ZAKLETI OFICIR MORA ISPUNITI ZAKLETVU PREMA SVOJOJ DRŽAVI, ALI I ODBRANITI SVOJU PORODICU: Živ iz stana izaći neću!

Ministarstvo odbrane će sutra po četvrti put pokušati da izbaci na ulicu porodicu pukovnika u penziji Gojka Lalovića, iz njihovog doma u Vespučijevoj 24 na Bežanijskoj kosi.

Spor Lalovića i Vojske Srbije traje dugi niz godina, a po svemu sudeći agoniji koju preživljava ova porodica ne nazire se kraj.

Ekipa našeg portala razgovarala je sa Gojkom Lalovićem, koji nam je otkrio kako se oseća uoči još jednog iseljenja koje sledi, ali i da se u njegovom slučaju višetruko krši Ustav, a da za to niko ne mari.

- Neverovatno je i neshvatljivo, po zakonu i pravu neprimereno i svim konvencijama i sudu za ljudska prava i nemoguće, da se čoveku kojem je Ministarstvo odbrane dužno da obezbedi stan po utvrđenom pravu od 06. aprila 1992. godine, ignoriše i briše to pravo, ne osvrćući se da je u obavezi da mu da stan, već jedino prinudom, i primenom javnog izvršitelja, koji je angažovao vojnu policiju nezakonito i civinu policiju, zastrašivanjem mene i članova moje porodice, jer su lica naoružana, žele da nas ostave bez krova nad glavom - kaže Lalović i dodaje da nadležne čak nije ni briga gde će završiti jedna porodica.

- Dakle, nije problem iseliti iz predmetnog stana, ukoliko oni smatraju da je to neophodno li neizbežnoo. Ali je problem što oni ne kažu gde iseliti. Šta obezbediti četvoročlanoj porodici osim najlona ili kartonskog naselja? - pita se on.

- Ja nisam kauboj, nisam kriminalac i nisam provalnik. U taj stan nisam se uselio obijajući brave i vrata, već sam taj stan legalno dobio i to po tom rešenju i njihovom potvrdom da je stan useljiv, a rešenje pravosnažno. Dakle, ja sam legalno ušao u stan. To što je stan od dodele 2005. godine do 2008. bio neuseljiv, nije moj problem, nego onoga ko je stan dodeljivao.

Lalovioć se ponovo poziva na zakon, navodeći da se na više načina krši Ustav, kao i da je reč o klasičnom tipu diskriminacije.

- Zakon kaže da se stan ne može dodeljivati pre tri meseca od useljivosti. Znači nakon 14. oktobra 2005. godine rok useljivosti je bio 14. januar 2006. godine. U tom intervalu mogli su da primenjuju ovo što danas primenjuju. Ali ne mogu da zanemare neuseljivost stana od tri godine, a da onda retroaktivno primenjuju neke propise koji su se vremenom promenili u moju korist, a nisu priznati. To je recimo učešće, koje je bilo 10.000 evra za 10 bodova, a u momentu useljenja je bilo 5.000 evra za 10 procenata.

Lalović navodi da je to automatski kršenje člana 21 Ustava, što je nejednako postupanje i pravljenje razlika.

- To je diskriminacija na koju niko nema pravo, jer svi smo mi zaposleni u Vojsci i svi imamo jednaka prava na stan. E sad, što ima razlike u strukturama stana, to je nešto drugo, ali pravo na stan imamo svi, beskućnici, kojih je u momentu 2005. godine bilo 12.500.

- Niko ne osvrće glavu, niti hoće da čuje za stan koji sam predao radi faktičke nemogućnosti, o čemu postoji pisani trag. Taj stan je bio veličine 56 kvadrata, a njegova vrednost je iznosila 28.000 evra. Toga nema nigde, niti se ko na to osvrće. Takođe, imam uplaćena sredstva odbijanja od ličnog dohotka, što na ime učešća, odnosno na ime uplate za stan iznosi ukupno oko 5,5 miliona dinara. Ni to neće da priznaju, ne zato što je to pada pod zakon ili pravilnik, već pod ministrovo pravo. Ministrovo pravo je da kupuje stanove miljenicima, da dodeljuje kome hoće i ministrovo je pravo je da priznaje nekome jedan bod, nekome dva i da ne priznaje ili ne priznaju ranije učešće, što je krajnje neustavno - objašnjava Laović i dodaje:

- Navedite samo kao primer prekonoćnu dodelu stana po rešenju UP1 br. 474/5/2005 od 27. jula 2005. godine, gde je ministar rekao "kupite taj stan i poklonite ga licu kome je dodeljen". A to je neka njegova sekretarica iz Ministarstva. To lice nije imalo pravo na stan, niti na tu strukturu niti pre mene. Ja sam tužio i presuda je sve rekla, da sam u pravu, ali ministrova se ne pobija i taj poklon stan je otišao.

