OVE REČI SRBI NAJČEŠĆE IZGOVARAJU: Pogađajte koja nam je svaka deseta reč koju izgovaramo!

Ako je za verovati statistikama, poštapalice čine 10% svih izgovorenih reči u Srbiji!

Danas ih, nažalost, koriste gotovo svi, a uzroci za ovu pojavu su različiti. Uzrečice kao što su: vala, bre, elem, ovaj i tako dalje, uglavnom popunjavaju pauzu u kojoj smišljamo šta sledeće reći. Najviše upravo onda kada pokušavamo da ostavimo utisak na slušaoca. Međutim, preterana upotreba istih skrenuće pažnju na sebe i odvratiti od glavne teme razgovora.

Psiholozi tvrde da izvesne stresne situacije pojačavaju učestalost korišćenja poštapalica. Jedne od najčešćih su napeti trenuci kada pokušavamo da zaobiđemo istinu ili da u razgovoru dobijemo na vremenu. Ovo je najčešće primetno kada je govornik uznemiren ili pod tremom. U želji da tečno govori i impresionira auditorijum nastaje zamuckivanje, a takve trenutke nehotice popunjavamo rečima koje nam prve padnu na pamet.

Poštapalice se smatraju posledicama slabe rečitosti koja obično vuče korene iz detinjstva. Deca kada u školi ne znaju odgovor, ili pokušavaju da ga se sete, redovno ubacuju uzrečice koje u stvari nemaju nikakvo značenje. Neke od njih se vezuju za određeno podneblje, ili žargon određene grupe. Pojedine, usled učestale upotrebe sve više ulaze u modu i mladi ih više forsiraju. U poslednje vreme sve češće se može čuti znači ili brate koje se koriste van konteksta. Tome treba pridodati i ustaljeni običaj da se upotrebljavaju reči stranog porekla, prvenstveno engleskog koje se, ponovo, koriste bez realne potrebe. Ubedljivo najzastupljenija uzrečica ove vrste je God (Bože) ili njena produžena verzija OMG – Oh my God (Oh moj Bože).

S druge strane, ima i vanvremenskih izraza, koji su se odomaćili u svakodnevnom govoru i koriste se konstantno decenijama. Među takvima su: bre, pa, mislim i sl. ili oni koji zamenjuju čitave rečenice: kako se zove, šta ti ja znam, hoću da kažem i slično.

Jedan od glavnih problema u ovakvom skrnavljenju jezika jeste činjenica da lica koja upotrebljavaju uzrečice nisu ni svesna koliko često ih koriste. Najčešće su izgovorene automatski, gotovo nesvesno.

Da apsurd bude veći, koliko se poštapalice ubacuju u svakodnevni govor, toliko se regularne, smislene reči sve više izbacuju, u želji da se jezik pojednostavi. Moderan način komunikacije slanjem poruka, još više je doprineo sakaćenju jezika, usled potrebe da se skrati vreme kucanja. Ovo se posebno odnosi na dopisivanje na društvenim mrežama gde čak i interpunkcija predstavlja „višak“.

Ipak, ako je ikakva uteha, uzrečice nisu čisto srpski fenomen i javljaju se u svim jezicima sveta.

BONUS VIDEO: MILOŠ TOMIĆ: O muzičkim traumama i najglupljim filmovima (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Opanak)