NAJVEĆA CENZURA NA INTERNETU IKADA: Nova pravila kopirajta podelila svet, a SRBIJA ĆE MORATI DA SE PRIKLJUČI

Pre nekoliko dana Evropski parlament usvojio direktivu o zaštiti autorskih prava na globalnoj mreži, čija pravila će pogoditi i Srbiju. Biće zabranjeno "kačiti" fotografije, spotove, gifove i druge sadržaje čiji nismo autori.

Čuvene filmske replike "Ubiće te Bili ko zeca", "Samo preko mene mrtvog" ili "Misliću o tome sutra" uskoro bi potpuno mogle da iščeznu iz internet komunikacije. I ne samo replike. Slike čuvenih sportista koji krase "Instagram" i fejsbuk profile njihovih fanova, muzički spotovi, citati iz knjiga - sve na čemu je do sada počivala komunikacija na globalnoj mreži, sve bi to moglo da postane prošlost. Razlog za to je kontroverzni član 13 Direktive o autorskim pravima na internetu, koji je u utorak usvojio Evropski parlament i kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju "kopirajta" na mreži.

Ovaj član, koji je podelio Evropu i svet, prisiljava internet kompanije da uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na platformama kao što su "Tviter", "Instagram", "Fejsbuk" ili "Jutjub". One će praktično "filtrirati" sve što korisnici postavljaju, počevši od fotografija, spotova, inserata iz filmova, tekstova, do animiranih gifova ili mimova, da ne bi došlo do kršenja autorskih prava.

To znači da internet korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava. Odnosno, smeće ukoliko platforme za to plate. Kakve će sve biti posledice još se ne zna, jer ovu direktivu tek treba da verifikuju parlamenti evropskih država, ali u Evropi se sve glasnije čuju optužbe da će doći do najveće cenzure interneta do sada, pa i njegovog umiranja.

- Direktiva o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu čini sve platforme pravno odgovornim za sadržaj koji se postavlja i deli preko njih - kaže advokat Mirko Mrkić, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. - Sa ovom direktivom moraće da se uskladi i naš zakon o autorskim i srodnim pravima, koji je stigao u parlament. Najjednostavnije rečeno, "klinci" koji mnogo vremena provode upravo na internetu, više neće moći da postavljaju sve ono što su postavljali do sada, niti će moći slobodno da skidaju muziku, filmove, serije...

Ko će to kontrolisati i kako, plastično objašnjava Ognjen Uzelac, sudski veštak i medijator, stručnjak za autorska prava u muzičkoj industriji. Prema njegovim rečima, platforme će morati, da bi se zaštitile od velikog broja tužbi, da angažuju mašine, koje će prepoznati koji sadržaj bi mogao potpasti pod zaštićeno autorsko delo, i korisniku ili neće dozvoliti da ga postavi ili će ga odmah oboriti. Sa druge strane, kao solomonsko, nudi se rešenje po kojem danas funkcionišu kolektivne organizacije - naplata, verovatno paušalna, svih sadržaja zaštićenih autorskim i srodnim pravima.

- Zvaničan cilj Direktive i jeste "premošćavanje vrednosnog jaza" između internet platformi i navodno umetnika, a zapravo muzičke i ostalih "kreativnih" industrija. Njome se narušava ono što je ustanovljeno pre 20 godina - princip "sigurne luke". Internet provajderi su po ovom principu bili samo platforme na kojima je svako bio odgovoran za ono što radi. Sada će za sve biti odgovorna platforma i ukoliko neće da plaća milionske iznose, neminovno će morati da filtrira komunikaciju. Pitanje sadržaja na internetu ubuduće će biti neizvesnost, a nepoznanica je i kako će "filter mašine" prepoznati javna dobra, koja bi trebalo da budu dostupna svima, ili će i njih cenzurisati, ili naplatiti - pita se Uzelac.

MANjE KREATIVNOSTI, VIŠE CENZURE

Autorska i srodna prava ne štite se radi dobrobiti autora odnosno društva, već da bi se dobio veći deo kolača od samih platformi - smatra Uzelac. Kako kaže, u pitanju je igra velikih lobija, pre svega u muzičkoj industriji, a posledice bi mogle da budu dalekosežne po pitanju smanjenja kreativne društvene komunikacije i cenzura na internetu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)