GRAĐANI ĆE PLAĆATI AKO SE NE ODAZOVU NA SKRINING PREGLEDE: Ove informacije morate znati!

Predlog Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je podigao veliku prašinu u javnosti, jer u nekim slučajevima predviđa da građani sami plaćaju 35 odsto od cene lečenja, biće usvojen ovog meseca, a najkasnije u martu, piše Blic.

Taj predlog Zakona, koji je stigao u Skupštinu 9. januara, najviše pažnje izvazvao je zbog odredbe kojom se predviđa da pacijenti plaćaju 35 odsto svog lečenja, ukoliko se ne odazovu na skrinig preglede i ne opravdaju svoju sprečenost, a u međuvremenu dobiju tu bolest.

Trenutno se u Srbiji rade tri skriniga – na rak grlića materice, na tri godine, rak debelog creva, na dve i rak dojke, na dve godine.

Sve je to, s razlogom, prestravilo građane, jer je mnogo toga ostalo nedorečeno – od toga kako će biti pozivani, jer većina tokom najvećeg dela dana nije kod kuće, šta ako sve te pozive propuste, kako će da dokažu opravdanu odsutnost…

U najkraćem, nema razloga za brigu, uveravaju nadležni jer je svrha tih odredbi u predlogu Zakona isključivo postizanje svesti građana o važnosti ranog utvrđivanja svih tih bolesti, kada one mogu da budu uspešno lečene i izlečene.

Dr Ljubica Mrdaković Todorović, narodna poslanica i članica Odbora za zdravlje u Skupštini Srbije, kaže za "Blic“ da očekuje tokom ovog meseca da se na nekoj od sednica Skupštine taj predlog Zakona nađe na dnevnom redu, usvoji se i počne njegova primena.

„Tačno je da je u predlogu Zakona odredba koja kaže da ako se pacijent više puta ne odazove na obavezne skrinig programe, a pritom ne opravda svoje izostanke, a desi mu se da do sledećeg ciklusa pozivanja na skrinig oboli od bolesti za koju je pozivan, onda će da snosi troškove lečenja i to u iznosu od 35 procenata“, kaže za „Blic“ sagovornica.

Lečenje raka, inače, napominju lekari, izuzetno je skupo. Cene citostatika mere se u hiljadama evra, operacije su i zračenja su, takođe, veoma skupe. Zato se ova novina i uvodi, jer je za budžet zemlje svakako jeftinija prevencija, a građanima čuva zdravlje i život, piše Blic.

„Ovih „35 odsto“, koje su građani percipirali kao kaznu, daleko su od toga. Imaju za cilj da ljudi upravo shvate značaj preventive, da je bolje sprečiti, nego lečiti. Tim programima bolesti mogu da se otkriju u najranijoj fazi, kada ne daju simptome i kada je šansa za njihovo izlečenje najveća. Novi predlog Zakona ima 277 članova i naravno da je previđeno da se poneke stvari detaljnije razlože podzakonskim aktima“, objašnjava dr Ljubica Mrdaković Todorović.

Na pitanje „Blica“ da li je u predlogu zakona predviđen način pozivanja građana na skrinige, ona kaže da nije, ali da pretpostavlja da će to biti precizirano podzakonskim aktima.

„Na primer, ja sam ginekolog i radim u najvećoj ginekološkoj službi na Balkanu

– u Domu zdravlja u Nišu. Radimo skrinig na rak grlića materice. Imamo bazu podataka iz zdravstvenih kartona pacijentkinja. Mi smo ih dosad pozivali šaljući im pisma ili telefonom, a bila je uključena i patronažna služba, koja kada ode na teren, obavesti pacijenta kada bi trebalo da dođe na pregled. Pretpostavljam da će se masovni skrinizi urediti na sličan način. Naravno da će se termini skrininga usklađivati s obavezama pacijenta. Ukoliko ne može ujutru, onda popodne“, navodi sagovornica „Blica“.

I u Ministarstvu zdravlja kažu „Blic“ da „35 odsto“ ne predstavlja nikakvu kaznu za građane već podizanje svesti o važnosti ranog otkrivanja bolesti.

I oni se nadaju da će predlog Zakona biti usvojen na narednim zasedanjima Skupštine.

„Što se tiče načina pozivanja građana na skrinige bliže će se utvrditi podazkonskim aktima, a već postoji kancelarija za skrininge Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i samo će se redefinisati način pozivanja građana. Da li će to biti rešeno kao u Hrvatskoj da pozivi stižu uz neki račun na kućnu adresu ili nekako drugačije već ćemo to da rešimo. Ljudi koji nisu u mogućnosti da dođu tog dana na skrinig, u dogovoru s njima, utvrdiće se odgovarajući termi“, naveli su nadležni.

Žene nekad ni po 15 godina ne dođu na pregled

„Većina žena, kada završi svoj reproduktivni period ne dođe kod ginekologa po 10 ili 15 godina. Kada ih pitamo zbog čega, one kažu da nisu imale tegobe ili da se plaše šta ćemo im reći posle pregleda“, opisuje dr Ljubica Mrdaković Todorović, dodajući da iz svoje prakse zna da postoji tek manja grupa žena koja redovno dolazi na preglede.

Sledeće godine, prema najavama Ministarstva zdravlja, radiće se još tri skrininga – na kardiovaskularne bolesti, dijabetes i depresiju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)