JUGOSLOVENSKI JEVREJI IZ IZRAELA UPUTILI SNAŽNU PORUKU: SFRJ je bila NAJBOLJA, Jasenovac NE DIRAJTE, Hrvati!

Dan Holokausta, 27. januara, svake godine kod spomenika Mojsiju na zagrebačkom Mirogoju okupi nevelik broj čuvara sećanja na najveće stradanje u Drugom svetskom ratu, koje s pažnjom prate njihovi potomci u Izraelu, posebno osetljivi na revizionizam i negacije zločina, piše Jutarnji list.

U Holokaustu, koji je po razmerima zločina postao sinonim crne strane čovečanstva, stopa ubijanja dosezala je zapanjujuće razmere. Tokom samo sto dana operacije Reinhard u Poljskoj, smaknuto je od više od četvrtine Jevreja ubijenih u svih šest godina Drugog svetskog rata. Za to su vreme nacisti ubili 1,47 miliona Jevreja, što je zločin koji se ne pamti, a primera radi, deset puta nadmašuje stopu genocida u Ruandi, objavio je nedavno časopis Science Advances.

Od Mirogoja do Jerusalima

Jednostavan obred obeležavanja Dana Holokausta, koji se sastoji u čitanju simboličnog broja imena stradalih Jevreja u NDH, molitve i polaganju venaca, zadnjih godina prate kritike manjina zbog revizionizma i negacionizma genocida u Hrvatskoj. Predstavnici jevrejske, srpske i romske zajednice zbog toga treću godinu zaredom ne sudeluju na središnjoj državnoj komemoraciji, 22. aprila, koja se održava povodom proboja iz ustaškog logora Jasenovac.

Zato jevrejska zajednica pozdravila molitveni skup održan u četvrtak ispred zagrebačke katedrale, posebno 60 metara visok baner sa Izaijinim biblijskim napisom koji naglašava da imena stradalih nikada neće biti zaboravljena. Smatraju da je to istorijski korak kojim će se marginalizovati nazadne politike.

Komemoracija na Mirogoju trebalo bi da traje više dana da se umesto simboličnog broja pročitaju imena svih hrvatskih Jevreja nestalih u holokaustu. Prema podacima kojima raspolaže Svetsko središte sećanja na holokaust, Yad Vashem u Jerusalimu, od ukupno 37 hiljada Jevreja koji su do rata živeli u na području NDH, 30.000 ih je ubijeno.

Među njima su oba roditelja Lili Gamboš, zagrebačke devojčice iz Radišine ulice koja je svoje rane tinejdžerske godine provela u logorima. Iz Zagreba je odvedena na Pag, zatim po padu Italije u Rižarnu San Sabba pokraj Trsta, a potom u logore Birkenau i Auschwitz. Kad ih je nadživela, imala je tek 16 godina!

Zagrebačka tinejdžerka iz logora u Izrael

Nakon povratka iz logora, Lili nije našla ni dom, jer im je sva imovina oduzeta. Zajedno s još 7.700 do 8.000 Jevreja iz Jugoslavije, odselila je u Izrael. Iz raznih delova sveta tada je u Palestinu pristiglo 670.000 Jevreja. Onde su se naselili i uskoro postali većina.

Stravično iskustvo holokausta, brojna nerešena pitanja u njihovim zemljama nakon Drugog svetskog rata te jačanje cionističkog pokreta mnogim Jevrejima širom sveta učvrstilo je odlučnost da se "vrate" u "zemlju svojih otaca".

Lili, s kojom smo se sreli u Jerusalimu, živi u Izraelu otprilike koliko traje i moderna jevrejska država. Njezina domovina je unatoč čestim ratovima izrasla u jednu od najrazvijenijih država u svijetu. Prostorno upola manji od Hrvatske, pri čemu su dve trećine teritorija onde pustinja te s dvostruko više stanovnika, Izrael je prema podacima MMF-a dosegao godišnji BDP od 35 .000 dolara po glavi stanovnika. Po tome zauzima 23. mesto u svetu. Po proizvodnji i upotrebi elektroničkih naprava u samom je svetskom vrhu.

