SRBI U VRHU NAJRELIGIOZNIJIH NARODA U EVROPI? Ko je sve ispred nas?

Evropljani su generalno manje religiozniji od ljudi u drugim delovima sveta. Međutim, u Evropi, ponekad postoje značajne razlike u nivoima posvećenosti veri, kažu rezultati analize nedavnih istraživanja Pju risrč centra (Pew Research Center) u 34 evropske zemlje.

Postoji mnogo načina da se definiše šta znači biti religiozan, ali za ovu analizu izabrana su četiri načina na koja se ispoljava vera - prisustvo verskoj službi, učestalost molitve, verovanje u boga i samodefinisana važnost religije u životu.

U analizi Pju risrč centra, "visoko religozna" osoba podrazmeva sve odrasle osobe koje priznaju da su veoma posvećene dvema od četiri navedena načina ispoljavanja vere. Osim toga, ako osoba priznaje nizak nivo religioznosti u pogledu jednog od načina izražavanja vere (retko ili neprisustvovanje verskim obredima), ona će se i dalje smatrati "visoko religioznom", pod uslovom da je veoma posvećena trima preostalim načinima izražavanja vere.

Koristeći kombinaciju navedenih načina na koji se izražava religioznost, ispostavlja se da su vernici iz Centralne i Istočne Evrope verovatno religiozniji od vernika iz Zapadne Evrope. Na primer, u Jermeniji i Grčkoj otprilike polovina odraslih je visoko religiozna. Istovremeno, samo jedan od deset ljudi u Danskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu se po ovim kriterijumima smatra visoko religioznim.

Sličan obrazac važi i kada se pojedinačno posmatraju četiri načina izražavanja vere. U poređenju sa vernicima iz Zapadne Evrope, vernici Centralne i Istočne Evrope češće izražavaju veru govoreći kako je religija veoma važna u njihovim životima. Oni najmanje jednom mesečno prisustvuju verskim službama, mole se svaki dan i veruju u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Na primer, polovina i više odrasilih u Jermeniji, Bosni, Gruziji, Grčkoj i Rumuniji kažu da je religija veoma važna u njihovim životima, u poređenju sa oko jednim od deset ispitanika u Francuskoj, Ujedinjenom kraljevstvu i nekoliko drugih zemalja Zapadne Evrope.

Istovremeno, nemaju sve zemlje Zapadne Evrope nizak nivo verske posvećensoti, i nisu sve zemlje Centralne i Istočne Evrope pri gornjem vrhu indeksa posvećenosti religiji. Češka i Estonija imaju nivo religioznosti sličan Danskoj, a znatno niži od onih u većini drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Istraživanjem su obuhvaćene i tri države užeg regiona - Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina.

U Bosni i Hercegovini gotovo polovina spada u grupu visoko religioznih, 46 odsto.

U Hrvatskoj visoko religioznih je 44 posto.

A u Srbiji je visoko religioznih 32 odsto .

Pogledamo li pojedinačne kategorije religioznosti, vidimo da su države regiona uglavnom u samom vrhu liste. Bosna i Hercegovina druga je u kategoriji "važnost religije" - 54 odsto kaže da je religija vrlo važna u njihovim životima. Jedino su Grci imali veći postotak - 55 odsto. Hrvatska je na šestom mestu sa 42 odsto, a Srbija na desetom, sa 34 odsto.

U Hrvatskoj 40 odsto ispitanih je reklo da pohađa verske službe najmanje jednom mesečno, istim postotkom je na četvrtom mestu iza Poljske, Rumunije i Italije. U BiH svaka treća osoba, 35 odsto, pohađa verske službe na mesečnom niovou, a u Srbiji svaka peta, 19 odsto.

I po učestalosti molitve Hrvatska je prva u regionu - 40 odsto Hrvata reklo je da se moli svaki dan i na četvrtom su mestu, iza Moldavije, Jermenija i Rumunije. U BiH, 32 posto kaže da se svakodnevno mole, a u Srbiji 27 posto.

Dve trećine ljudi u BiH, 66 posto, kaže da veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ispred njih su samo još Jermenija, 79 odsto, i Gruzija, 73 odsto. U Srbiji 59 odsto ljudi veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću, a sličan je postotak i u Hrvatskoj, 57 odsto.

NE PROPUSTITE

OVDE ĆE NEKO POGINUTI! Semafor i reklama apoteke prave haos u BG-u, OVU DORĆOLSKU ULICU OBIĐITE AKO MOŽETE (VIDEO)

OSVANULO JE LEDENO JUTRO, DUVA JAK VETAR, NEGDE I VEJE! Vremenska prognoza za danas vam se neće dopasti

MUČITE MUKU SA DECOM OKO SLATKIŠA? Postoji zdrava poslastica koja će oduševiti i obradovati svakog mališana!

BONUS VIDEO:

ČISTAČ - DOGAĐAJ 2019. GODINE: Ekskluzivna najava velike izložbe Marine Abramović u MSU!

(Espreso.co.rs / Nedeljnik.rs)