KAD NEMAJU GDE, SPAS IM NUDE OVI DOBRI LJUDI! Banat ima hraniteljske porodice ZA ODRASLE koji ne mogu sami (FOTO)

Kada stara osoba, više ne može da živi sama, umesto odlaska u dom, može da se opredeli za smeštaj u drugoj porodici.

Jedan od oblika zaštite odraslih i starijih lica je i smeštaj u hraniteljskim porodicama. Mnogi nemaju novac da plate smeštaj u privatnim domovima za stare, pa je za njih ova opcija u svakom slučaju bolja.

O tome, da li je porodica pogodna i sposobna da brine o staroj osobi i kakve uslove za život ima, procenjuju iz Centar za socijalni rad. Međutim, u hraniteljskim porodicama ne borave samo stara lica, penzioneri već i stariji od 18 godina.

Zato su se zrenjaninski socijalni radnici odlučili za organizovanje hraniteljskog smeštaja po porodicama, kako bi se rešio problem životnih uslova starih ljudi. Opština Zrenjanin je jedna od nekoliko opština u Srbiji koje se mogu pohvaliti formiranim hraniteljskih porodicima.

Na teritoriji Južnobačkog, Sremskog i Srednjobanatskog upravnog okruga 60 porodica se bavi hraniteljstvom za odrasla i starija lica.

Supervizor u službi za odrasla i starija lica u Zrenjaninu Milanka Deurić objašnjava za Espreso pre svega, kakvi su uslovi za formiranje harniteljske porodice:

- Postoje obuke koje su propisane kada je u pitanju hraniteljska porodica i one se realizuju u centru za socijalni rad. Budući hranitelji prolaze kroz postupak procene. Kada nema novih zahteva, kad nema novih hranitelja na tom planu se mnogo ni ne radi kao što je slučaj danas - započinje priču i dodaje da imaju potrebu za novim porodicama i kada je u pitanju hraniteljstvo za decu i kada je u pitanju hraniteljstvo za odrasle. Svako ko podnosi zahtev prolazi kroz fazu procene, a u taj postupak procene ukljucuje se i pravnik , psiholog, socijalni radnik i praktično se procenjuje u kakvim uslovima budući hranitelji žive i od čega.

Hranitelji mogu biti pojedinci ili porodice, različitog nivoa obrazovanja i zanimanja. Mogu se prijaviti Centru za socijalni rad nakon čega se procenjuje da li ispunjavaju lične i porodične uslove za brigu o starim osobama. Nakon odabira hranitelja, sledi priprema i obuka za hraniteljstvo, nakon čega se donosi rešenje o porodičnom smeštaju, na osnovu koga se daje naknada za porodični smeštaj.

-Postoji zakonski propisana procedura da hranitelj mora imati redovna primanja ako nema, onda ne može biti hranitelj - u obavezi je da ima prihod. Ukoliko je u pitanju bračni par, dovoljno je da jedan bude zaposlen. Zahtev može podneti i jedna individua, ali ona mora biti zaposlena. Imali smo slučaj da je jedna devojka izrazila želju da bude hranitelj. Imala je u svom vlasništvu registrivano poljoprivredno gazdinstvo, što je takođe prihvatljivo - objašnjava Milanka.

Kako ističu u zrenjaninskom Centru za socijalni rad, naknada za hranitelje se izdvaja iz budžeta Republike Srbije:

- Kada je u pitanju hraniteljstvo za odrasle hranitelj može uzeti najviše tri osobe koje će zbrinuti. Za svaku osobu ministarstvo plaća 10.000 dinara za hraniteljev rad, plus 20.000 dinara po korisniku. Korisnici imaju i svoj džeparac koji je takođe zakonom propisan - tvrdi supervizorka i ističe da su te informacije javno dostupne.

