OVO UPOZORENJE MORATE DA SHVATITE OZBILJNO! Bežite sa sunca, OPASNO JE, ne smete da izgorite! Deca su U RIZIKU

Srbija je ušla u crveno!

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je danas na visok nivo UV zračenja u celoj Srbiji u naredna tri dana, a posebno u Sjenici, na Kopaoniku i na Zlatiboru.

Naredna tri dana mnogi gradovi i mesta u Srbiji označeni su crvenom bojom. Indeks UV zračenja danas je najviši u Sjenici i iznosi 10, dok je, između ostalog, na Zlatiboru, Kopaoniku, u Beogradu, Novom Sadu, na Paliću, Nišu, Leskovcu - 9.

Sunce zrači infracrvenim zračenjem (IR), vidljivom svetlošću i ultraljubičastim zračenjem (UV). Od ukupne sunčeve energije koja dolazi do površine Zemlje, najveći deo zračenja od čak 54-56% predstavlja IR zračenje, 39% je vidljivo svetlo i oko 5-7% predstavlja UV zračenje. Infracrveno zračenje je značajan faktor spoljne sredine, ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kožu. Postoje različite vrste infracrvenog zračenja, međutim najštetniji su infracrveni A zraci (IR-A).

Infracrveno A zračenje (IR-A) predstavlja gotovo trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo 7% ukupnog sunčevog spektra. Oštećenje kože izazivaju UVB i UVA zraci, ali i IR-A zraci, koji najdublje prodiru u kožu.

Ovim povodom, obratili smo se stručnjacima, u želji da saznamo kakav uticaj zračenje može imati na ljude.

O štetnosti infracrvenog zračenja, dermatolog dr Nevenka Dokmanović kaže da moramo biti oprezni.

+ Treba biti veoma oprezan sa infracrvenim A zračenjem. Za razliku od UV zraka koji oštećuju ćelijsku membranu, IR-A zraci prolaze u samu ćeliju, u mitohondrijama dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja slobodnih radikala, dolazi do strukturnih promena u kolagenu, što dodatno značajno ubrzava procese (foto)starenja kože već izazvanog UV-zračenjem. U svakodnevnom životu potrebno je da se posebno čuvamo i od štetnog infracrvenog (IR-A) zračenja, a ne samo od neželjenih štetnih efekata UVA i UVB zraka, koji su nam i od ranije dobro poznati, posebno ukoliko želimo da maksimalno usporimo proces fotostarenja kože izazvanog sinergističkim delovanjem UVA i IR-A zraka.

Ovakvo sunce može biti veoma loše za našu decu, zbog čega je njihova zaštita najvažnija.

Dr Goran Vukomanović, pedijatar iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ima korisne savete kako najbolje zaštititi mališane tokom letnjih meseci:

- Prvo što svaki roditelj spakuje u putnu apoteku je krema za sunčanje. Bitno je da se izabere adekvatna zaštita od sunca sa visokim zaštitnim faktorom, preporučena za uzrast deteta i da se dete radovno maže. Sunčevi zraci su najjači u periodu od 11-16h, ali se ta granica u južnim primorskim predelma (u julu i avgustu) pomerila na 0d 10-17 pa je decu u ovom periodu potrebno skloniti sa sunca koliko god je to moguće. Preterano izlaganje kože suncu već od prvog dana ima veliki uticaj na stanje kože tokom celog života. Krema za sunčanje se nanosi na sve delove kože desetak minuta pre izlaska na sunce. Mazanje deteta se ponavlja u zavisnosti od boje kože, pigmenta i prethodne izloženosti kože suncu. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih 60-tak minuta. Potrebno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Obratite pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infra crvenog IR-A zračenja, a ne samo od UVB i UVA zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema sadrži inovativnie prirodne filtere.

SAVETI ZA PRAVILNU ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA:

• Odabrane zaštitne kreme koristiti svakodnevno, ako ste izloženi suncu više od 10 minuta. Kremu ponovo nanosti na svakih 1,5-2 sata.

• Ponavljati premazivanje zaštitnim sredstvom nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom.

• Obratiti paznju da odabrana krema za sunčanje, osim od UVA i UVB zračenja, štiti i od infracrvenog (IR-A) zračenja koje je takođe štetno za kožu, jer prodire najdublje u njenu strukturu.

• Bilo bi najbolje da zaštitna krema ne sadrži veštačke hemijske filtere kao zaštitu od sunčevog zračenja, bolje rešenje su svakako mirkopigmenti.

• Ne produžavati sunčanje zbog korišćenja većeg faktora.

• Izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10h do 16h.

• Prilikom boravka u hladovini zaštita od Sunca je takođe potrebna.

• Iako ste pravilno naneli kremu koja vas čuva od sunčevog zračenja, koristiti i ostala zaštitna sredstva – naočare za sunce, šeširi, suncobran, pamučne majce sa dugim rukavima i voda za piće.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / S.M.)