Susret s Izraelom u sasvim konkretnom smislu počinje već na zagrebačkom aerodromu, gde putnici prolaze kontrolu izraelske policije - i pre i posle prijave za let. Kontrola je temeljna i relativno diskretna. Ostavlja dojam da joj je najvažnije otkloniti i najmanju sigurnosnu pretnju.

To je bila prilično verna najava doživljaja organizacije javnog života u Izraelu. Vojska ili policija su gotovo u svakoj slici grada. Po ulicama patroliraju policijski i vojni parovi s puškama, ruksacima i kacigama, a na važnijim punktovima su utvrde s tri do pet vojnika. Iako je tih dana bio sukob u Gazi s više mrtvih, u Jerusalimu se ništa nije osetilo.

Yad Vashem - muzej stradanja u gradu boli

Jerusalim, kojega poštovatelji sve tri velike abrahamske religije doživljavaju kao vrtlog u središtu sveta, jedan je od najstarijih gradova uopšte. Tokom povesti mnogo je puta osvajan i rušen, a danas je središte brojnih svetišta, kulturnih spomenika i muzeja. To je možda najskuplji komad zemlje na svetu, piše u tekstu nekog putopisca. Dao je svetinje, uzeo mnoge živote i ostavlja mnoga nerešena pitanja.

No, ono što je jako vidljivo svakom ko se malo udubi u lica hodočasnika u redovima pred svetištima, Jerusalim je jednako tako središte neizmerne boli. Stotine hiljada ljudi dolaze ovdje ukloniti ili barem ublažili svoju bol. Ondje je i Yad Vashem, muzej boli, ali i brojni Arapi koji pate zbog različite vrste segregacija.

Izložbu u Yad Vashemu otvara masovni pokolj Jevreja u nekom baltičkom mestu dva dana pre oslobođenja. Nacisti su "radili" do zadnjeg trena, poruka je prikaza. Zatim se kroz niz celina predstavlja fašizam od nastanka ideje preko političkog oblikovanja, dolaska fašista na vlast, donošenja rasnih zakona, internacije Jevreja i stvaranja geta, potom stvaranja logora i masovnih likvidacija, pa do oslobađanja od fašizma.

Izložbe su faktografski jasne, neumoljive, ne ostavljaju dilemu što je zaista bilo. Poruka slomljene majke kojoj su odveli dvogodišnje dete, dnevnički zapis četrnaestogodišnjeg dečaka iz Varšave koji očajnički žudi za životom ili slučaj mlade žene koja odlazi u smrt, ali će u pukotinu vagona utisnutu ceduljicu s imenom stratišta da njeni suplemenici saznaju kuda ih to bestraga odvode - samo su neke od najupečatljivijih slika od kojih nemali broj posetioca "pukne". Obilazak prate smene diskretnog žamora i šutnji koje prekidaju uzdisaji i jecaji.

NDH mrzila više Srbe od Jevreja

Predmeti na izložbi vezani za NDH ne doimaju se brojnim, ali u bazi Centra su dostupni brojni podaci. Kad su nemački nacisti napali Jugoslaviju, stvorili su hrvatsku satelitsku državu i dopustili ustašama da vode narodnu vojsku s Antom Pavelićem na čelu, kaže se u jednom dokumentu.

Uz jedan od eksponata kaže se da su tokom četiri godine vlasti ustaše provele genocid nad Jevrejima, ali da su ih počeli mrziti tek pod uticajem nacističke ideologije. Glavna meta ustašama godinama bili su Srbi, a zatim Romi i hiljade političkih neprijatelja.

