godine odemo u Nemačku u potrazi za boljim životom, kako bi obezbedili neophodne uslove za odrastanje naše dece. Nakon savetovanja u Nemačkoj i mogućnosti deportacije, odlučili smo da se 2018. godine dobrovoljno vratimo u Srbiju. U Nemačkoj je bilo odlično, deca su pohađala školu, imali smo dobar život. Međutim, najteže je bilo u početku deci koja su trebala da se uklope u obrazovani sistem Nemačke i steknu nove prijatelje, a po povratku u Srbiju prolaze kroz isto. Na svu sreću, kroz program Caritas-a taj proces nam je olakšan. Deca su uz podršku pedagoškog asistenta vraćena u sistem obrazovanja. Dvoje dece nam redovno pohađa osnovnu školu, a troje dece je upisano u školu za obrazovanje odraslih, zaključio je Stanković.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!