SUDIJA IZ BRUSA ROĐAK JUTKINE ŽENE: Damnjan zbog presude platio 200.000 dinara, A POSTUPAK JE MONTIRAN?!(FOTO)

Ekipa Espresa tokom posete Brusu razgovarala je sa Damnjanom Kljajićem, čovekom koji je na svojoj koži osetio na koji način funkcioniše sud u ovom gradu. Takođe, naš sagovornik je naglasio da ovim putem želi da upozna javnost sa radom sudije Tipsarevića, koji je zadužen i za slučaj Marije Lukić, koja je Milutina Jeličića Jutku, čoveka koji u Brusu "vedri i oblači", tužila za polno uznemiravanje.

Damnjanova nesrećna priča počela je 2016. godine, kada ga je dalji rođak Živorad Kljajić optužio za fizički napad.

Damnjan je u razgovoru za naš portal ispričao šta se događalo tog dana i nadalje, kao i zašto osnovano sumnja da je čitav proces protiv njega montiran.

- Živorad Klajjić me je tužio da sam ga udario. Ja sam imao svedoke da to nisam uradio. Sve se zbilo 14. marta 2016. godine u Plešu, a suđeno je u Brusu. Međutim, Živoradova unuka je u to vreme bila pripravnica u sudu u Brusu. Malo nakon toga dobila je posao kod Jutke. Ono što mi znamo, jeste da je ona zapravo došla na mesto Marije Lukić - objašnjava naš sagovornik i dodaje da usled svega što se u Brusu dešava godinama unazad i rodbinkih veza koje su, kako kaže, iznad zakona, smatra da je čitav proces namešten. .

- Važno je reći, da bi ljudi shvatili da ovde veze rešavaju sve, da je sudija Tipsarević u rodu sa Jutkinom ženom Ljiljom, a Klajićeva unuka radi kod Jutke. Da li više išta treba da se priča? - pita se naš sagovrnik, pa nastavlja:

- Nijedna izjava mog svedoka nije uvedena kako treba. U zapisnik je ušlo samo ono što je odgovaralo sudiji Tipasreviću da bi me osudio.

Prihvatio je kao svedoka rođenog brata čoveka koji me je optužio, što po zakonu ne bi smeo. Ali, sudija nigde u zapisniku nije naveo da je to njegov brat. Dok je moju ženu pitao da li smo u srodstvu i to je uredno zaveo. Sudija je moju suprugu priznao za svedoka, ali njenu izjavu, kao ni izjave moja druga dva svedoka, nije uzeo u obzir. Dok izjavu Živoradovog rođenog brata jeste, iako se ja tog dana kada se navodni incident dogodio, nisam ni sreo sa njim - objašnjava Damnjan Kljajić i napominje da sve što je u tom procesu urađeno, apsolutno je išlo u korist navodno oštećeng Živorada Kljajića.

- Sudija prihvata dokumentaciju, u kojoj piše da se Živorad navodno javio na pregled. Pritom, datum je prepravljan u zdravstvenom kartonu i uopšte se ne zna da li se on javio 16. marta ili 18. marta. Takođe, nigde u produžetku nema ni pečata, ni potpisa lekara. Apsolutno se ne zna ko je od lekara vršio navodni pregled.

Damnjan dalje navodi da se on obratio Domu zdravlja u Vrnjačkoj banji u vezi tog navodnog pregleda, kao i datuma koji je prepravljan, ali da odgovor od njih nije dobio.

- Rečeni mi je da je sve to kao otišlo Ministarstvu zdravlja. Nakon toga sam se obratio Republičkoj inspekciji zdravstva, a oni su nam odgovorili da se Živorad uredno javljao datuma 22. marta 2016. godine. I to nije sporno. Ja sam tražio da se veštači potpuno drugi datum, za koji se ne zna da li je 16. ili 18. mart. Oni uopšte nisu obratili pažnju na taj datum koji je prepravljan, kao ni na to da u nastavku nema potpisa lekara, ni pečata. Ja sam ponovo poslao molbu, gde sam zamolio da se ne veštači datum koji je očigledan, već ovaj koji je sporan - objašnjava Kljajić.

