STIVEN SIGAL JE DOBIO VIZU, A JA KAO DA SAM ULJEZ! Aleksej je rođen u Rusiji, a već 20 godina živi u SRPSKOM SELU

Ako se odlučite na borbu sa srpskom administracijom, prilično je sigurno da ćete izgubiti. U prilog tome govori slučaj Alekseja Anisimova koji je rođen u Rusiji, a živi u Banatskom Novom Selu već 20 godina.

Aleksej Anisimov (26) rođen je u ruskom gradu Tula, u Tulskoj oblasti južno od Moskve. Kao šestogodišnji dečak u Srbiju je došao sa majkom i iako je ovde završio osnovnu i srednju školu i dalje ima status turiste i neprekidno dobija samo boravišnu vizu.

Alekseju je majka preminula, a on je nastavio da živi u selu sa mlađom setrom i očuhom, koji su državljani Srbije. Suočio se sa mnogim problemima kada je saznao da nema prijavljeni privremeni boravak u kontinuitetu od pet godina. A upravo to je prema Zakonu uslov da aplicira za stalni boravak.

Aleksej od dokumenata poseduje samo pasoš.

Rus koji se praktično više oseća kao Srbin, bio je gost redakcije Espresa i tom prilikom opisao je s kakvim poteškoćama se suočava i kako je to biti turista u zemlji u kojoj je naučio da čita i piše. On je za naš portal ispričao i da je pokucao na vrata mnogih institucija, ali da su ona za njega ostala zatvorena.

- U Srbiju sam došao sa šest godina, sedam se napunio ovde. Krenuo sam u osnovnu školu, završio je, zatim u srednju u Pančevu i to sam završio. Diplome sam dobio od države Srbije. Kada sam imao 19 godina pozvali su me da služim vojsku. Kada sam otišao da se prijavim, vojska je već bila ukinuta za moje godište, tako da nisam ni služio ovde - objašnjava Aleksandar i dodaje da je problem sa papirima nastao kada je video da mu je viza istekla.

- Morao sam da izađem iz države, da napravim ulaz - izlaz, da bih ponovo ušao u fazu viziranja. Međutim, rečeno mi je da sve godine koje sam proveo u Srbiji ne važe, zato što sam imao prekid u boravku i nisam uplatio boravišnu dozvolu. Ali mi nisu pisali nikakav prekršaj, jer je slučaj zastareo. Najpre sam bio u pasošu svoje majke. Kada je ona preminula, ja sam već u međuvremenu dobio svoj pasoš i tada je bio drugačiji zakon, pa je stalni boravak mogao da se izvadi posle par meseci, a sada vam treba pet godina viziranja da bi dobili stalni boravak. Pošto je moja polusestra državljanin Srbije, ja preko nje dobijam boravišnu vizu.

Do lične karte ili zdravstvene knjižice, ne može.

- Nemam ništa sem pasoša. Ličnu kartu nemam, jer nisam državljanin Srbije. Nemate pravo na zdravstveno, ili imate - samo ako platite. Ne možete ni da se zaposlite sa tim istim diplomama, jer vam treba radna dozvola, iako vam je te iste diplome dala Republika Srbija. U bilo koju firmu kad odete u Srbiji i izvadite diplome, ljudi vide da ste ovde završili školu, ali onda kažu, "pa vi nemate državljanstvo, ne možete da se zaposlite". Ne mogu da se zaposlim, a jedina opcija je da živim s nekim vanbračno, pa da plaćam radnu dozvolu na godišnjem nivou. Viza je oko 19.000 dinara za godinu dana u Srbiji, a radna dozvola je oko 14.000. Znači, treba oko 35.000 za godinu dana da bi ovde boravili i radili. A problem je što i tu radnu dozvolu ne možete sami da izvadite. Potreban vam je ili poslodavac, a niko neće da čuje u Srbiji da čuje da da više od 100 evra da bi vi radili, jer ugovori često idu na mesec, dva ili tri. Tako da se to ne isplati poslodavcu....

Da bi došao do stalne boravišne dozvole, Aleksej najpre mora da ima pet godina u kontinuitetu privremenu boravišnu dozvolu. Trenutno ima tri godine. Posle toga je potrebno tri godine stalnog boravka, kako bi se stekli uslovi za dobijanje srpskog državljanstva. Povodom svog problema pisao je Zaštitiniku građana, mistarstvu, pa i predsedniku države, ali ni to nije dalo rezultate. Kako kaže, iz kancelarije predsednika Republike obavešten je da predsednik po Ustavu nema ovlašćenja da mu dodeli državljanstvo, te da se mora poštovati zakon.

Kako kaže, čini mu se da je za ovaj sistem nevidljiv, a u Rusiju ne planira da se vrati.

- U ovoj državi izgleda zakoni za nekog važe, za nekog ne važe. Video sam na TV- u, da ljudi koji su ovde po dva, tri meseca, dobijaju srpsko državljanstvo. Da li imaju neki vezu ili ne, ne znam. Na primer, jedan dečak iz Sirije je nacrtao na Cecu i on i porodica su dobili državljanstvo. Stiven Sigal isto, iako je verovatno bio u prolazu u Beogradu. Tako da vidim da za njih Ustav ne važi - kaže Aleksej.

Naš sagovornik kaže da se s jedne strane razočarao u Srbiju, ali s druge nije. Naime, ovde je stekao prijatelje, i to je kako i sam kaže lepa strana svega. Ipak, o političarima i zakonima, nema mnogo toga da kaže.

- I dalje ne znam šta ću i kako ću sa papirima. Da li ću ostati ovde i čekati ili otići negde preko. Kad čekate tolike godine, sve se više i više skuplja i onda dođete do trenutka kad kažete sebi "sad je dosta" - kaže Aleksej i dodaje da mu je neverovatno što ga Rusija u kojoj je proveo samo šest godina smatra svojim državljaninom, dok Srbija u kojoj živi već 20, to ne čini.

I dok i dalje sa nevericom posmatra kako ljudi oko njega srpsko državljanstvo dobijaju u trenu, Aleksej ima poruku za nadležne institucije.

- Bio bih zahvalan nadležnim organima na pomoći, bilo kakvoj. Ja ne tražim da mi se nešto pokloni, sve ću da platim, samo da mi odobre držaljanstvo ili stalni boravak - završava naš sagovornik.

Da li će Aleksej i nadalje sa pasošem moći samo "da se slika", ostaje da se vidi.

O čemu smo još razgovorali sa Aleksejem, pogledajte u videu ispod:

BONUS VIDEO: Espreso intervju nedelje - Naim Leo Beširi

(Espreso.co.rs)