DEČAK IZ AMERIKE PONOVO GOVORI POSLE LEČENJA U SRBIJI: Lukas izlazi iz TUNELA AUTIZMA, ovo je njegova priča

Ni godinu dana maleni Lukas nije imao kada je preležao tešku virusnu infekciju.

Nakon što ju je preležao, polako je počeo da se isključuje iz svakodnevice.

Do tada je znao da govori osnovne reči. Znao je da kaže "mama" i "tata". Ponašao se kao sva druga deca.

Znao je da raspoznaje neke boje, brojeve i životinje.

Međutim, preko noći se sve promenilo. Plavokosom dečaku dijagnostikovan je - autizam.

Teška dijagnoza njegovim roditeljima nije značila i predaju.

Istraživanje koje je sprovedeno na Djuk univerzitetu u Americi o efikasnosti matičnih ćelija za tretman autizma dečakovim roditeljima dalo je hrabrosti da pokušaju s tretmanom. O ovome je za Espreso govorila majka dečaka Vesna Arabadžić, koja već više od 20 godina živi u Klivlendu u Ohaju.

- Suprug i ja smo okrenuli ceo svet naopačke da bismo našli koja terapija je najadekvatnija za Lukasovo stanje i tako došli do saznanja da su matične ćelije vrlo efikasne za mnoga oboljenja, vrhunac su današnje medicine, ali da ovaj vid terapije još nije rasprostranjen za tretiranje autizma. Verujemo da terapija matičnim ćelijama može da pomogne našem sinu i da ga vrati u stanje pre nego što je regresirao u autizam. Igrom slučaja saznali smo za tim lekara koji se time bavi u Novom Sadu - kaže Vesna.

Ipak, pre nego što su otkrili novosadski tim lekara, Lukasa su odveli na terapiju u Panamu, gde je dobio matične ćelije iz tkiva pupčane vrpce od donora.

Pomak je, kako kaže majka dečaka, i tad postojao, koža mu se poboljšala, reakcije na hranu i ostale spoljašnje alergene su se smanjile.

- U tom trenutku smo suprug i ja očekivali mnogo više jer smo upoznali decu koja su se sasvim oporavila od ovakvog tretmana, pa smo rešili da sledeća Lukasova terapija bude sa njegovim vlastitim ćelijama.

Onda je dečak doveden u Novi Sad, i tamo je lečenje počelo.

Lukas je najpre podvrgnut anesteziji, zatim su mu matične ćelije izvučene iz koštane srži, iz kuka, a onda su posebnom metodom stimulisane i tako tretirane vraćene u telo, odnosno ubrizgane su u cerebrospinalni likvor u kičmenom delu.

Prva terapija pokazala se kao uspešna.

- Već posle prve terapije Lukas je počeo da pokazuje značajan napredak, počeo je da koristi nove reči u kontekstu i dobili smo vokabular od oko pedesetak ili više novih reči. Neke od tih reči smo prvi put čuli na našem jeziku, počeo je da komunicira i sa mnom i sa suprugom, da se socijalizuje sa našim drugim sinom i da se igra sa psom.

Prva terapija bila je novi vetar u leđa, a borbu su povučeni uspehom nastavili tamo gde su je i započeli.

- Posle prve usledila je i druga terapije, posle koje je Lukas dobio temperaturu. Mi smo slavili kada se to dogodilo, iako možda to nekome zvuči suludo. Lukas tri godine nije pokazivao nikakve znake da imunitet kod njega postoji. Temperatura je bila znak da se imuni sistem uključio i da je organizam počeo da obavlja funkciju koja mu je namenjena.

- Posle treće procedure, iako još uvek retko, Lukas je počeo da sastavlja više reči u kontekstu "daj mi sok", "skini mi jaknu", "želim taj kolač" - priča Vesna.

Kako kaže, sada je svesna da bi mu matične ćelije iz pupčane vrpce bile najefikasnije. Ipak, kad je bila trudna o čuvanju istih nije razmišljala jer taj trend u Americi ne postoji.

Inače, sve veći broj ljudi se odlučuje da čuva matične ćelije svoje bebe. Podstrek za tu jedinstvenu priliku upravo su pozitivni primeri lečenja matičnim ćelijama iz Srbije.

