SRPKINJA SE UDALA ZA ALBANCA, A ONDA JE UČK POKUŠAO DA IM OTME SINA: Pobegli su s KOSOVA i NESTALI bez traga

Naš narod je na Kosovu i Metohiji decenijama živi u strahu!

Svaki dan strah je od potencijalnih sukoba sa Albancima i terorističkim snagama koje vladaju južnom pokrajinom Srbije.

Priča o porodici iz Peći koju vam Espreso donosi samo je jedan broj u nizu od mora slučajevima u kojima su nesrećne porodice morale da napuste svoje okućnice i krenu u beli svet, kako bi pokušali sebi da pronađu bolji i sigurniji život.

Reč je o mešovitom braku Spkinje i Albanca. Odrasli su, školovali se, pa i upoznali u Peći. U istom gradu rođen je i njihov sin, 1975. godine. Iako su tamo napravili ceo jedan život, morali su da prevale hiljade kilometara puta kako bi zaštitu od terorističke organizacije UČK pokušali da pronađu u Holandiji. Dakle, iz grada u kom su proveli živote maltene su - pobegli.

Prema rečima rođake bliske ovoj porodici koja je govorila za naš portal, njihovi prvi problemi su krenuli već krajem osamdesetih godina prošlog veka, da bi 1991. godine doživeli svoju potpunu eskalaciju.

"Dogodilo se to da me je moja sestra pozvala jednog dana i rekla da su im oni zakucali na vrata" , kroz suze objašnjava sestra pomenute nesrećne žene. "Tog dana su tražili da svog, u tom trenutku šesnaestogodišnjeg sina, dobrovoljno predaju u UČK".

Porodica je to naravno odbila, ne želevši da njihov mezimac učestvuje u ratu. Za tu neposlušnost su umalo platili visoku cenu.

"Njen suprug nije bio tog kova. Iako Albanac, nije mrzeo Srbe. Na kraju krajeva, bio je oženjen Srpkinjom i imao je dete sa njom" , dodala je uznemirena rođaka. " Svakodnevno su dobijali pretnje, i sećam se da me je nedelju dana od tog događaja pozvala i rekla da se plaši za svoj život. Plašila se da će neko ubiti i nju i njenog supruga, i da će im uzeti dete."

Pretnje smrću i strah od otmice

Samo mesec dana kasnije, porodica je svakodnevno dobijala pretnje smrću, a usledili su pokušaji provale u porodičnu kuću u kojoj su živeli. Prema rečima rođake, predstavnici UČK-a su pretili da će ubiti nju i supruga, a "malog" uzeti za sebe.

"Govorili su da je to običaj i pravilo. Da svog sina prvenca mora da pošalje u vojsku kako bi branio svoju otažbinu! Nije postojalo rešenja" , objašnjava dalje ova rođaka koja navodi da se njenoj sestri ubrzo gubi svaki trag.

"Jednog od narednih dana, to je već bio treći poziv, rekla mi je da se spremaju da pobegnu iz Peći i da će to uraditi prvom prilikom. Nije mi rekla gde ide jer se bojala da će to neko saznati, da ih neko prisluškuje i slično ... ali ja mislim da ni sama nije znala gde će otići, niti da je verovala da je moguće da pobegne" , dodaje ona.

Pokušaj da mir pronađu u Holandiji

Nakon nekog vremena, porodica iz Peći shvatila je da nema drugog rešenja sem da napusti Peć, odnosno Kosovo i Metohiju.

Svoj spas su pokušali da pronađu u Holandiji, međutim ni to nije bilo dovoljno. U periodu od kraja 1991. godine pa sve do 1993. godine kada je izvor Espresa poslednji put bila u kontaktu sa svojom sestrom, UČK je danonoćno pokušavao da im uđe u trag i da im otme dete za sebe.

"Bilo je strašno, znam da tada niko iz porodice, ni ovde u Srbiji, ni tamo dole na Kosovu nije imao mira" , priznaje naš izvor. "Krajem 1993. im se gubi svaki trag. Nikada se nisu vratili u Peć, a prema poslednjim informacijama koje imam, sestra mi je rekla da će napustiti Holandiju i otići dalje. Samo se nadam da su živi".

Posle 1993. godine, porodici se gubi svaki trag

Naš izvor dodatno objašnjava da od tog trenutka više nikada nije čula glas svoje sestre. To je i dan danas nemir koji neprestano tinja u njoj.

Ona kaže da ne zna da li je porodica uspela da se spase, ali da se nada da su živi i da su srećni negde daleko.

Samo jedna u nizu

Porodica iz Peći je samo jedna u nizu koja je prošla kroz ovakav teror, a pitanje je koliko je još muške dece regrutovano iz takvih porodica sa Kosova u periodu od 1990. godine do daljnjeg.

BONUS VIDEO:

Espreso intervju nedelje - Naim Leo Beširi!

(Espreso.co.rs)