KO JOŠ SLAVI SRPSKU NOVU GODINU? Nekada je bila zabranjena, a sada kada nije SVE MANJE SRBA JE PROSLAVLJA!

Dok je bila zabranjena, bila je slatka, slavila se sa entuzijazmom u vreme nacionalnog buđenja, ali se poslednjih godina praktično samo formalno obeležava - sudbina je Srpske, odnosno Nove godine po julijanskom kalendaru.

Proslava Srpske nove godine nije od juče. U "Politici" od 13. januara 1927. piše: "Naročito se večeras gostima nadaju ruski lokali i oni tipično beogradski. Ovo je pravoslavna Nova godina pa veruju da će publika tražiti pravoslavni štimung. A gde pravoslavni štimung može da bude bez muzičara, ruske pesme i balalajka; bez mirisa crnoga luka i pečenih ćevapčića i dobroga vina!"

Takvih bombastičnih najava u medijima danas gotovo da nema, organizovani dočeci na gradskim trgovima su sve ređi, dok su u restoranima i klubovima cene i trostruko niže nego za doček pre dve sedmice.

Istoričar Vladimir Krivošejev objašnjava da je to praznovanje počelo u vreme Kraljevine SHS.

- Prve zabeležene javne proslave, kako se tada pisalo pravoslavne Nove godine, bile su 1923. i javile su se u Srbiji kao vid otpora razvoju jugoslovenstva, kao propagiranom cilju politike kralja Aleksandra Karađorđevića. Internacionalna Nova godina tada je doživljavana kao katolička, iako je Kraljevina prešla na gregorijanski kalendar, ali su srpski nacionalni krugovi otpor prema stvaranju jugoslovenske nacije pokazivali, između ostalog, obeležavanjem pravoslavne Nove godine - priča Krivošejev.

Nakon Drugog svetskog rata, kako kaže, nije postojala zvanična državna uredba o zabrani obeležavanja, ali je prvih decenija SFRJ na snazi bile lokalne odluke da kafane 13. januara rade do 22 sata. Te stege su počele da popuštaju već 70-ih godina, o čemu svedoče brojne anegdote iz prestoničkih "Tri šešira", "Miloševog konaka" ili "Mažestika" da se Srpska nova godina, doduše "pod ključem" i za "probrano društvo", već tada slavila.

- Od 80-ih proslave postaju javne u kafanama, mada se nije govorilo da je reč o regularnom radu. Lično se sećam 1984. i izveštaja na TV Beograd, kada reporter obilazi prepune kafane, ali mu niko ne kaže da je to zato što se slavi Srpska nova godina, dok konačno u Skadarliji ne pita jednog šefa sale da li negde postoji slobodno mesto da se rezerviše, na šta mu on odgovara da će sigurno biti u restoranu "Zagreb" - seća se Krivošejev.

"Pik" javnih proslava Srpske nove godine traje tokom 90-ih, kada se praznik potpuno identifikuje sa nacionalnom pripadnošću i dočeku se pridaje veći značaj nego onom 31. decembra. Teško oborivi rekord proslave ove nove godine je 1997. tokom protestnih šetnji Koalicije "Zajedno", kada je na ulicama Beograda bilo gotovo pola miliona ljudi.

Euforija, međutim, počinje da opada od dvehiljaditih.

- Slast zabranjenog doprinosila je tome da se praznuje Srpska nova godina, a sada više nije zanimljivo. Nešto je ostalo od toga po inerciji, kod ovih koji još nisu obavešteni da je Tito umro. Problem je, zapravo, u tome što mi praktično nemamo kolektivni praznik koji je strahovito važan za zajednicu. Propao nam je 1. maj, a nismo vaskrsli đurđevdanski uranak, tako da tražimo neku zamenu, a u jednom periodu to je bila Srpska nova godina. Nažalost, i u ovom slučaju se rukovodimo inatom, pa je zbog toga Srpska nova bila "in" - kaže sociolog Radovan Marjanović.

Doček na gradskim trgovima

Beograd - 21.00, plato Hrama Svetog Save, moleban i vatromet

Niš - 22.30, park Svetog Save, Nataša Bekvalac

Kragujevac - 20.30, Trg kod Krsta, gradski dečji hor "Mali Liceum", "Epilog" i "Vesela mašina"

"Električni orgazam"

Čačak - 22.30, Gradski trg, Milica Todorović

Valjevo - 21.00, Gradski trg, DJ Hoffman, DJ Star 8 iz Valjeva, trubački orkestar braće Ilić

Apatin - 21.00, Trg Nikola Tesla, etno-grupe "Lazarice" iz Prigrevice, bend "Nervozni poštar", vatromet

Jagodina - 22.45, Haris Džinović, Gradski trg, vatromet

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Blic)