DAČIĆEVO MINISTARSTVO KRIJE TAJNE IZ LJUBAVNOG ŽIVOTA IVE ANDRIĆA I DUČIĆA! Mnogi SPISI čuvaju se kao OČI U GLAVI

Riznica srpske diplomatije smeštena u Muzej u monumentalnom zdanju Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu čuva blago koje svedoči o više od osam vekova srpske diplomatije, a koje seže do srednjovekovne Srbije i 1188, kada je diplomatska misija kao prethodnica susreta vladara Svetog rimskog carstva Fridriha Barbarose i srpskog županaStefana Nemanje bila na carskom dvoru u Nirnbergu.

"Karijerni diplomatski korpus 29. maja, na Dan srpske diplomatije, obeležava nekoliko jubileja, 180 godina od Knjaževske kancelarije inostranih dela, 100 godina Versajskog mira i modernog kraljevskog diplomatskog arhiva, kao i 830 godina od susreta Barbarose i Stefana Nemanje", rekla je za Tanjug ambasadorka Ljiljana Nikšić.

Upravo sve te činjenice, utkane u stubove Muzeja diplomatije, osnovanog 25. aprila 2012. povodom obeležavanja dva veka moderne srpske diplomatije, daju prestiž našoj diplomatiji, kao jednoj od drevnih u odnosu na diplomatije velikog broja zemalja, kaže Nikšićeva i podseća da Muzej krije i ljubavne priče diplomata, poput onih Ive Andrića, Slavka Grujića ili Stane Tomašević, koja se udala za norveškog sineastu tek kada joj je Tito to dozvolio.

Grujić se oženio ćerkom američkog kralja železnice koja je odrastala uz predsednika Teodora Ruzvelta, rekla je ambasadorka i dodala da su bili kućni prijatelji s 28. predsednikom SAD Tomasom Vudroom Vilsonom, Mihajlom Pupinom.

Mejbl Grujić bila je velika dobrotvroka tokom Velikog rata, žena koja je zainteresovala veliki američki narod za malu Srbiju, podsetila je Nikšićeva i dodala da su svedočanstva o toj porodici čuvaju na univerzitetu Prinston, ali i u Domu Jevrema Grujića.

"Sve te predivne priče izvorište su motivacija za sve nas da dostignemo takve rezultate etikecije i impozantna mesta uticaja koji su oni dostigli", kaže Ljiljana Nikšić.

Prema njenim rečima, srpska diplomatska riznica tako svedoči i o 830 godina srpsko-nemačkog prijateljstva, četiri godine starijem sa Rusima, i skoro pola veka mlađeg sa Francuzima.

Važno mesto zauzima i prijateljstvo s Velikom Britanijom koje datira od 1837. godine, kao i ono sa SAD. To prijatejstvo bilo je na vrhuncu u vreme Pupina i Vilsona, a zahvaljujići kojem se pre 100 godina na Beloj kući vijorila srpska zastava, podsetila je ona.

"Stogodišnjica obeležavanja Velikog rata bila je prilika da se resetuju odnosi sa nekim zemljama poput tradicionalno savezničkih - SAD, Francuskom i Velikom Britanijom, jer je Srbija u to vreme bila slavljena. Srpska zastava prva se u istorji vijorila na Beloj kući, druga je bila francuska 1920. i nikada nijedna više", kaže ona.

Muzej diplomatije čuva i dokumenta s potpisima predsednika Vilsona, telegram koji je lično poslao srpskom premijeru Nikoli Pašiću, ali i originale Versajskog ugovora, Senžermenskog i Trijanonskog sporazuma.

U muzeju se nalazi i replika Andrićeve kancelarije i njegove diplomatske uniforme.

"Krasio ju je vez od zlatne srme, načinjen milionom uboda igle", kaže Ljiljana Nikšić i dodaje da je uniforma imala i mač sa sedefnom drškom, pelerinu i kapu ukrašenu nojevim perjem.

"Veliko belo perje bilo je na kapama ambasadora. Kratko crno na onim koje su nosili konzuli, a jedan od njih bio je i Branislav Nušić", rekla je Nikšićeva i podsetila da je uniforme pravio Guči, kao i da je u njihovoj izradi ulogu, kao kostimograf, imala i suprga Ive Andrića, Milica Babić čiju je ljubav naš nobelovac čeko više od dve decenije.

Prvi ambasador bio je Jovan Dučić, a prva žena na toj funkciji Stana Tomašević, kaže Nikšić i dodaje da je Tomašević postala ambasador 1945. ali da se ne sme zaboraviti ni prva žena diplomata - kneginja Milica, udovica kneza (cara) Lazara Hrebeljanovića, poginulog na Kosovu 1389.

"Carica Milica vodila je teške pregovore sa sultanom Bajazitom, morala je da da i ćeku Oliveru u harem", rekla je koordinatorka za očuvanje srpske diplomatske tradicije.

Priča u Muzeju, kako dodaje, počinje od bele i crne vitirine. Bela govori o glamuru diplomatije i njenom izvorištu - od Vitezova reda zmaja do danas, i diplomatije svetosavskog pacifizma - srpske diplomatske škole, dok je crna posvećena svima koji su dali živote služeći otadžbini i narodu.

"Od 1945. do danas bilo je 86 terorističkih napada na DKP i u njima je stradalo više od 100 ljudi", rekla je Ljiljana Nikšić i podsetila na poslednji napad u Libiji.

Muzej čuva i podatke korisne za "meku" diplomatiju, a jedan je iskorišćen i prilikom nedavne posete pomoćnika državnog sekretara USA Vesa Mičela kome je predat članak iz Njujork tajmsa, iz 1918. u kome predsednik Vudro Vilskon kaže "Slavimo Kosovo kao Dan časti".

Nikšićeva je radila na uvođenju Dana diplomatije sa doajenom srpske diplomatije Dragutinom Todorićem, koji je tada bio u 101. godini.

Kao važno u negovanju tradicije, istakla je Udruženje predstavnika znamenitih srpskih diplomatskih porodica čiji je predsednik potomak Branislava Nušića, Nebojša, a čiju su članovi potomoci Davida Akbale, Pupina, Grujića, Petronijevića, Đorđevića, Veljkovića, Pavlovića i Beljanskih.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Agencije)