PRELEPA ANASTASIJA PONOVO VODI BITKU ZA ŽIVOT: Ona ima LEUKEMIJU, ALI I SNOVE! SRBIJO, POMOZIMO JOJ DA IH OSTVARI

Anastasija Gavrilović ima 22 godine i student je druge godine Fakulteta za bezbednost. Ima sestru, mamu i tatu, ima prijatelje, planove i želje, ali ima još od čega zavisi hoće li moći da nastavi da živi kao ranije - ima leukemiju. Iako je bilo humanitarnih akcija u kojima se pomagalo ovoj devojci, nažalost, sva sredstva su iskorišćena, a ona i dalje vodi bitku za život.

- Moje zdravlje zavisi od novca, a sva prikupljena sredstva su iskorišćena, navela je ona.

Anastasiji možete pomoći doniranjem novca na OVOM linku. Možete poslati SMS 396 na 3030.

Podsećamo, do pre godinu dana, ova devojka je imala normalan život i velike snove. Zaljubljena je u orijentalni ples i u tome je više nego uspešna, a koliko je zaljubljena u muziku govori i podatak da je završila muzičku školu - klavirski odsek.

Sve velike nade, nažalost, jednog dana je prekinula strašna dijagnoza: akutna leukemija.

- Za bolest sam saznala nakon bezbroj poseta lekarima, jer sam imala uvećane limfne žlezde i konstantan umor. Nažalost, niko od lekara me nije shvatao ozbiljno dok bolest nije poodmakla, govorili su da razmišljam pozitivno, da mi se ništa neće dogoditi... Čak su u Urgentnom centru i odbili da me prime kada mi je bilo veoma loše. Kada je broj uvećanih limfnih žlezda postao zabrinjavajući, otišla sam na hematološki pregled. Ubrzo je urađena i biopsija koštane srži i uspostavljena dijagnoza – akutna leukemija - govori Anastasija iz bolničkog kreveta u Istanbulu, u bolnici Adžibadem, gde se nalazila.

Na svakoj slici nasmejana, uvek ljubazna i pažljiva, sem toga što joj fali divna duga kosa, ništa ne ukazuje na to da je bolesna. Ipak, Anastasija otkriva koliko je teško, uopšte, čuti tako strašnu vest.

- Kada vam saopšte vest koja ima toliku težinu, ne verujem da u trenutku sve to dopre do vas. Jednostavno sam to prihvatila kao informaciju i problem koji ima svoje rešenje, i krenula dalje, započevši lečenje. Bila bih i mnogo spremnija da su mi iskreno saopštili koliko je teško, i ne mislim samo na bolest, već i na uslove u kojima se hematološki pacijenti leče, a koji predstavljaju jedan od presudnih faktora za uspešno lečenje. Ovako smo svi samo bačeni u iluziju, lažnu sliku o mogućnostima za lečenje koje ne postoji, i zbog kojih mnogi, na žalost, izgube bitku - govori Anastasija.

Srećom, naša sagovornica ima porodicu koja joj pruža bezuslovnu podršku i ljubav, i to je ono što je drži i ne dozvoljava da posustane.

- Porodica je krug u kome život počinje, a ljubav nikada ne prestaje.

Porodica, pored neizmerne ljubavi, znači i neizmernu podršku, i veru da ćemo zajedničkim snagama iz svega izaći kao pobednici. Svako od nas imao je individualno teške trenutke u ovoj situaciji, ali smo čvrsto stajali jedni uz druge, i svaki takav trenutak trajao je veoma kratko, jer znamo da pored sebe imamo ruku podrške, koja će svojom toplinom i snagom pomoći da ponovo dignemo koplja i dobijemo ovu bitku.

Njene reči gađaju pravo u srce. Iskrene, teške i reči pune bola nikog neće ostaviti ravnodušnim, jer ono što je proživela natera vas da dobro razmislite i počenete da cenite život, jer toliko njih više nije u prilici da to uradi.

Anastasija, i pored sve teskobe sa kojom je suočena, ne zaboravlja sve one koji su bili tu za nju i pomagali joj, a koji su, nažalost, izgubili najvažniju bitku.

- Sve fizičke tegobe koje su bile posledica teških i jakih hemoterapija, sve te mučnine, groznice, sveprožimajući bolovi, osećaji koji vas teraju da pobegnete iz sopstvene kože, sva nemoć zbog koje više niste snažno ljudsko biće koje se trudite da budete celog života, ništa su u poređenju sa bolom na duši kada vidite kako osobe pored vas, koje se kao i vi iz dana u dan bore kao pravi heroji, umiru zbog loših uslova, nečije nemarnosti, neznanja… Ko bi rekao da uz Hipokratovu zakletvu idu i hipokrizija i sujeta? Ko bi rekao da će vam onde gde treba da se osećate sigurno okretati leđa… Žao mi je što nepotizam nije bio dovoljan da nekoga učini uspešnim na poziciji za koju nikada i nije bio kvalifikovan. Žao mi je što zbog toga više nema onih koji su bili borci, onih koji su i pored svojih bitki pomagali i moju, koji su mi u trenucima fizičke slabosti presvlačili posteljinu i pidžamu mokru od znoja, iako to nije bio njihov posao. Žao mi je njihovih porodica, koje danas pate i tuguju za svojim sinom, bratom, majkom, bakom i voljenom ženom. A i dalje imaju nadljudske snage da budu uz mene. Žao mi je što je borba sa sistemom i borba sa vetrenjačama. Dok broj slomljenih srca, uplakanih očiju i neizlečenih leukemija raste svakodnevno. A dokle? Gde je granica? Kada će doći trenutak u kome će ljudski život našem lekaru i sistemu ponovo značiti nešto? Kada…? - pita se Anastasija.

U prvom trenu pomislila bih da se čovek nakon toliko vremena umori, iscrpi… Ali, svi moji prijatelji, koji su mi u svakom trenutku lečenja pružali podršku, dali su mi i dodatnu snagu. Njihova podrška je sila koja me gura napred, kao vetar povoljan za moja jedra, a bolest sidro koje postaje sve lakše, jer znam da sam sve bliže cilju. Naravno, ovo je proces koji dugo traje, i rat od mnogo bitaka, ali ja imam čitavu vojsku naoružanu snagom i osmesima, koja se danonoćno bori uz mene.

Za sve koji žele da pomognu Anastasiji da sakupi novac za lečenje novac mogu uplatiti na sledeći broj žito računa: 160 – 486124 – 02

- Hvala svima koji imaju veliko srce i u njemu mesta za moju priču - poručuje Anastasija.

Srbijo, digni glas, nek Anastasija opet zaigra sa širokim osmehom, dugom kosom i očima punim ljubavi!

Bonus video:

(Espreso.co.rs)