Hraniteljskih porodica je sve manje u Srbiji. Samo u opštini Zrenjanin je do pre nekoliko godina obuku prošlo 15-ak porodica, ali je samo jedna porodica Vlaisavljević nastavila da se bavim tim humanim poslom. Milanka Deurić objašnjava zbog čega ima sve manje porodica koje bi se bavile ovim humanim poslom koji preko potreban u današnjoj situaciji kao i zbog čega neke porodice odustaju na pola puta:

- Iako su plaćeni za svoj rad od strane ministarstva, mnogi su odustajali na samom početku ili posle nekog vremena, jer je to veoma težak posao. To je možda i razlog zbog čega se sve manje porodica bavi tim radom. Zaista je jako teško, to ne može svako - objašnava Milanka.

Treba istaći da zaposleni u centru za socijlani rad i te kako prepoznaju kada je u pitanju humanost ili samo korist.

- Uvek postoji neka vrsta interesa, da se razumemo, ali ako ne postoji taj humani deo onda hraniteljska porodica zajedno sa korisnikom ne može da funkcioniše. Mi biramo porodicu u odnosu na korisnika, na žalost sada imamo samo jednu porodicu , ali smo nekoliko porodica slali i u subotičke porodice. Mi pratimo hraniteljske porodice i u obavezi smo da ih pratimo, proveravano da li postoje određeni problemi , razgovaramo, imamo i iznenadne posete nenajavljene...koristimo sve naše metode, imamo i grupne i individualne razgovore i kad je hranitelj tu i kada nije kako bismo utvrdili da li im je dobro ili ne. S druge strane, dešavalo se da ako se pogorša zdravstveno stanje korisnika ta porodica nema kapaciteta da zadovolji potrebe korisnika. Recimo jedan korisnik premešten je u dom ...kapacitete porodice su određeni.... čovek je ostao nepokretan, ali su ga negovali i tamo je i preminuo. Druga porodica to nije mogla..sve zavisi od potrebe korisnika ...ako mu je potrebna celodnevna stručna nega, naravno da mu je potreban dom, a ne porodica i tako dalje, tako je i to jedan od razloga zbog čega neki korinici odlaze iz hraniteljksih porodica -objašnjava detaljno Milanka.

Pre sedam godina centar za socijalni rad Zrenjanin je imao veliki broj prijavljenih kandidata i to vreme kada nije bilo prilika za zapošljavanje. Međutim, kako su otvorene fabrike u toj opštini koje omogućavaju zapošljavanje centar imamo mnogo manje prijavljenih. Hraniteljima ide staž po osnivu zbrinjavanja, pa je to i jedan od razloga zbog kog se prijavljuju na obuke, jer žele iskoriste vreme koje je preostalo do penzije.

Za ovaj human posao treba uložiti mnogo truda, a dobit je višestruka. Svi imaju iste potebe, ta potreba da ugroženi imaju mesto gde su sigurni jeste značajno, tu je na dobiti cela porodica, ali i sam korisnik.

Veoma je važno istaći zbog čega je važno da postoji veći broj hraniteljskih porodica. Neki korisnici su bili u svratištima, neki su bili u sigurnim kućama.

Postoji i pravilo da ako je neko žrtva porodičnog nasilja, a mentalno je zdrava, ta osoba onda ne može otiću u hraniteljsku prodicu. Sigurna kuća ima jednu namenu kao i svratišta, prihvatilišta, oni nužno postoje, jer su mesto za akutno zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici -ističe Milanka i nastavlja:

- Važno je da postoji sve više hraniteljskih porodica, jer svi ljude se nalaze u stanju potrebe za zaštitom i smeštajem, a kada uža ili šira porodica nije u stanju da zadovolji potrebe svog člana, onda država daje lepezu mogućnosti da se izađe u susret tim potrebama, a jedno od rešenja je i hraniteljska porodica za odrasle - zaključuje supervizor u službi za odrasla i starija lica u Zrenjaninu Milanka Deurić.

BONUS VIDEO:

(J.Čabović)