KRIV SAM ŠTO SAM NEKO, A NE NIKO I NETKO! Najpoznatiju pesmu DOBRICE ERIĆA mora da ZNA SVAKI SRBIN!

Jedan od najpoznatijih srpskih pisaca 20. veka i čuveni dečiji pesnik Dobrica Erić preminuo je u 82. godini.

Pesnik koji je poznavao detinje srce, zauvek će ostati upamćen kao nezaboravan deo školskih dana mnogih generacija, na kojima su učili, smejali se i maštali.

Njegovi stihovi pratili su ih i kasnije u životu, jer iako je najpoznatiji kao dečiji pesnik, Erić je jednako uspešno pisao i za odrasle..

Ovo su neke od najpoznatijih njegovih pesama:

Prkosna pesma

Ja, Rab Božji, Srbin, sa prosedom bradom izjavljujem radovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu!

Kriv sam što sam neko, a ne niko i netko. Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše, poretko i što se krstim ovako s’ tri prsta!

Kriv sam što jesam, a treba da nisam. Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu. Kriv sam što se drznuh protiv krivde, kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom, kriv sam što pevam smejem se i psujem (a ponekad i lajem) kriv sam, i priznajem da ne znam što znam, da znam što ne znam.

Kriv sam, i da završim sa najvećom krivicom (pre nego što se zacenim od smeha). Kriv sam, tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac, i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!

Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju zemlju da kidiše. Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje, kao najlepše dive cvetaju trešnje, jabuke i šljive.

Pa evo, priznajem i to za spas roda. Ja više ne postojim skinite me s’liste ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda tri elementa koja vam koriste, a ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste!

Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra a to je slika vaše svesti i podsvesti To nisam ja, spolja to ste vi – iznutra!

Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi Sunce k’o bulka raži. Moji će potomci piti jed i čemer, a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš čemer rasprodajući moju djedovinu. Usud će ti ludačku košulju obući i tek tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti!

Mnogo ste važne zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre istina i pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda.

Rulje bivših ljudi ubica i golja čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje, kao najlepše odive cvetaju lepe,jabuke i šljive.

Šta će ovde džihadlije krstaši ameri koji Ti čereče sinove i kćeri? Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi.

Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu. Što teže živim, lakše ću umreti. Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer ljudsko srce, čudo nad čudima, neće da se primi u vašim grudima!

Mi se ne plašimo smrti crne kuge – već ropskog života i bolesti duge. Smrt je česta pojava međ’ nama Srbima kao što su proleće, leto, jesen, zima i nije strašnija pogotovu danju od suše, poplave, zemljotresa, mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza!

Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al’ ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem, umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa!

Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina kao vaši praoci što su moga praoca Isusa Hrista Nazareća.

Zaljubi se Cica u princa

Lepa princeza Cica iz Grivca srete na balu mladoga princa. I zaljubi se Cica u princa. I zaljubi se princ u Cicu. I onda njena majka - carica donese prekrasnu venčanicu... I reče Cici s rosom u oku: Ustani, kćeri, da pustiš stoku!

Poljubac

Od svega što se u glavi krije, od svih čuda što se tu množe, poljubac je najdivnije čudo što ti se desiti može.

Kad se, kružeći ovim svemirom bezbrojnih srca, putanjom dugom,

dva srca ozare istim nemirom i oglednu se jedno u drugom,

tada i glave malo zastanu s krunicama od rosnog klasja a usnice se sretnu i planu plamičkom poljupca što svet obasja.

jer, poljubac je, kao što reče pesnik, najlepši susret na svetu!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)