Prema Enciklopediji Judaika, pred Drugi svetski rat u Jugoslaviji je živelo najmanje 71. 000 Jevreja organizovanih u 121 jevrejskoj zajednici. Drugi izvore spominju više od 80. 0000. Obično su pripadali srednjim slojevima. Pojavom NDH Jevrejima su oduzeta prava i imovina te su poslani u logore Danica, Jasenovac, Stara Gradiška, Loborgrad, Đakovo, Jadovno, Kupari, Pag, Kraljevica i druge.

U prostor oko Yad Vashema smeštena je Aleja pravednika među narodima, onih koji su osvedočeno spašavali Jevreje uz cenu vlastitog života. Ukupno je, prema mrežnoj stranici muzeja, proglašeno 26.973 pravednika. Najviše je među njima ljudi iz Poljske, 6.863, iz Srbije 139, iz Hrvatske 117 te iz Bosne i Hercegovine 47.

Jevreji s područja bivše Jugoslavije nisu brojčano uticajni u Izraelu, ali su ponosni što su neki od njih vidno oblikovali savremenu jevrejsku istoriju. Primera radi, osnivač modernog političkog cionističkog pokreta Theodor Herzl (1860.-1904.), rođen je u Pešti, ali su njegovi generacijama iz Zemuna.

Među najistaknutijim ranim useljenicima u Palestinu su dvojica rođenih Sarajlija: zemunski rabin Haj Alkalaj (1798.-1878.) i Yehud ben Menaheim Levi (1783.-1879.). Poslednjeg su, zbog činjenice da je u Palestinu doplovio iz Dubrovnika, zvali "Yehuda iz Raguze". Oni su među prvima zagovarali povratak u Izrael - "Obećanu zemlju". Ime rabina Alkalaja nose danas ulice u gotovo svim većim gradovima Izraela, ističu naši sugovornici.

Miri Derma iz Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu kaže da, prema njihovim procenama, u Izraelu danas živi više od 15. 000 Jevreja ili osoba jevresjkog podrekla s tog područja.

Najistaknutiji su načelnik Generalštaba Izraelske vojske za vreme jomkipurskog rata 1973. David Dado Elazar, zatim ministar pravde u vladi Arijela Šarona Tomi Lapid. Tu je i svetski priznat umetnik, dobitnik više međunarodnih i najvećeg izraelskog priznanja Dan Reisinger te pesnikinja i prevoditeljka, dobitnica najvišeg priznanja Ministarstva za kulturu Izraela za prevodilački rad Dina Katan Bencion.

U grupu koja je dosegnula društvena priznanja ubrajaju novinara i istoričara, poslednjeg predsednika Komunističke partije Izraela Raula Teitelbauma, kao i ministra financija u izraelskoj vladi 2013.-2014. i predsednika partije "Imamo budućnost", Jaira Lapida. Lapida je Jerusalem Post 2013. rangirao na prvo mesto najuticajnijih Jevreja u svetu. Njegova je stranka 2012. godine u Knesetu imala 19 mesta.

Praktični i pragmatični Jevreji

Mnogi „jugoslovenski“ Jevreji su uspešni biznismeni i cenjeni su u izraelskom društvu. Rado ističu svoje poreklo i mnogi od njih imaju dvojno državljanstvo, Izraela i bivših jugoslavenskih republika. Održavaju tesne veze sa jevrejskim zajednicama u Hrvatskoj i drugim državama te sarađuju i na ekonomskom i kulturnom planu, kaže Miri Derma i dodaje: "Pratimo što se zbiva i osuđujemo revizionizam istorije u Hrvatskoj, Srbiji i drugde i to prezentujemo na našem biltenu 'Most'".

Nerezidentni rabin za Bosnu i Hercegovinu u Jerusalimu Eliezer Papo kaže da su današnji Jevreji praktični i pragmatični. Kad se to primijeni na odnose prema Hrvatskoj, to znači da oni podržavaju jevrejsku zajednicu u Hrvatskoj u odvojenom obeležavanju stradavanja u Jasenovcu. Oni ne prihvaćaju da se dovodi u pitanje funkcija Jasenovca i imaju snažnu averziju prema rehabilitaciji NDH. Međutim, većina ih nije politička aktivna i ostavlja da se time bavi Centar Simon Wiesenthal, kaže Papo.