- Kada sam se pobunio, uložio žalbu on (ministar) je doslovice rekao, "terajte tu budalu, ima sud, neka sve to tera sudom". Dobijem na sudu po šest presuda, nijedna nije izvršena i tu ponovo prave ogromnu diskriminaciju. Moje presude se ne izvršavaju, ne vraćaju me u radni odnos, ne vraćaju me u službu, ne vraćaju me u status koji mi treba rešiti stambeno pitanje, a danas aktiviraju presudu iz 2018. godine da me isele.

Član Ustava 145 ne deli presude na izvršne i neizvršne. Za Ustav su sve presude jednake i izvršne i po tom se mora postupati.

Naš sagovornik napominje da je njegovo zdravstveno stanje ugroženo, kao i njegove porodice, te da uprkos tome što je o istom obavestio izvršiteljku, nisu preduzete nikakve mere.

- Nekoliko puta sam skrenuo pažnju na zdravstveno stanje mene i moje porodice, koje ovu torturu više ne može da izdrži. Dostavljao sam redovno potvrde u kojima jasno stoji da se zdravstveno ne osećam dobro, jer ja se protiv nepravde borim. Borim se protiv nepravde zato što će nepravda doći po mene, ako se ne borim protiv nje. Izvršiteljka uopšte nije skrenula pažnju na moje zdravstevno stanje. Ali, opet kažem, zakleti oficir mora ispuniti svoju zakletvu prema državi, da za državu da svoj život, ali i za odbranu članova svoje porodice i krova nad glavom. Živ iz tog stana izaći neću.

- Supruga i ćerka se ne osećaju dobro, sam ću sutra izaći pred njih. Ne znam kako ćemo sve ovo podneti ponovo. Znate, ima nešto jače od mene... Sa strahom sam odavno raščistio, ali najviše me je razočaralo prisustvo naoružane vojne policije, koja nema pravo, nema dužnost da dolazi tu, jer ona nije za civile. Nema nikakve veze. A izvršiteljka komanduje vojnom policajcu i kaže da legitimišu civele, a on mrtav hladan kaže, "ajmo, pripremite lične karte".

Podsetimo, Ministarstvo odbrane saopštilo je da penzionisani pukovnik Gojko Lalović bespravno koristi dva stana u Beogradu koji su vlasništvo Ministarstva odbrane, i to, garsonjeru u Pohorskoj ulici i troiposoban stan u Vespučijevoj. Svi postupci koje je imenovani vodio su pravnosnažno okončani, i on je u obavezi da navedene stanove vrati Ministarstvu odbrane, što uporno odbija i dalje ih bespravno koristi.

Pukovnik Lalović je 2005. godine nezakonito penzionisan i ni posle 14 godina uprkos presudama koje su utvrdile i potvrdile nezakonitost nije vraćen u službu. Na taj način je jedini oficir kome je ponovo prestala služba, a da nikada nije vraćen u službu.

Takođe, nije mu omogućeno da u skladu sa novonastalim okolnostima uplati deo učešća ličnim sredstvima, jer kao penzionisano lice više nije mogao dobiti stambeni kredit. Nije mu priznat ni iznos koji je tokom radnog veka uplaćivao u vojnostambeni fond, a za koji poseduje potvrdu.

Podsećanja radi, Lalović je bio zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto,a on nije proglašen viškom.

Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju ministra vojnog (tada P. Davinića), koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste. (Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)

Združena akcija Krov nad glavom podržava Gojka Lalovića i njegovu porodicu, a već u tri navrata dosad odbranili su porodicu Lalović od prinudnog iseljenja.

BONUS VIDEO: Espreso intervju nedelje - Naim Leo Beširi