GOMILA, BICIKL, ĆEBOVANJE... Brutalna ZABAVA u JNA kojom su kažnjavani CINKAROŠI i plašeni GUŠTERI (FOTO)

Često se može čuti kako je vojska bila "škola života".

Ova konstatacija se, naravno, odnosi na počivšu JNA koja je bila svetska vojna sila u nekim kategorijama koje još uvek nisu do kraja utvrđene, ali je taj mit, u manjoj ili većoj meri, opstao sve do današnjih dana. Naime, ako bi negde našli i prelistali brojeve časopisa "Front", koji se bavio problematikom JNA, koja ga je i izdavala, mogli bi zaista steći sliku kako je nekadašnja vojska bila sila u svakom smislu, te kako je priča o njenoj stazi počivala na vrlo uverljivim temeljima.

Bivši vojnici se vojnog roka mahom sećaju sa nostalgijom, jer se radi o jedinstvenom životnom iskustvu koje su iskusili u mladim godinama i imali dovoljno vremena da loše strane zaborave i fokusiraju sećanje samo na one pozitivne - drugarstvo, putovanja, opijanja, izlasci u grad, zafrkancija, solidarnost, stražarenje, uniformisanost, jednoobraznost, povečerje... U prilog ovoj tezi su mi mnogo rekli i komentari čitalaca nekih ranijih tekstova sa ovom tematikom.

Međutim, ova "škola života" imala je i dosta negativnih strana, koje, kao što rekoh, mnogi mužjaci patrijarhalnog usmerenja često neće da priznaju ni za živu glavu. Jer, biti vojnik, jeste ultimativno dostignuće svakog "pravog muškarca". Vojnik je, podrazumevano, muškarčina, junak, heroj, onaj koji će izdržati svaku torturu i to ne kao neki iz domaćih filmova sa vojnom tematikom (npr. Laušević u "Šmekeru") već više kao Zek Mejo (Ričard Gir) u "Oficiru i džentlmenu", kojeg je, pričalo se, finasirala američka vojska da bi povećala broj regruta koji je tada bio u opadanju.

Dobro, možda je tortura prejaka reč za rano ustajanje, retke obroke, jutarnju fiskulturu, "gušterov let", smrzavanje na obuci... Ali svakako može dobro opisati neke aktivnosti kloje su nusprodukat služenja vojnog roka, kojima ćemo se pozabaviti u ovom tekstu.

GOMILA!

Na primer, tamo gde sam ja služio vojsku, postojala je jedna "zanimacija" koja je bila vrlo okrutna i zvala se - gomila.

Kad bi oficir tokom obuke dao ostav i dopustio vojnicima da malo sednu na travu i predahnu, dešavalo se da jedan krupan tip, uz povik "gomila!", skoči na nekog nesrećnika, a onda za njim to uradi još njih desetak. I tako ga izgaze da mu posle nije dobro narednih sat vremena.

Zato smo, kad bi sedeli na travi i grickali marendu, uvek bacali pogled oko sebe i pratili sve koji ustanu, da bi na vreme utekli od gomile.

Takođe se dešavalo da onaj koji je bio žrtva gomile, ukoliko su mu nakon gužvanja sve koske na broju, odluči da se obračuna sa onima koji su skočili na njega, pa je neretko dolazilo do kratkotrajne tučnjave praćene najstrašnijim uvredama.

Verujem da svi koji su ovo iskusili nemaju baš pretrerano nostalgična iskustva iz vojske, ukoliko nisu skloni samoobmanjivanju.

BICIKL

U vojsci nema vožnje bicikla, osim ako se, poput mene i nekih mojih drugara ne odlučite da maznete neki na ulici i malo se provozate, rizikujući da zbog toga popijete zatvor od sedam dana.

Međutim, bicikl je vrlo prisutan i to kroz još jednu brutalnu zabavu.

Opet se nađe neki nesrećnik, kojem se dok spava zakače papirići između nožnih prstiju, koji se potom zapale i onda se čeka da dogore do kože, pre nego što ovaj ne počne da mahnito maše nogama u pokušaju da ih ugasi. kao da vozi nevidljivi bicikl.

Kod nas je bio jedan dečko sa Kosova, Saša, koji je bio ozbiljna žrtva bicikla. Naime, on se nije probudio ni kad je papirić počeo da mu peče kožu, toliko ga je san bio oborio, pa je završio sa žestokim plikčinama na nekoliko nožnih prstiju, koje su mu kasnije sređivali u stacionaru nekoliko dana.

ĆEBOVANJE

Ova zabava je slična kao i gomila, samo mnogo brutalnija i obično bi je iskusili cinkaroši i ostali koji bi se iz nekog razloga zamerili većini.

Kad bi žrtva ušla u mračnu spavaonicu, preko glave bi joj bilo prebačeno ćebe, a onda bi ga žestoko izudarali i rukama i nogama, pre nego što bi nestali, ostavljajući ćebovanog da presamićen kuka u mraku.

Ćebovanje je donosilo ozbiljne posledice, jer nema brutalnije stvari od anonimnog prebijanja; kada su prekršioci skriveni mrakom i ćebetom onda udaraju što jače mogu svesni da je žrtva nemoćna u svakom pogledu.

Kakva su vaša iskustva?

BONUS VIDEO:

EH TE NESTAŠNE I SVOJEGLAVE MAČKE: Kad zamisle nešto da urade, ništa ih ne može sprečiti u tome! Ni metar snega im nije prepreka! (VIDEO)