On smatra da među Jevrejima ne postoji antihrvatska retorika u smislu napumpavanja zločina, ali se, kao praktični i pragmatični, pitaju: zašto bi Hrvatska, koja je izišla iz Drugog svetskog rata na strani pobednika (a ne kao npr. Mađarska koja je bila gubitnik) i koja je ušla u Europsku uniju, sad sebe stavljala na gubitničku stranu u već davno završenom ratu?

Dok smo sedili u njegovu stanu u Jerusalimu, za okruglim niskom stolom u središtu postavljenim filigranski obrađenim limom, Papo nastavlja kako je Jugoslavija bila ugodna za Židove jer je jugoslavenski identitet nadnacionalni i nadjevrejski i te "ni za jotu nije narušavao jevrejski identitet".

Zbog pijeteta prema NOB-u koji je Jevreje spasio i zbog činjenica da su Jevreji bili stvarno ravnopravni u Jugoslaviji, oni koji su ovde doselili i dalje Jugoslaviju smatraju svojom emocionalnom domovinom i većina ih se protivila podeli našeg Udruženja na "republička", zaključio je rabin Papo.

Država univerzalnih vrednosti ili rasizma?

Ponos Jevreja svojom zemljom primečuje se na svakom koraku. Kad me muškarac zamolio da ga fotografšem, zajedno s porodicom na ostacima istorijskog grada Masada na brdu iznad Mrtvog mora, napomenuo je: "Al' da se vidi zastava".

A ta je država letos proglašena "istorijskom domovinom" i "nacionalnim domom" jevrejskog naroda. Državni zakon, kraći od 500 reči, nalaže da samo Jevreji imaju pravo na nacionalno samoodređenje u Izraelu, da je Jerusalim glavni grad Izraela, hebrejski njegov jezik, a jevrejsko naselje promiče kao "nacionalni interes".

Mediji prenose reakcije slavnog dirigenta Daniela Barenboima, koji je izrazio žaljenje zbog tog zakona te kazao da je vlada posle sedam decenija odlučila princip ravnopravnosti i univerzalnih vrednosti zameni nacionalizmom i rasizmom.

Tokom januara otvorena je deonica autoputa iz Jerusalima prema jugu. Ima dvostruke puteve, odvojene osam metara visokim zidom: za Jevreje i Palestince. Mediji su je nazvali "autoput aparthejda 4370". Bedem između njih je samo delić zaštitnog zida koji odvaja Zapadnu obalu, duži od 700 kilometara.

Palestinski delovi Jerusalima, koje je lako prepoznati po zapuštenosti, još deluju pristojno u odnosu na delove Zapadne obale koji su pod palestinskom upravom. Jedan od turističkih vodiča pred Bazilikom Rođenja u Betlehemu bio je očajan. "Jevreji provode aparthejd nad nama. Kontrolišu svaki pedalj palestinske zemlje. Ne daju nam da živimo. Nemamo nikakva prava", kazao je i rezignirano dodao: "Možemo jedino učiti decu da ne zaborave ko su i čekati bolja vremena".

Drugi će potvrditi da su Palestinci građani drugog reda, da rade najlošije plaćene poslove, da prolaze svakodnevne gnjavaže s proverama, da automobili s palestinskim oznakama nemaju pristup na putu pod jevrejskom upravom… Stranci koji poznaju stanje kažu da među Palestincima vlada beznađe, da mladi s 12 godina napuštaju školu i odlaze na ulicu i da se socijalni problemi među njima množe.

- Može li jevrejski narod, čija je istorija puna patnji i nemilosrdnih progona, dopustiti da bude ravnodušan prema pravima i patnjama komšija - zapitao je Barenboim, ali su te njegove reči, ističu komentatori, imale znatno veći odjek izvan Izraela.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/jutarnji.hr)