SVE VIŠE ALKOHOLIČARA I KOCKARA U SRBIJI, OBJAVLJENI STRAVIČNI PODACI: Sve češća zavisnost i od OVE NOVE POŠASTI!

Zavisnost je neka vrsta bežanja od stresa

Objavljeno: 22.05.2019. 22:08h

Pero Jovović

Problem zavisnosti u Srbiji predstavlja dominantnu i veoma rasprostranjenu bolest uz stres, rečeno je na sedmoj tribini Hemofarm fondacije "Na kafi sa psihologom", uz poruku da je potpuno izlečenje moguće uz pravu angažovanost institucija, društva, zavisnika i njihovih porodica.

Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Ivica Mladenović naveo je da je problem zavisnosti u Srbiji jako rasprostranjen, kao i da predstavlja dominantnu bolest uz stres, koji se sam po sebi ne prepoznaje i koji se manifestuje u vidu depresije ili zavisnosti.

Kako kaže, zavisnost je neka vrsta bežanja od stresa, a u Srbiji već decenijama zavisnost od alkohola je na prvom mestu.

U poslednjih dvadesetak godina došlo je do smene strukture zavisnosti, ranije je bilo i u Klinici najviše alkoholičara, a u poslednjih desetak godina tu su i kockari, dok je sve više zavisnika od Interneta, tačnije od video igara, kazao je Mladenović.

"Bojim se da će za pet do 10 godina zavisnost od Interneta u bilo kom modalitetu biti bolest broj jedan", kaže Mladenović.

Kada je reč o opojnim drogama, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti kaže da već godinama imamo dvadesetak hiljada zavisnika od heroina, dok je zloupotreba marihuane procentualno 90 odsto u odnosu na sve druge zloupotrebe droga.

"Postoji jak lobi da se marihuana legalizuje. Ekstremno sam protiv toga, jedino može u medicinske svrhe i to iz hiljadu i jednog razloga, a taj jedan - prvi i najznačajniji je što je psihoza - ludilo od marihuane jedna od najgorih psihoza koje sam bio u prilici da lečim u svojoj karijeri, a 20 godina se bavim time. Po dva - tri meseca su ljudi u ludilu", navodi Mladenović.

Preostalih 10 odsto zloupotreba opojnih droga otpada na amfetamine, psihostimulanse, opijate..., kaže i naglašava da su amfetamini - spid, ekstazi, met, sve te nove droge u velikom naletu.

Ističe da su jako opasne, da je destruktivnost ogromna, koncentracija u novim tabletama jako velika.

"Svedoci smo u poslednjih godinu dana da su te droge dovele do nekoliko smrtnih ishoda i biće ih nažalost još, obično kod onih koji prvi put probaju droge i ja apelujem na vlast da se spreči dostava i distribucija", kaže Mladenović.

Govoreći o lečenju, Mladenović kaže da je prvi korak da se prepozna bolest.

"Imamo jako veliki problem, ja u svojoj karijeri od 20 godina nisam sreo zavisnika koji je rekao 'dobar dan, doktore. Ja sam zavisnik'. Obično dolaze po nalogu suda ili Centra za socijalni rad, a najčešće na sugestiju porodice", navodi načelnik Klinike za bolesti zavisnosti.

Uspešnost lečenja u Srbiji je, prema rečima načelnika, jako velika, a na Institutu za mentalno zdravlje je jedna od najvećih u Evropi - 70 odsto.

"To je jedno od najzahtevnijih lečenja, zahteva učešće cele porodice, tri meseca intenzivno, a posle toga još dve godine u kontinuitetu jednom nedeljno, a u tom periodu se radi i na resocijalizaciji", napominje Mladenović.

Specijalista psihijatrije Aleksandar Ramah ističe da koliko god da se priča o problemu zavisnosti skoro uvek se zahvati samo vrh ledenog brega, jer problem je veliki, a nažalost još davno su predvideli da će 21. vek biti vek hemije, odnosno hemijskih zavisnosti.

"Slika se samo usložnjava, postoje trendovi u nekom trenutku neke supstance ili droge budu potisnute, pojave se nove, pa onda one odu u zaborav i tako se samo vrti u krug. Po pitanju nekih starih droga postoji stagnacija, ali sa druge strane stalno se pojavljuju nove, čemu moramo da dodamo i nehemijske zavisnosti kao što su kocka, klađenje, video igrice, internet i sve to zajedno kada se sabere dovodi do kompleksne situacije", kaže Ramah.

Napominje da problem zavisnosti i na pojedinca, koji je u problemu, ali i na užu i širu njegovu okolinu deluje katastrofalno, veoma loše i smanjuje kvalitet života.

"Nema segmenta koji nije zahvaćen, od akademskog, profesionalnog, porodičnog, socijalnog, zdravstvenog, telesnog, psihološkog. Trpi pojedinac, njegova neposredna okolina, a da ne govorimo i o širem društvu", ističe Ramah.

Prema njegovim rečima, za borbu protiv tog problema potrebno je da postoji prevencija, a ako se već problem javi, mora se obezbediti odgovarajući sistem koji će pomoći pojedincu da izađe iz problema.

Međutim, kako kaže Ramah, da smatra da nije moguća potpuna resocijalizacija i izlečenje ne bi se ni bavio tim poslom.

Izlečenje jeste moguće, ali to je kompleksan, dugotrajan i u osnovi skup proces zato što zahteva vreme, angažovanje, nekada timsko, integrisani sistemski pristup, priča Ramah i ističe: "Moguće je, ali se mora shvatiti da je problem veliki i zaista na pravi način se mora rešavati." Kako navodi, potrebno je i da porodica u kojoj se problem javi reaguje adekvatno, a to znači da ne treba da niti umanjuje problem, niti da ga uveličava, već da pronađe pravu meru problema i da se na pravi način angažuje.

"Bez pomoći porodice, član porodice ima manje šanse, nije nemoguće, ali sušanse za izlečenje umanjene. Nažalost u određenim slučajevima zbog disfunkcionalnih odnosa porodica više odmaže nego što pomaže", kaže Ramah i dodaje: "Svako može da uđe u problem, ali svako može i da izađe iz problema, samo ne lako." Aleksandar Žugić, predstavnik Udruženja "Izlazak", koje se bavi problemom zavisnosti, a koje je nastalo na inicijativu grupe oporavljenih zavisnika, takođe navodi da je zaista veliki problem zavisnosti, ali da njegovo Udruženje insistira na poruci svim zavisnicima da je izlaz iz ovog problema moguć i da ljudi zaista mogu da žive jedan život potpuno drugačiji, slobodni od svih zavisnosti.

Kazao je da trenutno sprovode trogodišnji regionalni projekat koji se zove "Biram oporavak", u tri zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnoj Gori i u Srbiji, u sklopu koga je i savetovalište i besplatna telefonska linija za zavisnike - 0800 104 100.

"Želja nam je da kroz tu besplatnu telefonsku liniju na neki način dosegnemo do što većeg broja zavisnika kako bi oni primili pomoć na jedan sveobuhvatan način. U unutrašnjosti Srbije postoji puno zavisnika koji nemaju dovoljno informacija, ne postoji dovoljno usluga i servisa tako da svi koji zovu iz tih delova zemlje mogu da dobiju informacije, da budu usmereni na neku terapijsku zajednicu, grupu samopomoći ili program lečenja", ispričao je Žugić.