RED KIŠE, RED KUVANJA! Mislite da je proleće propalo? Čekajte tek da vidite DUGOROČNU PROGNOZU ZA LETO

Čekajte tek da vidite DUGOROČNU PROGNOZU ZA LETO, Foto: Profimedia, Ilustracija/Espreso.co.rs

Au!

RED KIŠE, RED KUVANJA! Mislite da je proleće propalo? Čekajte tek da vidite DUGOROČNU PROGNOZU ZA LETO

Šta je sad ovo?

Objavljeno: 07.05.2019. 09:35h

Suzana Trajković

Klimatske promene kako u Srbiji tako i na većem delu Balkana osećamo već duže vreme, a od početka ove godine susreli smo se sa konstantnom smenom oblaka i sunca, kiše i susnežice na planinama, čak i tokom proleća.

Snagu klimatskih promena osećamo i ovih dana u Srbiji, kada su temperature na niskom nivou za ovo doba godine, a neki bi čak rekli da nam se vratila zima. I za naredne dane prognozira se nestabilno vreme sa kišom, i veoma niskim temperaturama u jutranjim časovima.

Na Balkanu je slično vreme kao i kod nas u zemlji, a zanimljivo je da je u Hrvatskoj u proteklih nekoliko dana padao čak i sneg. Putevi u Hrvatskoj su se zabeleli, a temperature su se približile nuli - u maju.

Hladan talas arktičnog vazduha zahvatio je veći deo Evrope, tako da sneg možemo videti u Nemačkoj, Poljskoj, Austriji i drugim državama. Mi se nalazimo na samoj granici talasa, što je razlog što će naredne nedelje biti kišovito vreme sa grmljavinom i pljuskovima.

Vreme u Evropi

U najnovijem izveštaju koji je objavila IBM kompanija "Veder kompani", ovo leto biće za veći deo Evrope toplije, ali i vlažnije od prosečnog.

Britaniju i jug Skandinavije očekuje toplije i suvo vreme, dok Nemačku očekuje neobično suvo vreme, ukazuje prognoza za maj mesec.

S druge strane, južnu i istočnu Evropu očekuje hladnije vreme tokom maja, navode iz kompanije.

Naš RHMZ je prognozirao da će u maju biti čak 19 kišnih dana.

Leto u Evropi biće toplije nego inače, dok će tokom juna i jula biti pojačanih padavina, saopštila je meteorološka kompanija "Veder".

- Iako postoje znatne razlike u neobrađenom klimatskom modelu za leto, obrađene verzije pokazuju značajne vrućine, naročito u istočnoj i centralnoj Evropi - saopšteno je iz kompanije, prenosi Rojters.

Slična predviđanja su i za jul. S tim da prognoza za više padavina ostaje za Nemačku i delove Britanije i Skandinavije. U našim krajevima, bar kako stoji u tom izveštaju, očekuje se toplije vreme od uobičajenog i suvlje.

Najočiglednija posledica klimatskih promena je rast temperature. Samo u 2017. u svetu su izgubljena 153 radna sata zbog vrućine. Vrućina takođe otežava učenje, a oba faktora znače pad ekonomskih rezultata.

Uticaj klimatskih promena

Temperatura na teritoriji Zapadnog Balkana će u skorijoj budućnosti porasti za 1,2 stepena, a do kraja veka moguće i za više od pet stepeni u proseku, što je enormno povećanje za tako kratko vreme. Podaci Saveta za regionalnu saradnju (RCC) ukazuju da nas do kraja veka očekuje vrela klima sa porastom prosečne temperature za 5 stepeni Celzijusa. Usled efekta staklene bašte koji je uprkos naporima sve veći procenjuje se da bi do 2100. leta mogla da traju i do dva meseca duže.

Klimatske promene mogu uticati i na manjak vode za piće, kao i na ukupno zdravlja ljudi, može izazvati često toplotne udare, kao i pojavu novih zaraznih bolesti.

Na svetskom nivou, kao posledica globalnog zagrevanja temperatura vazduha je porasla u proseku za jedan stepen, što, istina, ne deluje mnogo, ali s obzirom na to da se radi o srednjoj temperaturi planete to je veoma ozbiljno - za takve promene potrebno je da prođu hiljade i hiljade godina.

Biće sve više vremenskih nepogoda

Suše, poplave, požari, samo su neke od posledica klimatskih promena.

- Mnogo zemalja teži tome da fosilna goriva zamene obnovljivim izvorima energije. Pariski sporazum iz 2015. godine je bio prvi korak. Ako se nešto što pre ne preduzme, leta će biti sve toplija i biće sve više vremenskih nepogoda - rekao je za "Blic" dr Vladimir Đurđević kada smo s njim razgovarali o klimatskim promenama, i dodao da su klimatolozi upozoravali i predvideli celu situaciju osamdesetih godina prošlog veka.

Kako kaže, ako bismo se svi udružili i zajedno se izborili protiv globalnog zagrevanja, već u drugoj polovini 21. veka bismo uspeli da zaustavimo promenu klime, odnosno ne bi više dolazilo do rasta prosečne godišnje temperature vazduha.