POKUŠAJ UBISTVA S M48, DISANJE USTA NA USTA, BOMBE... ODBRANA I ZAŠTITA u srednjoj školi SREDINOM OSAMDESETIH

Poslednjih nedelja sve više se priča o vraćanju u škole predmeta koji se nekad zvao Odbrana i zaštita.

Još uvek se ne zna kako će se taj predmet zvati, da li će uopšte imati ime, i da li će zaživeti.

Navodno, prema jednoj od teorija, predmet bi trebalo da uđe u nastavu u drugom polugodištu ove godine i to za srednjake. Bio bi fakultativan, bez ocenjivanja, i učio bi đake, onako banalizovano - kako da vole i odbrane svoju državu.

- Osnovna ideja vraćanja predmeta sličnog nekadašnjoj Odbrani i zaštiti jeste da se mladi obuče pre svega za samozaštitu ali i za pružanje prve pomoći povređenima u različitim vanrednim i drugim situacijama - rekao je portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.

ŽARKOVA ODBRANA I NAŠA ZAŠTITA

Ne mogu a da se ne prisetim svoje srednje škole kada smo imali predmet Odbrana i zaštita. Davno je to bilo, dragi moji, u vreme bivše Jugoslavije i nekako mi se čini nepodesnim da se ovakav predmet ponovo uvede. Jednostavno, nema smisla, bez obzira na teme koje bi on sada obrađivao.

Nama je ta Odbrana i zaštita bio, što se kaže, totalno levi predmet, iako smo za njega ocenjivani. Na časovima smo učili stvari za koje nas je bolelo uvo, čak iako smo pomalo bili svesni da bi nam neke od njih mogle kad tad zatrebati.

Recimo, pružanje prve pomoći nastradalim u saobraćajnoj nesreći ili karakteristike puške M48 ili vrste nagaznih mina i ručnih bombi, kao i postupanje u slučaju nuklearnog rata. Ove stvari su bile prilično daleke učenicima prvog i drugog razreda srednje škole, koji su u to vreme bili zaokupljeni prvim ljubavima ili rok koncertima na koje treba otići.

REFERATI O "MLADINI" I SLOBI

Sećam se, nama je Odbranu predavao izvesni Žarko, koji je generalno bio jako simpatičan tip. Mlađi, što bi se reklo, daleko od nekog rigidnog partijca i mlađeg vodnika JNA.

Čak se trudio i da unese neke inovacije u časove. Pre obaveznih lekcija, uveo nam je tzv. referate, gde smo komentarisali aktuelne političke događaje o kojima se pisalo u štampi, najviše u "Politici".

Ovo referisanje je označilo moj prvi bitniji susret sa novinarstvom i politikom, jer sam pred polazak u školu uzimao ćaletovu "Politiku", na njegovo čuđenje, i gutao najbitnije tekstove, koje sam kasnije prepričavao pred Žarkom i odeljenjem. Ubrzo sam postao "stručnjak" za dešavanja za koja nisam ni slutio da će dovesti do krvavog ratnog sukoba.

Bilo je to vreme probijanja Miloševića na vlast, pojave Ante Markovića, vakat Ivana Stambolića, kontroverznih tekstova u slovenačkoj "Mladini"... Sad kad razmislim, ona opasnost od nuklearnog rata delovala je realnije od ideje da će se u zemlji u kojoj smo živeli desiti nešto dramatično. A desilo se. Sve se pretumbalo naopačke.

E, o tome nas Žarko i njegova Odbrana i zaštita nisu ništa naučili. To vam je kao kad sam došao u vojsku pa smo imali te vežbe kao fingirani sukob protiv spoljašnjeg neprijatelja. Morali smo da se postavimo u odnosu na predviđeni plan napada, a jedna od teorija je bila da će nam leđa čuvati naš narod dok se mi branimo od neprijatelja koji je pred nama.

Ne znam ni sam zašto, ali pitao sam jednog oficira tokom vežbe šta ako nas narod izneveri pa nas napadne s leđa, a on je bio potpuno zbunjen i kazao mi:

- Daj, ne lupetaj, narod je uvek uz nas!

Videli smo kasnije da narod nije bio uz nas, naprotiv. Manje smo štete imali od "spoljašnjeg neprijatelja" nego od "naroda koji je uvek uz nas". Ali, dobro...

Dok još nismo znali kako će se to odigrati, imali smo Odbranu, kao još jedan utopijski vid odbrane države od raznih eventualija.

GRUVANJE IZ M48 U BUBANJ POTOKU

Zato smo naučili da gađamo iz vazdušne puške koja je prilično zanosila u levo, a išli smo i na poligon u Bubanj potok da gađamo iz M48.

Tom prilikom se desio i incident. Kad su vojnici krenuli da pokupe mete, odjeknuo je još jedan pucanj, nakon kojeg je oficir toliko poludeo da je napao Žarka i sve nas.

Neko od đaka, pošto je imao slušalice na ušima zbog buke, nije čuo da je gađanje završeno, pa je sa velikim zakašnjenjem ispalio poslednji metak ka meti ne obazirući se na vojnike koji su došli po mete. Sva sreća pa je bio precizan, inače bi neki mučenik nastradao.

Uglavnom, referati su me zajedno sa par prijatelja odveli u tzv. političku školu u Zemunu, koju sam završio i dobio diplomu koja mi nikad u životu nije ničemu poslužila.

Imao sam peticu iz Odbrane koja mi je podigla prosek.

Prilično dobro sam gađao i iz vazdušare i iz M48, što mi takođe u životu nikad nije bilo od neke velike koristi.

Ipak, pomen Odbrane i zaštite u meni izaziva neka čudna nostalgična osećanja, baš kao i kad čujem stare pesme Šade ili Kris Rie ili vidim negde knjige iz Dojlovog serijala o Šerloku Holmsu i romane Harolda Robinsa kod uličnih prodavaca polovnih knjiga. Isto kao kad na TV-u uhvatim delove "Hajlendera", "Momačke večeri", "Devet i po nedelja"...

Odbrana i zaštita je zaštitni znak mladosti moje generacije. Kao i "Smooth Operator" od Šade.

To je tipično naše smaranje, naš levi predmet, naše sećanje na državu koja više ne postoji. Na mladost kojoj je Trst bio omiljeni šoping centar, a London i Amsterdam smisao egzistencije.

Nemojte da nam to uzimate ovom banalnom reciklažom koja se čak neće ni ocenjivati i koja će delovati kao loša, osavremenjena adaptacija igrice sa Komodora 64.

Izmislite nešto svoje, neku savremenu glupost, pa da i današnji klinci imaju svoj kič predmet koji će se vremenom pretvoriti u nostalgično sećanje.

BONUS VIDEO:

UMALO DA IZGUBI GLAVU! Vozač istrčao da mokri, a onda napravio sulud potez! (VIDEO)

(Espreso.co.rs)