OVO JE PRAVA ISTINA O ALTERNATIVNOJ BALKANSKOJ RUTI: Na ovaj način migranti IDU NA ZAPAD!

Mnogi od oko 70.000 migranata koji se nalaze u Grčkoj i regionu Zapadnog Balkana, uprkos preprekama, i dalje pokušavaju da se domognu centralne i zapadne Evrope što je dovelo do formiranja alternativne Balkanske rute, piše Dojče vele (Deutsche Welle - DW).

Polazište rute i dalje je Grčka u kojoj se, prema podacima Medjunarodne organizacije za migracije (IOM), nalazi oko 60.000 migranata. Smešteni su u zgradama ili izbegličkim kampovima, a humanitarne organizacije kritikuju stanje u objektima na grčkim ostrvima u blizini turske obale u kojima, kako prenose, ; ima premalo mesta, a izbeglice nemaju pristup čistim toaletima ili vodi.DW navodi i da od proleća 2016, kada je ;sklopljen sporazum EU i Turske, manje migranata stiže do Grčke preko istočnog dela Sredozemnog mora. Prošle godine u tome je uspelo njih 34.000, a u 2019. zasad njih 5.600. Prošle godine je u pokušaju da stigne do Grčke poginulo 174 ljudi, a ove godine ima već više desetina mrtvih.

Pošto migranti više ne mogu da prelaze granicu iz Grčke ka Severnoj Makedoniji i iz Srbije ka Madjarskoj bez dozvole, nastala je alternativna ruta preko Albanije i Bosne i Hercegovine ka Hrvatskoj.

U zemljama Zapadnog Balkana nalazi se oko 10.000 migranata, nešto manje od 4.000 njih u BIH, prema izveštaju IOM. ; Ministar za bezbednost BiH Dragan Mektić je u jednom intervjuu za agenciju AFP govorio o "eskalaciji migrantskog problema". EU je prošle godine toj zemlji stavila na raspolaganje oko devet miliona evra za smeštaj izbeglica, podseća DW.

BiH i Hrvatsku deli dugačka granica koja je delimično u brdima. Organizacije za ljudska prava optužuju hrvatsku graničnu policiju da migrante bez odgovarajuće procedure oko azila šalju natrag za BiH. "Mnogi pričaju da su ih tukli ili zastrašivali, da su im oduzimane putne isprave i oduzimani ili uništavani mobilni telefoni", navodi se u izveštaju Amnesti internešenel, ali je Hrvatska odbacila te optužbe.

Opisujući alternativnu Balkansku rutu, DW navodi da se na putu iz Grčke za BiH nalazi Albanija, jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja iz koje svake godine oko 20.000 ljudi podnosi zahtev za azil u EU. Otkako se etablirala alternativna Balkanska tura, albanska policija hvata mnogo više migranata bez papira. Prema IOM, 2018. ih je bilo oko 3.400, za razliku od njih 750 u 2017. ; Albanski mediji pisali su o osnivanju kampova za prihvat migranata spasenih u Sredozemnom moru, ali, dodaje DW, ti navodi nisu potvrdjeni. Umesto toga, Albanija je početkom godine ratifikovala sporazum za organizacijom za zaštitu granica EU – Fronteks, koja bi trebalo da pomogne da se na albansko-grčkoj granici zaustave migranti bez dozvole ulaska. Slično je učinjeno i izmedju Fronteksa i Crne Gore. ; Otkako je Severna Makedonija zatvorila granicu sa Grčkom za migrante, u prihvatilištima za izbeglice u toj državi je nepromenjeno mirno, izveštava redakcija DW na makedonskom. Prema izveštaju IOM tamo trenutno ima 35 migranata.

Zbog sukoba migranata i policije u Grčkoj, Bugarska je pojačala zaštitu granica, kako je rekao bugarski ministar unutrašnjih poslova. Oštro postupanje Bugarske prema migrantima imalo je efekat zastrašivanja: 2015. i 2016. je u Bugarskoj zahteve za azil podnelo po 20.000 ljudi. Godine 2018. ih je bilo samo 2.500, statistika je državne agencije za izbeglice, prensi DW.

BONUS VIDEO: Zapalilo se taksi vozilo na Zelenom vencu!

(Espreso.co.rs)