VELIKI SRPSKI HEROJ POGINUO JE PRE 20 GODINA: Milenko je svoj život dao za našu zemlju, OVAKO GA SE NAJBLIŽI SEĆAJU

Milenko Pavlović, pukovnik pilot, poginuo je pre 20 godina, braneći nebo Srbije i dajući svoj život kako bi spasao mlađeg kolegu od sigurne smrti koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima.

U njegovom rodnom Gornjem Crnljevu i dalje čuvaju sećanje na pilota heroja.

Ovog 4. maja navršiće se 20 godina od pogibije pukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog-avijacijskog puka, hrabro, kao i svaki put, i tog dana seo je u svoj "mig 29". U operativnom centru 12 minuta kasnije odjeknule su reči: "Imaju me!"

Bilo je to poslednje što je izgovorio heroj iz Podgorine.

Njegov zamenik je bio dežurni. Pozvao ga je i rekao da će mladi pilot Ladiša da poleti, a Milenko je odgovorio da ne kreće dok on ne stigne. Međutim, dok je zamenik stigao na mesto poletanja, zatekao je samo mladog pilota, a kažu da je Milenko već uzleteo. Tada je Milenko rekao tom mladiću:

- Izlazi iz aviona, majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću.

Uzleteo je i nikad se više nije vratio - priča Ljubiša Isailović, Milenkov drug iz detinjstva koji se brine o memorijalnom centru podignutom u čast hrabrom pilotu.

I sada, dve decenije kasnije, Ljubiša zaplače kada pomisli na poslednji susret.

- Ne mogu da verujem da je prošlo 20 godina kada mi je rekao da je rat na pragu i da je pitanje kada ćemo i da li ćemo se videti – priseća se Ljubiša.

Danas on živi od uspomena. Zajedno su pregazili Podgorinu u gumenim opancima, kupali se u Tamnavi… S nestrpljenjem su čekali nedelju da makadamskim putem prepešače sedam kilometara do crkve u Donjem Crnjiljevu, a potom se vrate pašnjacima u Gornjem Crniljevu gde su čuvali ovce.

- Kad preleti neki avion iznad polja, on kaže: - Pogledaj gde smo ti i ja, Ljubo, još u gumenim opancima, a ljudi lete nebom. Kad ga je učiteljica pitala šta želi da bude kada poraste, on je rekao da bi voleo da bude pilot, a ona se nasmejala. Pričaju ljudi da mu se godinama kasnije izvinjavala zbog toga – seća se Ljubiša.

Milenko je voleo da leti iznad rodnog mesta i pozdravi zemljake. Ovde je dolazio u lov, nije propuštao fudbal sa školskim drugarima. U spomen domu heroja stao je ceo jedan hrabar ali kratak život, od dečačkih dana, kada je maštao da bude pilot, do ostvarivanja životnog sna.

Sve to utihnulo je 4. maja 1999. Kaciga, oružje, mobilni telefon i lični predmeti nagoreli su od eksplozije, ostali su iza viteza koji je poslednju bitku izgubio blizu rodnog mesta. Tu je i deo aviona u kom je krenuo na poslednji let. U okviru kompleksa su i crkva i igralište FK Milenko Pavlović – Pilot.

Majka Radmila i dalje živi u Gornjem Crniljevu. Poslednjih godina nema snage da priča za medije. Pre dve godine je ispričala da svako jutro prvo uđe u sobu uspomena, koju je pretvorila u sopstveni muzej. Isto počinje svaki njen dan.

- Dođem ovde i prvo kažem: - Sine, jesi li majci poranio? Posle toga ljubim slike i stvari i dok ne izljubim sve, ne izlazim iz sobe – pričala je pre dve godine Radmila Pavlović.

Sve što je nekada pripadalo heroju iz Podgorine, stalo je u dvadesetak kvadrata sobe gde je rođen. I danas je isto kao kad je poslednji put bio u ovoj sobi.

- On se samnom pozdravio. Onda je seo u kola, ali odjednom ponovo ustade, zagrli me i poljubi. Imala sam utisak da je predosećao nešto, da me je poljubio i samo što mi nije rekao "mama, ovo ti je poslednji poljubac" - prisećala se tada majka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Mediji)