KADA BI IH SKINULI, POSTAJALI BI BROJEVI! Logor MAUTHAUZEN VAŽIO JE ZA NAJBRUTALNIJI! OVAKO SU NACISTI MUČILI LJUDE

Ozloglašen logor Mauthauzen koji se nalazi oko 20 kilometara od Linca u Austriji spada u logor 3. reda što u prevodu znači da je imao najbrutalnije moguće uslove pritvora. U njemu je prema poslednjim podacima, nastradalo na hiljade Srba tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Iako je severna Austrija izuzetna po svojim prirodnim lepotama, ona krije mračne tajne. Većina mesta gde su se nalazili nekadašnji logori poput Ebenzea ili Mauthauzena je sada naseljeno.

Na tim mestima se nalaze prelepe kuće sa još lepšim dvorištima. Najgori detalj jeste da je ograda nekadašnjeg logora pretvorena u kapiju sada već moderne kuće.

Ne može, a da se ne stekne utisak da je to urađeno kako bi se prikrio samo delić mračne istorije ovog mesta.

U samom logoru Mauthauzen kao opomena, nalaze se brojni spomenici koji svedoče o stradanjima ljudi različitih nacionalnosti, među kojima je i veliki broj ljudi sa područja bivše Jugoslavije.

Na svima su se mogle videti poruke: "Da se nikada ne zaboravi", "Lekcija za čovečanstvo", "Nikada više"...

Sistem mučenja u ovom logoru je bio brutalan.

Kada bi nacisti doveli logoraše, na samom ulazu bi im sve bilo oduzeto, a onda bi ih vodili na kupanje i zaprašivanje.

Nakon izlaska iz kupatila, ko bi preživeo, postajao bi broj.

Sistem mučenja i ubijanja u ovom logoru je bio posebno surov, ali i mučan. Naime, kada bi logoraši stigli, prvo bi otišli pod tuš gde bi im bila puštana ledena voda. Ukoliko se neki logoraš oklizne i padne, odmah bi ga streljali napolju. Ko bi preživeo dan pod mlazom ledene vode, morao je da preživi i talas vrele vode.

Tuševi su, naime, bili gasna komora, u kojoj je u jednoj turi ubijano na stotine ljudi. Potom su ih spaljivali u krematorijumima.

Odmah potom, logoraši su bili smeštani u karantin, odnosno male sobe sa četiri zida u koje bi stavljali i do 350 ljudi.

Tu bi prespavali, poređani i zbijeni kao sardine. Ukoliko bi se neko pomerio, dobio bi najstrašnije batine. Ukoliko bi neko u toku noći otišao u toalet, nikada se živ iz njega ne bi vratio. U karantinu bi logoraši ostajali po nekoliko nedelja gde su bili zaprašivani od vašaka. Ukoliko bi preživeli karantin, logoraši su dobijali svoja zaduženja.

Od velikog polja sa spomenicima stradalima u logoru se pruža pogled na "Stepenice smrti" koje su vodile logoraše u obližnji kamenolom odakle su "vukli" kamenje. Tu je i najveći broj nastardalih bio, što zbog tereta, što zbog iživljavanja nacističkih oficira koji su ih gurali odatle u provaliju kad god bi im bilo dosadno.

Stepenice smrti su bila posebna muka za sve logoraše. Tamo se radilo od jutra do mraka, a kamen koji su logoraši nosili morao je da bude težak najmanje 30 kilograma.

Ipak, i pomenute barake su krile mnoge jezive tajne. Naime, logoraši su u njima bili potrpani da leže "noge-glava" kako bi ih što više stalo u krevet. Često su ispadali odatle, a oni bez sreće su završavali napolju na hladnoći gde bi bili ubijani.

Sa leve strane nalazile su se spavaonice logoraša, sa nužnicima i prostorima za pranje.

U podzemnom kompeksu logora nalazio se i jedan od krematorijuma, gasna komora i sto za autopsiju.

Na ploči na ulazu u jednu prostoriju stoji: "Gasna komora - ovde su zatvorenici ostavljali svoju odeću, a lekari su pregledali da li imaju zlatne zube. Potom su odvođeni u komoru i ubijani."

Još jedna ozloglašena usrtanova je bila bolnica koja se nalazila u sklopu logora. Tamo su se obučavali nacisti koji su želeli da iskuse praksu. Oni nisu imali znanje, zvanje, ali ni iskustvo. Radili su po nekoliko operacija dnevno ne bi li se usavršili.

Vadili su slepa creva, sekli ljudima ekstremitete pa ponovo prišivali, iako to nije bilo potrebno.

Naime, Mauthauzen je u svetskim okvirima po zlu postao poznat tek nakon Drugog svetskog rata, ali njegova istorija nešto je duža. Nastao je kao logor za Srbe tokom Prvog svetskog rata. Broj naših predaka koji je ovde stradao tokom Velikog rata nije poznat.

Zna se da je Mauthauzen nastao zbog naših zarobljenika, kao i da je na vojničkoj groblju koje se tu nalazi sahranjeno 11.000 žrtava Prvog i oko 5.000 Drugog svetskog rata.

Srpski ratnici i civili sahranjeni su i u Ašahu, gde počiva njih 5.362.

Bonus video: