kako žive srbi na kosovu
SUZANA JE PROGOVORILA ZBOG SVIH SRBA NA KOSOVU! U kuću u Gračanici uselila se bespravno JER ČESTO NEMA ŠTA DA JEDE
Ova namučena žena radi sve poslove za dnevnicu ko god da je pozove, a uvek se obraduje, jer će imati da kupi hranu bar za dva dana
Suzana Komatović (34) iz Gračanice živi kao podstanar sa majkom (57) u veoma teškim i nehumanim uslovima već 19 godina.
Nakon smrti bake sa kojom su živele, morala je da napustu kuću, jer je nakon bakine smrti pripala njenom ujaku, a nakon toga počela je njena borba.
Suzana ima zdravstveni problem, a suma od 50 evra od socijalne pomoći nije dovoljne za kiriju koje su u Gračanici skupe. U kući iz koje je morala da se iseli, kupala se u koritu, koristila je poljski wc, te je bila prinuđena da se useli u stan na Padalištu.
Suzana želi da se za njen problem ne čuje zbog nje same, već da svi ostali znaju kako srpski narod živi na Kosovu i Metohiji.
Ova namučena žena radi sve poslove za dnevnicu ko god da je pozove, a uvek se obraduje, jer će imati da kupi hranu bar za dva dana. Pošto nema gde da živi, uzurpirala je stan na Padalištu, a policija joj je dala rok mesec dana da se iseli. Suzana sada pita zašto stanove dobijaju mnogi Srbi preko veza i vezica, a oni Srbi koji su ugroženi i pored brojnih zahteva ostaju uskraćeni za krov nad glavom.
- Stanove dobijaju oni koji su prodali srpsku imovinu, a vraćaju se kao izbeglice, pa imaju više prava nego mi koji smo ovde preživeli rat, pljačke i maltretiranje - tvrdi Suzana.
U stanu kom boravi nije sjajno, svesna je da tu nije ušla legalno. Tvrdi da su joj kosovski Srbi u nekoliko navrata obijali stan, ali i da kosovski Albanci nisu cvećke, kako kaže.
- Umesto da mi moji Srbi pruže podršku, ja nailazim samo na zatvorena vrata i na nerazumevanje. Ako se sećate kada su kosovski Albanci napali srpski autobus? E, u tom autobusu sam bila ja. Samo želim da svim ovim kažem da ovde nije lako živeti i da su pojedini Srbi zapostavljeni, a ne znam zašto. Ponekad se pitam za šta se žrtvujem? Ja nisam imala šta da prodam, pa da odem u Srbiju, a ovde kao ugrožena i nemam ama baš nikakvu podršku. Ruke su mi vezane - jada se ova napaćena žena.
Za nju i njenu majku ni srpska ni kosovska opština nemaju sluha, a sve što rade službenici, kaže, rade preko veza i vezica.
- Jedino ko mi pomaže i to u vidu hrane jesu igumanija manastira Gračanice i episkop raško-prizrenski Teodosije Šibalić, a sve ostalo je ponižavanje i provociranje od strane kosovskih Albanaca i nerazumevanje od strane službenika pojedinih institucija kosovskih Srba - ističe Suzana i dodaje da bi joj pao kamen sa srca kada mi dobila krov nad glavom.
Suzana smatra da bi kosovskim Srbima koji su se žrtvovali za Kosovo samim tim što su ostali pored svoih nedaća na kosovskoj zemlji Srbija trebala da zbrine i da ne traže puno, samo krov nad glavom i normalna primanja od kojih se može živeti dostojanstveno.
Sve dok kosovsko pitanje ne bude rešeno i Srbi sa Kosova neće imati rešene živote, zaključuje Suzana Komatović iz Gračanice.
BONUS VIDEO:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!