OD DEPRESIJE PATI SKORO POLA MILIONA GRAĐANA SRBIJE: Adrija medija grupa u kampanji za mentalno zdravlje

Mentalni poremećaji, s kojima se prema procenama bar jednom u životu suočilo oko 400.000 građana naše zemlje, šesti su najveći zdravstveni problem u Srbiji.

Iako je depresija u visokom procentu izlečiva bolest, a u 100 odsto se može kontrolisati lekovima, ljudi se, iz straha da će ih okolina odbaciti, teško odlučuju da potraže stručnu pomoć. Dr Irena Popović, specijalista psihijatrije u Klinci „Dr Laza Lazarević“, ističe da su kod nas najćešći anksiozni poremećaji i poremećaji raspoloženja.

Zabrinutost

- Anksiozni poremećaji se manifestuju kao stalna zabrinutost i strah od budućnosti i iščekivanje negativnog događaja u budućnosti. Simptomima depresivnosti sklonije su žene, kod kojih se oni javljaju čak i duplo češće nego kod muškaraca, što ima veze s hormonskim statusom. Okidač za pojavu depresije može biti i neki gubitak, s tim što u tom slučaju tuga traje duže od očekivanog i uz nju se obavezno javlja i gubitak samopoštovanja, što i pravi razliku između normalne tuge i depresije - kaže dr Popović.

Dr Popović: Obratite se lekaru i nikako ne uzimajte lekove za smirenje na svoju ruku

Misija AMG PODIZANJE SVESTI

„Adrija medija grupa“ je u saradnji s klinikom „Dr Laza Lazarević“ u kampanji za podizanje svesti o mentalnim poremećajima i važnosti obraćanja stručnim licima za pomoć. Ova kampanja sprovodi se pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja.

Objašnjava da se depresija gradira od lake do teške:

- Prvi znaci depresije mogu biti poremećaj spavanja, osećaj zamora, bezvoljnost, nemogućnost uživanja, ništa nas ne ispunjava, otežana koncentracija na dnevne aktivnosti, teže izvršavamo radne zadatke. Kako vreme odmiče, osoba je konstantno tužna, javlja se gubitak interesovanja, koji, u slučajevima teže depresije, može da znači i nezainteresovanost čak i za svoje najbliže, zatim zapostavljanje brige o sebi i zanemarivanje svojih obaveza, a u težim slučajevima čak se ne vodi računa ni o sopstvenoj higijeni. Sve je to praćeno osećajem sniženog samopoštovanja i krivice. Kod 75 odsto ljudi koji imaju depresiju pojavljuju se suicidna razmišljanja, dok samo 15 odsto depresivnih i izvrši suicid.

Dodaje da je pravo vreme za javljanje lekaru kada su simptomi takvi da više ne možemo adekvatno da odgovorimo svakodnevnim aktivnostima, kada nam narušavaju kvalitet života, a razgovori s najbližima više ne pomažu.

- Važno je istaći da depresija može da se vraća više puta tokom života. Depresija može biti deo i drugih psihičkih poremećaja, poput bipolarnog poremećaja (manični depresivni poremećaj), može biti udružena sa anksioznošću, može biti rekurentna depresija (koja se može vraćati), a može biti i u okviru poremećaja ličnosti - kaže Popovićeva i naglašava da osoba kojoj je pomoć potrebna treba da se obrati lekaru opšte prakse, koji će je usmeriti ka psihijatru kako bi osnažila mehanizme prevladavanja stresa i gubitka.

Saveti KAKO SE IZBORITI S DEPRESIJOM

• Raditi ono šta nam pričinjava zadovoljstvo
• Više vremena posvetiti nečemu što volimo
• Dopustiti sebi uživanje
• Negovati bliskost
• Razgovarati o emocijama sa osobom u koju imate poverenja
• Družiti se
• Naučiti da prepoznamo i prihvatimo emocije
• Pričati o emocijama

Dr Popović ističe da osobe koje imaju određene psihičke tegobe nikako ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku.

- Pogrešićemo, pa će simptomi dalje da se komplikuju. Opasno je to što se često uzimaju lekovi za smirenje, a oni nisu pravi lekovi za depresiju. Oni mogu da ublaže simptome, ali ne leče depresiju. Čovek može da postane zavisan ili da lekovi prestanu da budu efikasni.

Najbolja prevencija depresije je što više govoriti o emocijama, znati prepoznati emocije i okružiti se bliskim ljudima.

PRVI SIMPTOMI DEPRESIJE

• dugotrajno neraspoloženje i tuga bez jasnog povoda
• nedostatak zadovoljstva (nesposobnost da se doživi životna radost)
• nesanica
• stalni osećaj napetosti
• pesimističke misli o budućnosti
• gubitak energije i osećanje hroničnog umora
• problemi s koncentracijom
• nisko samopoštovanje i samopouzdanje
• osećaj krivice ili inferiornosti
• slab apetit
• razdražljivost
• smanjena efikasnost na poslu
• problemi u emocionalnim relacijama

ČINJENICE

- Depresija je treći vodeći uzrok invaliditeta na svetu

- Svaka peta žena i svaki deseti muškarac doživi bar jednu depresivnu epizodu u životu

- Svaka četvrta osoba na svetu tokom života suoči se s nekim od problema iz sfere mentalnog zdravlja

BONUS VIDEO: ESPRESO INTERVJU: Mina Kus

(Espreso.co.rs)