heroj
MILOŠ JE JEDINI SRPSKI VOJNIK KOJI JE ODBIO DA SE POVUČE SA KiM! Uz gusle je do poslednjeg daha branio RODNU KUĆU!
Jednom je neko rekao da pobede u ratu donose vojnici i potporučnici, a ne generali i admirali
U našoj prošlosti ima mnogo primera herojskih postupaka, gde su upravo obični vojnici dali ono najmilije u odbrani svoje zemlje - onih koji su svoje živote položili na oltar otadžbine.
Jedan od takvih je svakako i Miloš Ćirković, šumar iz Peći.
Te 1999. godine kada se nesreća srušila na ceo srpski narod, posebno na onaj na Kosovu i Metohiji, ovaj hrabri čovek pokazao je da je odbrana rodne grude ponekad bitnija od života.
Potpisan je Kumanovski sporazum i bombardovanje okončano. Sa Kosova i Metohije tekle su tužne kolone vojske koja se povlačila, a nije bila poražena i civila koji su napuštali svoja vekovna ognjišta, znajući da posle odlaska državnog aparata Srbije sa Kosova i Metohije imaju samo dve opcije - da odu i spasu živu glavu ili da budu brutalno poubijani na kućnim pragovima.
NE PROPUSTITE
Pred njihovim očima oživele su slike iz istorije - brutalnosti Albanaca iz vremena otomanske okupacije, zločini iz balkanskih i svetskih ratova, a još su bili sveže rane iz Titove Jugoslavije i terorističkih napada OVK, pišu beogradski mediji.
Međutim, Miloš nije bio u toj koloni. Videći šta se dešava, da je nesreća pred vratima, doneo je odluku. On ostaje, ne ide, nikada neće napustiti mesto gde je ugledao svetlost dana, mesto gde su njegovi dedovi i pradedovi pustili svoje korene. Ostao je u svojoj kući. Rešen da je odbrani ili da umre.
Na poziv i pokušaje da ga nagovore da krene odgovarao je:
- Ja ne idem, ostajem. Vi idite, svi ste izdali, svi ste nas prodali.
Bivši šumar i vojnik zabarakadirao se u svojoj kući i nakon toga danima pružao otpor albanskim teroristima koji su u svom krvavom pohodu uništavali sve pred sobom. U tom sukobu uspeo je da likvidira 18 terorista. Bivšem specijalcu situaciju je olakšavalo što je u svom kraju poznavao svako drvo, svaki krš.
Uz zvuke gusala koje je puštao u njemu je proradila krv i duh kosovskih junaka, kneza Lazara, Miloša Obilića, ali i Marka Miljanova i velikog Njegoša.
Nakon višednevnog otpora hrabro je poginuo na svom rodnom pragu.
Ostaće upamćen kao jedini srpski vojnik koji je odbio da se povuče sa Kosova i Metohije. Zauvek je ostao u svom gradu, što mu je bila i želja i namera.
BONUS VIDEO: ESPRESO VASKRŠNJI INTERVJU: Vladika Mileševski Atanasije Rakita
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
