šta treba da uradiMO?
SRBI, MANITE SE DOŽIVOTNE KAZNE, NE TREBA VAM TO! Profesor Dirk van Zil Smit o temi koja je podelila Srbiju
Loši slučajevi stvaraju loše zakone
Poslanici Skupštine Srbije raspravljali su o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i izmenama i dopunama o krivičnom postupku, ali i o drugim predlozima.
Danas se u Skupštini Srbije nastavlja razmatranje ovog predloga, a ishod svi sa nestrpljenjem čekaju.
Na ovaj predlog zakona upućivani su razni prigovori, a Fondacija "Tijana Jurić" prikupila je 159.000 potpisa građana koji se zalažu za uvođenje doživotne kazne zatvora za ubice dece.
Prvi razlog za Predlog zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika je prihvatanje inicijative porodice Tijane Jurić, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović.
Još je 2015. godine usvojen je "Tijanin zakon" kojim je predviđeno da je policija dužna da ubuduće, u slučajevima nestanka lica, bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje, po prijavi nestanka, što bi trebalo da obezbedi efikasnost policijskih istraga otmica i nestanka maloletnika, u skladu sa u javnosti poznatim "Tijaninim zakonom".
"Kazna doživotnog zakona zameniće dosadašnju najtežu kaznu od 30 do 40 godina zatvora, jer nema razloga da obe postoje istovremeno", navela je ministarka.
Kuburovićeva kaže da predlog inicijative Fondacije "Tijane Jurić" predviđa propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnog dela kao što su teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom, maloletnom licu, bremenitoj ženi, nemoćnom licu.
Ona je dodala da je doživotna kazna zatvora proširena i na sva druga krivična dela za koja su prema važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina, a ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...
Kuburovićeva kaže da je uobičajen prigovor koji se upućuje kazni doživotnog zatvora njena nehumanost i dodaje da u tom pogledu i postojeća kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina mogla bi se smatrati nehumanom.
Ovakav prigovor ima i profesor korporativnog i međunarodnog prava i specijalista za kaznu doživotnog zatvora na Univerzitetu u Notingemu Dirk van Zil Smit.
On je rekao i svoje mišljenje o uvođenju kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta u Srbiji, ali i objasnio zašto je to problem.
- Ono što Srbija predlaže da se uradi je da pređe sa nepostojanja doživotne kazne u postojanje najrepresivnijeg oblika doživotne kazne. Evropski sud za ljudska prava, čiji je Srbija član, je eksplicitno zabranio takve mere - objašnjava Dirk i dodaje da je stav evropskog suda takav da Srbija može da ima doživotnu kaznu ako želi, ali da to mora biti oblik zatvorske kazne koji zatvoreniku daje nadu.
NE PROPUSTITE
On je govorio i izuzecima, jer se dešava da dođe do uslovnog otpusta, a zatvorenik je i dalje opasan po okolinu, te je naglasio da zatvorenik pre odsluženja kazne mora da zna kako treba da se ponaša da bi zaslužio uslovni otpust.
- Evropski sud za ljudska prava navodi da ako to ne postoji, onda je u pitanju okrutna nečovečna i ponižavajuća vrsta kazne - rekao je profesor.
Dirk ističe da je sud naglasio da u slučaju pomilovanja zatvorenika od strane predsednika ne bi trebao biti moguć, jer ne postoje pravne garancije, te da mora postojati jasan sudski proces ili odgovornih tela koja bi odlučivala o pomilovaju.
On naglašava da zatvorski sistem mora da bude takav da pomaže osobama da se poboljšaju, a da rešenje koje Srbija predlaže nije adekvatno.
- Kada bih bio savetnik srpskih vlasti savetovao bi da razmisle vrlo pažljivo.
Takođe, primećuje da ono što Srbija ima jeste blizu da bude dovoljno dobro.
Zatim, rekao je da bi trebalo da postoji sistem kojim se osigurava redovna provera zatvorenika.
- Mogla bi da se uvede kazna doživotnog zatvora, ali sa svim neophodnim garancijama - rekao je profesor Dirk Van Zil Smit i dodao za kraj da bi za Srbiju, pošto je članica Saveta Evrope koja bi volela da se priključi Evropskoj Uniji, ovakav potez uvođenja doživotne kazne bio nazadan korak kao i da je takva odluka jednostavno kršenje ljudskih prava.
Pozvao se na englesku izreku koja glasi : "Loši slučajevi stvaraju loše zakone" - misleći na trenutni impuls koji nas vodi prlikom donošenja odluka.
Cela svrha ljudskih prava je, rekao je Dirk, da omogući zaštitu najodbačenijih članova društva i savetovao Srbiju - oduprite se impulsu.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