Kako kaže, taj navodni pregled nigde nije zaveden. Ni u protokolu, ni u zdravstvenom registru.

- Ne postoji ni u računaru da se on javljao tog dana, (16. ili 18. marta) Domu zdravlja. Živorad onda odjednom donosi izveštaj od maksilofacijalnog hirurga iz Kraljeva, od 17. marta, a nigde u njegovom zdravstvenom kartonu nije zavedeno da mu je za taj pregled izdat uput. Kao i da se tog 17. marta uopšte javio lekaru. Danas ne možete ni na kakav pregled da odete bez uputa. On je prvo morao da se javi u Vrnjačkoj banji da bio dobio uput za Kraljevo. A onda na osnovu tog nepostojećeg uputa, lekar u Kraljevu na maksilofacijalnoj hirurgiji piše izveštaj.

Damnjan objašnjava da iako je sve vreme tražio da se veštači sporan datum, to nije učinjeno.

- To lekarsko uverenje koje je izdato Živoradu Kljajiću, nigde nije zavedeno. Oni navode da je zavedeno u neku knjigu lekarskih uverenja, ali nama ne daju nikakav dokaz da je to zaista tako. Navode da su to istražili i da zdravstvena dokumentacija ne sme da se iznosi javno, što jeste, ali mene tuže zbog tog datuma, jer se on kao tad javio lekaru, kada je bio navodni napad za koji me oštužuje. U stvari, čak i tako ispada da se lekaru javio dva ili četiri dana kasnije.

Međutim, ja sam na kraju dobio karton Živorada Kljajića, gde se vidi da je sporni datum prepravljan i da nema pečata, a dobio sam ga jer sam predao molbu sudiji Tipsareviću i on mi je to odobrio. Da li je to on smeo da uradi ili ne, mene ne zanima, on je sudija, valjda zna šta sme da radi, a šta ne sme.

Damnjan tvrdi da nijednog trenutka nije išao mimo zakona.

- Zaista sumnjam da je sve montirano da bi išlo njima u korist. Sve što sam ja rekao tokom suđenja, što bi me oslobodilo optužbe, nije uneto u službenu belešku. Dobili smo taj zapisnik i videli da ništa što sam govorio, tamo nije zavedeno. Pitam sada javno - zbog čega?

- Kada smo sudiju Tipsarevića pitali zašto nije uneto, on nije imao obrazloženje. U stvari on meni nije ni dao da govorim. Da vam ne pričam o ophođenju. Moja ćerka je prisustvovala jednom suđenju, može da potvrdi kakvo je to ponižavanje bilo. Ophodili su se prema meni kao da nisam čovek - priča naš sagovornik, pa nastavlja:

- Ja sam srčani bolesnik i dijabetičar, imam dosta zdravstvenih probelma, a sudija je toliko vikao na mene, ne znam ni kako da vam opišem kako se ophodio.

Damnjan navodi da ga je sudija Tipsarević osudio na tri meseca uslovno, a da je morao da plati troškove u iznosu od oko 200 i nešto hiljada dinara.

- Ja sam kaznu platio i to je sve gotovo, ali zbog svega što se u Brusu dešava i zbog linča kojem je Marija izložena i čitava njena prodica, želeo sam da javnost sazna kako stavri u ovde funkcionišu. Kako sud ovde funkcioniše. Ja Mariju Lukić ne poznajem, ali bitno je da ljudi saznaju da ovde sve zavisi od jednog čoveka koji pola grada drži u šaci. Pa tako oni koju su uz njega i njegove ljude, mogu da prepravljaju datume u zdravstvenom kratonu, da im se vrše pregeldi, a da o tome ne postije pisani tragovi... Baš kao i Marija Lukić i ja sam bio izložen tom ličnu i poniženju - kaže Kljajić.

Da sam tada imao ovu dokumentaciju, u stvari ovaj karton po kome se vidi da su sve namestili, stvari bi se odigrale drugačije.

Damnjan smatra da je sudija Tipsarević namerno radio sve na njegovu štetu, a u korist Živorada Kljajića.

