OVAJ SVETAC JE OTROVAN ZBOG VEROVANJA! Danas slavimo svetog Justina

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Justina Filosofa. Sveti mučenik Hristov Justin rodio se u Siriji Palestinskoj, u predelima Samarije, u gradu koji se prvobitno zvao Sihem, a kasnije je nazvan Neapolis Flavija.

Njegov otac Prisk je bio neznabožac, pa je i sam Justin bio idolopoklonik pre no što se prosvetio svetlosti svete vere.

Pošto je oduvek gajio veliku ljubav prema istini, posvetio se nauci koja se izučavala u grčkim neznabožačkim školama, Nakon besedništva, posvetio se filozofiji. O Bogu nije uspeo ništa da sazna od stoika ni od peripatetika, pa se obratio za pomoć jednom pitagorejcu koji mu je rekao da treba da izučava astronomiju, geometriju, aritmetiku, muziku i neke druge nauke, tvrdeći da su one neophodne za ovaj život.

Ne želeći da traći godine na izučavanje ovih nauka, rešio je da se obrati jednom od platoničara, čije se mudrost u to vreme veoma slavila i poštovala. Platoničar je rekao Justinu da ga spoznaja telesnih predmeta uči spoznaji bestelesnih, spoznaja zemaljskih - spoznaja nebeskih, a razumevanje ideja vodi ka razumevanju Boga.

Blaženi Justin, nadajući se da će postići božansku mudrost koja je cilj njegovih stremljenja, pristao je na to. Kod ovog učitelja ostao je dugo, ubrzo izučio Platonova osnovna načela i postavke i postao jedan od slavnijih filozofa. Ali ni ovim putem Justin nije uspeo da dostigne istinsko hrišćansko bogopoznanje. Ipak Justin je dobio izvesnu duhovnu utehu, upražnjavajući bogomisljenje i proučavajući bogopoznanju, ukoliko je to mogao da postige njegov um, još neprosvećen istinskim učenjem.

Šetajući jednom izvan grada započeo je razgovor sa jednim starcem i na pitanje šta je filozofija odgovorio je da je ona je prosvetiteljka uma, vodilja i nastavnica svakome rasuđivanju, rukovoditeljka života; ko je dobro upozna, kao u ogledalu vidi neznanje i zablude drugih; bez filosofskog učenja i pravilne upotrebe razuma mudrost ne može postojati. Zato svaki čovek treba da se uči filosofiji, da bi znao šta je korisno a šta nije, čega se držati, a šta odbacivati.

A na pitanje šta je Bog, Justin je rekao: "Biće koje se nikada ne menja već je svagda podjednako, i uzrok je svega postojećeg - eto, to mislim da je Bog. Starcu se dopade ovaj odgovor, pa nastavi sa pitanjima: Da li u svemu postojećem ima jedan opšti razum? Za nekoga ko je vičan u izvesnom zanatu, kaže se da razume taj zanat: bilo to zemljomerenje, moreplovstvo ili lekarstvo; ne važi li to isto i u pogledu ostalih božanskih i čovečanskih stvari? Stoga mi još reci: ima li takav razum, iz koga se rađa poznanje i božanskih i čovečanskih stvari? - Nesumnjivo ima."

Starac se upitao kako može da govori o Bogu ako ga nikad nije video, a Justin je objasnio da se sila Božanstva ne gleda telesnim očima, kao što ljudi gledaju izvesna živa bića na zemlji, nego se samo umom Bog može postizati, kao što kaže Platon.

Iako mu se dopao način na koji je Justin odgovarao na pitanja, starac ipak nije bio u potpunosti ubeđen i uspeo je da učini da Justin preispita znanje koje ima i da postavi pitanje: "gde onda, i kakvog učitelja može čovek naći koji bi ga uputio na istinu?" Starac je onda govorio malo o prorocima i rekao mu: "Pre svega moli se prilježno istinitome Bogu da ti otvori vrata svetlosti, jer samo onaj može videti i razumeti ono što je Božje, kome sam Bog izvoli otkriti; a otkriva On svakome koji Ga traži molitvom i približuje Mu se ljubavlju."

Nakon tog razgovora Justin više nikada nije video starca, ali se posvetio čitanju Božansksih pisama i drevnih proročanstava i uverivši se u čistotu i neporočnost hrišćana, zavoleo ih je i postao pobornik Hristove vere.

Pošto je obišao mnoge zemlje, učeći i propovedajući u Hristu, stigao je i u Rim, gde je tad carovao Antonin Pij, sa namerom da tamo osnuje školu. Nakon što je čuo brojne primere nepravednih suđenja hrišćanima Justin je napisao Apologiju (Odbranu) koja se prilično dopala caru koji je odlučio da zabrani mučenje hrišćana zbog njihove vere.

Širio je tako hrišćanstvo po svetu, ali kad se vratio u Rim na njega se sa strahovitom mržnjom okomio neznabožački filozof Kriskent cinik. Svaki put kad bi se prepirali sveti Justin bi izlazio kao pobednik, pa ga je Kriskent oklevetao pred sudom. Justin je bio osuđen, a Kriskent, u strahu da ga ne puste na slobodu - otrovao ga je!

Tako je završio istinski filozof hrišćanski, sveti Justin, ostavivši za sobom mnoge spise, veoma korisne Crkvi Hristovoj, jer su ispunjeni mudrošću Svetoga Duha.

Bonus video

(Espreso.co.rs)