ISPOVEST SRPSKOG GASTARBAJTERA: Ne daj bože da u NEMAČKOJ radiš za HRVATA! EVO KAKO JA PROLAZIM

Iako hrvatski građani mogu da odu u Nemačku i da rade legalno i danas se iz Hrvatske u najbogatiju zemlju EU odlazi da bi se radilo „na crno“. Penzionisani policajac iz siromašne Imotske krajine jedan je od onih koji trbuhom za kruhom povremeno odlazi u Nemačku da radi na građevini.

Objasnio je da veliki broj ljudi iz Hrvatske radi istu stvar, a nemačke firme čak plaćaju i ljude koji su zaduženi za to da nađu one koji su voljni da rade bez prijave. Razlog je uvek isti – finansije. Tomislav ima 46 godina i penziju od 4.000 kuna, odnosno nešto više od 520 evra. Njegova tročlana porodica (nezaposlena supruga i sin srednjoškolac) sa tim novcem teško žive.

Kada plati sve obaveze (režije, dadžbine, hranu i kućne potrepštine) od šenzije mu ostaje tek 400 kuna ili pedesetak evra. Zbog toga u Nemačku odlazi oko tri puta godišnje po mesec, mesec i po dana. Tomislav radi na građevini, i objašnjava da se, osim adaptacija stanova i kuća, ilegalni radnici angažuju i na poslovima uređenja okoline, održavanja parkova i šuma, predgrađa. Kaže da svi oni koji rade poput njega insistiraju da im poslodavac bude Nemac, jer ih Hrvati varaju i zakidaju za novac.

„Nikad ne idem sam nego idemo u grupama. Pretežno insistiramo na tome da radimo za „Švabe“ jer su uredni, uredno plate satnicu, dobro se odnose prema radnicima i kad za njih radimo, znamo da nam ništa neće nedostajati.

Ako radiš kod naših ljudi, u 50 odsto slučajeva dogodiće se nešto loše, odnosno u 50 odsto slučajeva nećeš biti plaćen“, objašnjava Tomislav. Kaže da može da se dogodi da dobiju i nagradu za posao, a po turi mogu da zarade i 2.000 evra i to kada se odbiju svi troškovi. Smeštaj im je u većini slučajeva sređen, a neretko i hrana.

„Rad subotom plaćen nam je u dvostrukom iznosu, a umelo je da se dogoditi da po odrađenoj suboti zaradim i po 200 evra. Ostalih pet dana u nedelji radimo po osam do 10 sati i tako se može mesečno zaraditi od 1.800 do 2.300 evra, zavsino od toga koji posao radiš i koliko radiš. Jednom mi se posrećilo pa sam zaradio i 3.000 evra, jer je čovek baš korektno plaćao“, kaže on.

Isplata je svake nedelje, a o njihovoj satnici i plati brinu ljudi koji ih okupljaju. „Recimo, iz Nemačke čovek javi svom čoveku u Imotskom da treba deset ljudi za neki posao, taj u Imotskom traži ljude koji mogu da idu.

Naravno, priča je u stilu „imam rođaka kojem treba pomoć da završi kuću“ i slično“, objašnjava Tomislav.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)