samo za njih
DANAS SAM OBUKLA PRUGASTE ŠARENE ČARAPE I IZGLEDALA KAO MODNA KATASTROFA! Za to imam JAK razlog (FOTO)
Svaki 21. mart, prvi dan proleća, posvećen je osobama s Daunovim sindromom
Danas sam obukla dve potpuno različite šarene čarape. Na svoje već dovoljno šarene patike. I moderne "pocepane" farmerke, čiji su končići visili skoro do patika.
Verovatno sam mnogima koji su me zatekli u parku pored Skupštine izgledala kao "lujka" koja više ne zna kako da privuče pažnju, pa se odlučila na ovu modnu katastrofu. Da ne pričam o onima u gradskom prevozu, koji su čak i upirali prstom u mene.
Radnica u prodavnici me zagledala, a komšinica je zbog čuđenja, umalo zaboravila da mi otpozdravi.
Bila sam čudna svima koji ne znaju pravi razlog zbog koga sam ovakav izbor napravila baš danas.
Svaki 21. mart, prvi dan proleća, posvećen je osobama s Daunovim sindromom. Simbol ovog dana su šarene čarape, jer ih ove osobe ne mogu upariti. Njihovim nošenjem pokazuje se podrška njihovoj integraciji u društvo, kako bi im se osigurala mesta u vrtićima, školama i na poslovima.
Podršku osobama s Daunovim sindromom, danas su pružili mnogi.
Jedan od podataka iz 2016. godine pokazuje da u Beogradu pouzdano ima najmanje 700 osoba sa Daunovim sindromom, u Srbiji najmanje dve hiljade.
Daunov sindrom je genetski poremećaj koji usporava rast i uzrokuje intelektualne poteškoće. Prvi ga je opisao britanski fizijatar Lengdon Daun 1866. godine, kad ga je uočio na svom detetu. Devet decenija kasnije 1957, ustanovljen je najčešći uzrok ovog sindroma – trisomija, tj. tri umesto dva para hromozoma 21. Nedavno je bolest potvrđena na kosturu deteta koje je umrlo u srednjovekovnoj Francuskoj pre 1.500 godina, a prema nalazima arheologa, način na koji je dete sahranjeno upućuje na to da oboleli od Daunovog sindroma u srednjem veku nisu bili stigmatizovani.
Prema novijim istraživanjima, u savremenoj ljudskoj populaciji na svakih 700 dece rađa se jedno s poremećajem koje izaziva trisomija. Doduše, klinička slika demografskog stanja može se ubrzano promeniti zahvaljujući ranoj prenatalnoj dijagnostici: skrining omogućava da se u 60 odsto slučajeva u ranoj fazi trudnoće i ploda utvrdi postojanje sindroma. Odnosno, u doba kada je bez rizika po zdravlje majke moguće prekinuti trudnoću. Ta činjenica, nesumnjivo, može smanjiti broj osoba sa Daunovim sindromom u budućnosti.
Sa druge strane je, međutim, činjenica da na učestalost najviše utiču godine majke, a kako žene svuda u svetu sve kasnije rađaju decu, statistika se može menjati i u smeru povećanja broja novorođenih sa Daunovim sindromom. Nauka kaže da majke mlađe od 20 godina rode jedno ovakvo dete na svakih 1.550, dok je među roditeljima starijim od 40 godina odnos 1:45, a kod starijih od 45 godina – 1:25.
Životni vek osoba sa Daunovim sindromom bezmalo je upola kraći od prosečnog. Zbog tradicije, uslova života i ekonomske situacije u društvu, ova deca i mladi prepušteni su prevashodno roditeljima i starateljima.
BONUS VIDEO: TRAŽIMO PRAVDU ZA NAŠEG DRUGA PAVLA: Ako ga ne puste, organizovaćemo nove proteste!
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