- Na poslednjem suđenju, sudija je mahao dokumentacijom. Ja nisam imao pojma šta se dešava u kratonu Živorada Kljajića. Na kraju krajeva, nemam ja pravo da idem i gledam šta nekome piše u kratonu. Ali, sad je očigledno da je on i do ovog hirurga u Kraljevu došao preko veze.

Dalje navodi da čak nije dobio mogućnost da pomenuti iznos plati na rate. Takođe, on napominje da ulagao žalbu na presudu, ali da je ona odbijena.

- Ja sam tražio da mi se taj iznos koji su odredili da moram da platim, odobri na rate, međutim, sudija me uopšte nije udostojio odgovora. Ne znajući da imam pravo da se raspitam šta se s tom mojom molbom dešava, isteklo je mesec dana i morao sam celokupan iznos da pratim odjednom. Plus me je predao sudskom izvršitelju i morao sam i njemu da platim još 30.000 dinara - priča ovaj očajni čovek.

- Sad je Živorad predao zahtev za odštetu, za pretrpljenu psihičku bol. Traži 70.000 dinara. A pritom, što se tiče navodne povrede, izveštačeno je da je nastala pesnicom, ali da je mogla da nastane i ugrizom. To je bukvalno posekotina, unutar bukalne sluzokože, koja je bila možda 2 milimetra - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Mi se uopšte nismo potukli, niti bilo šta drugo. Sve se to desilo zbog para. Sad sam ja njega tužio. Gde god moja porodica ima zemljište koje se graniči sa njima, on je ušao. Svake godine kada ore, ako ove godine poore metar, on je sledeće put ušao u metar našeg zemljišta. Ja sam njega sad tužio za zauzeće. Ceo život idem na poštenje, ali sad mi je dosta.

Damnjan objašnjava da mu najviše smeta što je bio žrtva ljudi koji su pokušali da na prevaru, pa čak i fingiranjem lekarskih pregleda, dođu do novca, koji on i njegova porodica teškom mukom zarađuju.

- Svako javljanje lekaru se overava pečatom i potpisom. Toga ovde nema. Takođe, u kartonu piše da mu je dat savet, a ne uput za maksilofacijalnu hirurgiju.

Ja više nemam ni nerava ni novca, verujte mi. Moja supruga i ja radimo isključivo od svog rada i bavimo se poljoprivredom. Ako nama Živorad svake godine uzima deo zemlje, pa od čega ćemo mi da živimo? Ipak, ja sam se opet obratio Republičkoj inspekciji zdravstva u Kragujevcu. Prošli put sam čekao osam meseci da mi odgovore. Ako oni ponovo ne budu odgovorili toliko dugo i ako ne budu veštačili ovaj sporni datum, da bi se konačno utvrdilo da li je bio na navodnom pregledu 16. ili 18. marta, kao i zašto nema pečata i potpisa kod tog datuma, ja ću pisati Ministarstvu zdravlja u Beogradu - kaže Kljajić.

On dodaje da je Brus malo mesto, da se sve zna i da se svi međusobno poznaju, ali da mnogi ćute o malverzacijama koje su svakodnevna pojava.

- Pojedinci ćute zato što imaju koristi. Drugi ćute zašto što su u strahu. Ipak, jedan sudija trebao bi da bude iznad svoh tih priča i veza. Na kraju krajeva, zar sudstvo ne bi trebalo da bude na strani zakona i pre svega nepristrasno?

- Obratio sam se vama, jer sam želeo da ukažem na neregularnost suđenja i način na koji sud u Brusu funkcioniše. Žao mi je i Marije Lukić, jer je dete izloženo javnoj osudi, pa ona je majka dvoje dece. Njoj u ovom procesu sa Jutkom sude u tom istom sudu i taj isti sudija i zašto ne bih rekao šta mislim o tom "cenjenom sudu", kada sam lično osetio kako radi, to jest' ne radi. Valjda u ovoj državi niko ne bi trebalo da bude iznad zakona, pogotovu ne rodbinske veze - zaključuje Kljajić.

BONUS VIDEO: ISPOVEST JOŠ JEDNE JUTKINE ŽRTVE: Probao je da me obljubi, a njegova sestra je sve gledala!