- Ljudi su skeptični dok ne vide potvrdu u praksi. Sada kad se sve veći broj terapija primenjuje u Sbiji raste i interesovanje roditelja za čuvanje matičnih ćelija svoje bebe - kaže za Espreso Marija Zečević, predsednica Udruženja porodičnih banaka matičnih ćelija.

Novi zakon o transplantaciji ćelija i tkiva je donet iz potrebe da se oblast ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje. Naime, novi zakon u odnosu na prethodni je preciznije definisao i uredio uslove pod kojima se poslovi u oblasti ljudskih ćekija i tkiva za primenu kod ljudi mogu obavljati, a u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva.

- Kada je procedura uzimanja matičnih ćelija u pitanju ona se već sada obavlja po standardima Evropske Unije, a nju je samo potrebno dodatno pravno uobličiti i implementirati u podzakonski akt. Naši lekari imaju višegodišnje iskustvo u ovom postupku. Kada je u pitanju procedura uzimanja krvi iz pupčanika na porođaju, ginekolog je tu veoma vežan faktor koji izuzetno utiče na procenat uspešnosti čuvanja matičnih ćelija, jer je količina prikupljenje krvi na porođaju veoma važna. Što je veća količina krvi, veća je i šansa da će se matične ćelije naći u dovoljnom broju. - Proceduru uzimanja, distribucije, obrade i skladištenja matičnih ćelija sada samo treba dodatno uobličiti i precizirati podzakonskim aktom ovog novog zakona. Što se tiče same primene matičnih ćelija ono što je potrebno uraditi je dati veći prostor našim vrhunskim stručnjacima koji se već bave primenom u smislu pojednostavljenja procesa dobijanja dozvola za eksperimentalne terapije iz raznih oblasti medicine.

Članice udruženja, na čijem čelu se nalazi Marija Zečević, trude se da obezbede što više povoljnosti roditeljima, kako bi im ovaj skup proces bio dostupniji.

Postoje razlike ukoliko se odlučite za porodične banke ili javnu banku, a one se ogledaju pre svega u tome da uzorak čuvate za svoju porodicu jer šansa da će se pronaći adekvatan donor iznosi 1:20000, i pretrage traju minimum 6 meseci. Međutim, javna banka je veoma važna ukoliko postoji u zemlji, zato što ona omogućava veću dostupnost uzoraka, a samim tim i veći broj terapija matičnim ćelijama.

- Velika su očekivanja od matičnih ćelija, pre svega od onih najmlađih a nalaze se u pupčaniku. Ono što je veoma važno je da za razliku od drugih izvora matičnih ćelija (kostna srž, periferna krv) gde se pacijenti podvrgavaju jakm terapijama i invazivnoj proceduri, matične ćelije iz pupčanika su veoma jednostavne za uzimanje i bezbedne i za majku i za bebu.

Kaska li Srbija za drugim zemljama sveta po ovom pitanju?

- Otvaranje javne banke matičnih ćelija bi svakako mnogo poboljšalo stvari kada je u pitanju terapija matičnim ćelijama kod nas, jer bi to omogućilo veću dostupnost uzoraka pacijentima iz Srbije. Nov zakon je upravo i urađen iz razloga što smo svesni napretka medicine u ovoj oblasti, i samim tim zakonska regulativa je tu kako bi uticala na sam napredak ove oblasti u Srbiji.

- Mi već sada imamo stručnjake koje možemo smatrati stručnjacima svetskog ranga, i ukoliko bi dobili institucionalne podrške, terapije matičnim ćelijama bi mogle da budu učestalije nego sada. Broj studija i tretmana koji se uradi kod samo jedne vrste bolesti kod različitih pacijenata je značajan, jer one direktno utiču na uspešnost rezultata. - Kako to bih to objasnila spomenuću samo da 1978. godine kada rođena devojčica prvi put veštačkom oplodnjom uspešnost vantelesne oplodnje bila je mala, a danas znamo da je taj procenat mnogo veći, upravo zahvaljujući velikom radu i broju pacijenata koji se ovom medicinsko tretmanu podvrgao do sada. Što se veći broj terapija matičnim ćelijama bude radio, to se i uspešnost očekuje da bude veća - zaključuje Zečević.

Bonus video: