GLEDAM TE SA NEBA, JA SAM BILA ONA MALA MILICA... Dobrica je najlepšu pesmu posvetio DEVOJČICI KOJU JE UBIO NATO

Čuveni dečji pesnik Dobrica Erić preminuo je u 83. godini posle duge i teške bolesti.

Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila.

Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško je sve i izbrojati) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd.

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Jedna od najemotivnijih pesama, koja je za kratko vreme postala veoma poznata, posvećena je Milici Rakić, devojčici koja je tragično nastradala tokom NATO bombardovanja.

Čiko, ja tebe gledam s neba I vidim te kao na slici Čiko, ja sam onaj cvet-beba Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala Milica, što je zadremala U maminom zagrljaju A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena Već beli anđelak one bulke Što gleda svoje najdraže s neba I vidi tebe… i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije A moja mama pegla pelene Ja ih vidim i žao mi je Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše I lutke što se smešila na me Kad su tvoje zle tice došle I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela S nekom dečicom nepoznatom Ali bih mnogo više volela Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo Pa idi i zaboravi me Mama će da me rodi ponovo I daće mi još lepše ime!

U znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.

Izdvajamo i neke od citata iz poezije ovog vrhunskog pesnika:

• Ja tugujem i šta je tu smešno? Zaljubih se, prvo, pa pogrešno! Nije meni što mi duša pati, već što ona neće da me shvati.
• Maslačak bi pred njom klek'o! Kad se ona poljem šeta. Ja sve strepim da je neko ne ubere mesto cveta!
• Kriv sam tvrdoglavac, što sam pravoslavac i svetosavac, i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!
• Koliki li je prešao put taj gutljaj meda, ta čista krvca, od srca zemlje do mog srca?
• Svoj sjaj i cvrkut te ptice bele, prospu po mojoj kosi k'o svice, pa svu noć sanjam žarke predele, zlatnu jabuku i paunice...
• Ruke što su vazdan milovale gvožde, sad na njenim vrelim bedrima vijore. Ratar ljubi tako ko da mulja grožde. Ratar grli ženu ko da njivu ore.
• I zalud će mi trave bajati i suncokreti na koje ličim. Svi kada zađu, ti ćeš stajati, u krugu što se ne briše ničim.
• Rulje bivših ljudi, ubica i golja, čopori robota i drugih monstruma, palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma, oko koje kao najlepše odive, cvetaju lipe, jabuke i šljive.
• Plači, voljena zemljo, oljagana i sama. Suze su tvoje davno ušle u pesmarice. Još nisi sve dečje kosti ni povadila iz jama, a već ti opet bacaju decu u jame bezdanice.
• Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi, a iznutra - pravo pravcato dete.
• Kokajte se, kokice, koga volim, doći će. Doneće mi lončiće i srebrne zvončiće!
• Kućica tesna, kandilo nesna i oči pune tihog blistanja. Dva bleda lica i ljubičica u pozlaćenom ramu svitanja.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)