ŽENA MI JE OD STRAHA UMRLA, KOMŠIJE ZOVU POLICIJU S MOG TELEFONA DA ME PRIJAVE! Trifun spava na bombi VEĆ 20 GODINA

Poslednih dana o Trifunu Mitiću iz Binovca kod Surdulice priča cela Srbija.

Ovaj starac već 20 godina odlazi na spavanje u strahu, jer je u dvorištu njegove porodične kuće neeksplodirana avionska bomba, koja je tu završila nakon NATO bombardovanja 1999. godine. Kako kaže, niko od nadležnih nije našao za shodno da meštane tog sela oslobodi bombe, zbog koje su ugroženi životi 130 domaćinstava.

Trifun je 14 godina pokušavao da sam ili uz pomoć nadležnih ukloni bombu, ali je zbog bolesti koja ga je vezala za krevet morao da odustane.

Ipak, priču o životu Trifuna Mitića još 2008. godine zabeležio je snimatelj RTS Slađan Stojanović, koji je za svoj dokumentarac "Trifun bombaš" dobio brojne nagrade.

U prvom delu filma priča je govorila o čoveku koji živi s bombom koja preti svakog časa da eksplodira. U prilogu su se osvrnuli na problematiku s bombama kojima su nas zasuli 1999. godine.

Pretpostavlja se da se avionske bombe težine do 930 kilograma nalaze na 43 lokacije u zemlji na dubini i do 20 metara. Cena uklanjanja jedne neeksplodirane bombe kreće se od 100.000 do 200.000 evra.

Jedna od tih bombi nalazi se baš u dvorišu Trifuna, čiji je nadimak "Bombaš".

Trifun je tad bio u punoj snazi, u vreme kad je film sniman. Radio je na domaćinstvu, gajio domaće životinje i svakog dana borio se s avetinjom koja se nalazila u dvorištu njegove kuće.

- Od 1999. godine od kada je pala, odavde sam isterao tone i tone. Kad god imam vremena, ja kopam. Plašio sam se, ali sam pregoreo. Sad se više ne plašim. Imam unuke i praunuke. Dođu do kapije i ne smeju da uđu. Žena mi je od straha umrla - govorio je on te 2008. godine.

- Ona nije umrla, ona je precrkla od straha! Šlogirala se. Tri meseca sam s njom nepokretnom sedeo u Dom zdravlju. Ja čuvam sve novine koje su pisale o mom problemu, a svi nadležni mi govore da se nema para da se bomba izvadi iz mog dvorišta.

Tad je Mitiću rečeno da su iz Beograda rekli da sredstva ipak postoje za uklanjanje tih bombi, ali da projekat treba da pokrene opština. Rekli su da je potrebno samo napraviti projekat, po nalogu opštine, i da će moći da se izvrši iskopavanje.

- Dok sam živ, čačkaću oko bombe - ne odustajem. Tražiću je dokle god mrdam! - govorio je pre 11 godina.

Trifunovi susedi tad su rekli da se starac ne plaši upravo zbog poznih godina u kojima je, ali da se oni boje, kao i da se oni boje zbog svoje dece, i svojih mladih života.

O Trifunu su još govorili da je "star i lud" i da neko mora da reaguje pre nego što svi izginu zbog bombe.

Trifun je imao spreman odgovor:

- Nikoga ne vređam, nikoga ne uznemiravam. Sam gospodarim u svom domu jer niko ne ulazi. Ako hoću da se skinem go, skinuću se go. Ako ću da kopam - kopaću!

I svaki put kad je Trifun kopao, komšije su zvale policiju. Za to su koristili - njegov telefon, jer nisu imali svoj.

Trifunu su policajci pretili da će da ga uhapse jer kopa. Česte posete policajaca njemu su, ako ništa, dobro društvo, jer u to vreme nije imao s kim drugim da prozbori.

Slađan Stojanović, koji je otkrio sad već čuvenog deda Trifuna, posetio ga je ponovo nekoliko godina kasnije.

Poslednji put, traktor je bio u garaži, natkriven, a Trifun se već otežano kretao, uz pomoć štapa.

Rekao je da se borio dok je mogao, dok nije zanemoćao. Tražio ju je, pokušao da je iskopa, ali nije uspeo.

Pozvali smo i Anitu, Trifunovu unuku, koja sada živi s dedom.

Kako kaže, Trifun se šlogirao, u teškom je zdravstvenom stanju, a i ona sama ima već devet godina hroničnu anemiju.

- Ovde sam, jer nemam gde. Strah ni ja više ne osećam, jer sam oguglala. Nije lep osećaj kad znaš da živiš pored bombe koja može da eksplodira, ali šta da radim. Gde ću? To što govore da nemaju novca da uklone bombe je sramotno. Za rijalitije i promovisanje bluda i razvrata novca ima, a za ovo nema. Koliko je situacija ozbiljna govori to da je u poslednje dve godine osam osoba umrlo u selu od kancera - kaže Anita za Espreso.

Još jedna večita priča o borbi malog čoveka s velikim problemima. Na žalost, ni prva ni poslednja. Jer za malog čoveka malo ko mari u ovoj našoj Srbijici.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)