NISAM UBIO TITA, VEĆ JE BIO MRTAV! Posle 39 godina oglasio se DR LALEVIĆ!

Umro je drug Tito, izgovorio je televizijski voditelj Miroslav Lilić u zagrebačkom studiju 4. maja 1980. godine u 15.05 sati.

Josip Broz Tito je na respiratoru bio zadnjih 68 dana života. Hranu je dobijao infuzijom.

- Državnom vrhu važan je ne samo svaki dan, već i svaki sat - kazao je Titovom lekar Stane Dolenc, moćni šef policije i čovek kojega su mnogi videli kao Titovog naslednika.

Dok je još bio pri svesti, Tito je uporno odbijao amputaciju iako je bilo evidentno da je gangrena zahvatila levu potkolenicu.

- Čim smo stigli u Ljubljanu, otišli smo pravo u Klinički centar i napravili snimke arterija na levoj nozi, a zatim otišli na Brdo kod Kranja. Pošto je situacija na arterijama bila loša, predložili smo predsedniku operaciju što je on odbio. Mi smo tada pozvali na konsultacije profesore DeBakeya iz SAD-a i Knjazova iz Moskve. DeBakey je predložio amputaciju, a ako Tito ne pristane na to, ostavio nam je jednu protezu za premošćivanje krvnog suda, s malim izgledima na uspeh. Kako je on uporno odbijao amputaciju, pokušali smo da napravimo premošćenje protezom koju nam je ostavio DeBakey. Ova operacija, kao što se i očekivalo, nije uspela, a on je i dalje odbijao amputaciju. Tek kad je video svoju potkolenicu koja je bila plava s velikim plikovima na koži, rekao je ‘radite šta treba’ - ispričao je za Predrag Lalević, koji je punih 16 godina bio Titov lični lekar.

Odmah su pripremili salu za operacije i amputirali mu nogu. Isprva se činilo da je sve prošlo u redu i da će Josip Broz preživeti.

- Operacija je protekla bez incidenata i Tito je čak počeo da prima posete na intenzivnoj nezi. Posetili su ga i sinovi Žarko i Miša. Već smo razmišljali o odlasku na Brdo kod Kranja kada su počele komplikacije. Najpre s bubrezima, a zatim i druge. Predsednik je bio na respiratoru punih 68 dana. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju rekao: ‘Ja dole idem samo u jednom komadu’.

- Ja sam ga na kraju skinuo s aparata koji su ga držali na životu, ali ni u šali se ne može reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa - kazao je doktor Lalević.

Nije pomogla ni hrana za astronaute

Tito je pre smrti jeo hranu za astronaute NASA-e, koju su mu dopremali iz Houstona.

Jože Oseli, Titov batler, poznati slovenski kuvar, uz Tita je proveo poslednjih sedam godina njegovog života. Za njegovu ishranu brinuo se sve do smrti.

- Teško nam je bilo da gledamo kako kopni. Bila je to velika tragedija. Mi smo bili uz njega do kraja. Pustili su nas da ga ispratimo kad su ga vozili na patologiju - opisao nam je jednom prilikom Oseli (69).

Kaže kako Tito nije imao posebnih zahteva što se tiče hrane.

- Mi smo servirali različito meso, različite priloge, salate.. Nismo mu nikad stavljali na tanjur. Samo je jednom odbio jelo. Doneli smo puževe, a on je rekao: ‘O ne, ja baš ne bih jeo puževe.’ A sećam se jedne anegdote kasnije kad su Jovanka i Tito već bili razdvojeni. Ona je bila na jednoj adresi, a on na drugoj. Bila je to neka večera izvan protokola. On je uzeo nešto malo i rekao konobaru: ‘Šaljite ovo Jovanki.’ Bio je vrlo pažljiv, To je znak da nije hteo da prekine sa njom, iako su ga neki političari pritiskali - kaže slovenski kuvar koji se o Titovoj ishrani posebno brinuo pred smrt, kad je završio u bolnici u Ljubljani.

Četiri meseca vozili smo hranu s Brda kod Kranja u bolnicu. Mi smo brinuli o ishrani predsednika. Moja supruga Metka je sve zapisivala. Ima i danas zapisano koliko je žlica pojeo za svaki obrok, jer se sve merilo u kalorijama. Kad nije više išla hrana, dobili smo hranu iz NASA-e iz Amerike, konzerve za astronaute. Hranili smo ga dokle god je mogao da jede, a zatim se prešlo na infuziju. Metka se brinula i za uređenje sobe, da bi se ugodno osećao - prisetio se Oseli poslednjih Titovih dana.

Bonus video

(Espreso.co.rs/24 sata.hr)