DANAS JE BADNJI DAN: Evo šta treba da uradite za ZDRAVLJE, SREĆU i NAPREDAK, a šta nikako NE SMETE!

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan, poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić.

Na ovaj dan vernici Pravoslavne crkve tradicionalno unose i pale badnjak, odlaze na liturgiju i okupljaju porodicu za posnom trpezom.

Paljenje badnjaka je u vezi s ognjem i ognjištem. Ljudi najčešće sa svojm sinovima odlaze u šumu da donesu badnjak, a zatim ga stavljaju na vatru, u povorci vernika i sveštenika, nosi se oko crkve.

Pre sečenja, mladom hrastu se nazove "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se prosip žitom, i ne sme dodirnuti dolim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo s istočne strane jer je trebalo da padne upravo na istok. A domaćin koji seče, pokušava da ga obori iz jednog udarca, verovaći da "muči drvo" ako udari više od tri puta.

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Često se kaže da ono što radite na Božić radićete cele godine.

U pojedinim krajevima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

Takođe se veruje da ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka.

Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.

Po unošenju slame na Božić prema starim običajima svi su se izuvali i obuvali čiste čarape jer ne valja da se bos ide po slami jer će ukućane boleti noge. Prilikom skidanja obuće vodi se računa od tome da se ne prevrne da se i sreća ne bi prevrnula

Na dan rođenja Isusa Hrista ne smeju da budu svađe u kući da ukućane ne bi terala loša sreća preko cele godine.

Deca najviše vole Badnje veče, jer tada odlaze da korinđaju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)