NE MOGU DA OKRENEM GLAVU OD ONIH KOJIMA TREBA POMOĆ! Stolar Mile nagrađeni je humanitarac, ovo planira u 2019.

Milorad Jurković, alijas stolar Mile danas važi za najpoznatijeg humanitarca u Srbiji.

Sve je počelo pre tri godine kada je iako podstanar i bez stalnog posla, poklonio prvu drvenu stolicu za bebe. Danas aktivno pomaže ugroženim sugrađanima iz cele Srbije, prikupljajući pomoć putem svoje stranice na Fejsbuku koja broji 80 hiljada pratilaca.

Ove godine dobitnik je nagrade "Moj uzor 2018", koja je samo jedna od nagrada u nizu. Nagradu su mu dodelili deca i roditelji vrtića "Vila" u Beogradu.

- Tom prilikom su mi dve majke sa decom prišle i rekle da njihova deca znaju ko sam i da sam im uzor što me je prijatno iznenadilo pa smo se i slikali ! Inače nije mi prvi put da mi deca prave crteže, crtaju me, a jedno dete mi je čak spremilo i paketić.

Jedna od poslednjih priča koje su potresle javnost, a koju je objavio upravo poznati humanitarac svakako je priča o devojčici Vasiliji Krstić. Mali anđeo zavisi od ketridža koji košta koliko prosečna plata koju njeni roditelji nemaju?

Postavili smo Miletu pitanje kako se oseća kad upoznaje porodice s teškim životnim pričama i bolesnu decu čiji roditelji nemaju novca za lečenje, i pitali budi li mu to gorak ukus u ustima.

- Vasilija je jedno u nizu dece koja zavise od dobrih ljudi koji žele da pomognu. Najveći problem je u tome što smo prestali da slušamo i gledamo jedni na druge, a apatija je zavladala na žalost se najviše odražava na decu! Osećaji su uvek različiti jer nikada ne znate na šta ćete naići i šta će vas dočekati! Mi nikada ne ostavljamo i ne zaboravljamo one kojima smo pomogli pa ih često obilazimo, pa i tada se desi da se naiđe na teške trenutke. U meni se nešto tada lomi i i puca, ne umem da opišem taj osećaj. Znam samo da ne mogu da okrenem glavu i ležem i budim se uvek sa mislima kako pomoći tom detetu ili čoveku, porodici...- kaže Mile.

Inače, stolar koji se već tri godine bavi pravljenjem stolica za hranjenje beba do sad ih je napravio 1.600 komada. Pozamašna brojka otkriva motive koji ga uvek guraju napred.

- Kroz moje ruke jeste prošlo preko 1.600 stolica i kako smo raćunali već treća generacija izrasta iz njih. I to je demantovamo jednom slikom kojom nam je objašnjeno da naše stolice izrasta peta generacija! To me je prosto oduševilo i dalo mi podstrek da se još jače uključim u sve. Najveća nagrada su osmesi i lupkanje ručicama po ploči hranilica. Ništa nije vredno kao to!

Na svojoj fejsbuk stranici Milorad često apeluje za pomoć ugroženima, i odziva i te kako ima. Reklo bi se da se svetlo na kraju tunela vidi baš zahvaljujući ljudima poput njega i onih koji se odazivaju na njegove apele.

- Daleko smo mi, ma kako vam delovalo, od dna! Dno dotakne onaj ko misli samo na sebe! Mnogo je ljudi koji se odazivaju i imaju u mene veliko poverenje jer vide da je ovo čist rad i čista pomoć koja se ne ček, već se odmah reaguje! Svesni smo da ako čekamo, za nekoga može da bude i kasno! Svetlo se vrlo dobro vidi,a tunel je sve kraći! - kraće ovaj večiti optimista i borac.

O dečaku koji se bori da diše ranije je pisao i Espreso.

Poznati humanitarac uključio se u akciju prikupljanja pomoći za ovog mališana čije je stanje vrlo teško. Otkrio nam je epilog te akcije.

- Nikola Stakić je dete zbog ko vam zastaje knedla u grlu kad ga vidite! Pomoć se prikuplja ali sporo, a shvatam da su razlozi za to nemaština koja pritiska ljude. Ono čemu se čudim su firme giganti, pa i pojedinci koji imaju novac, a koji mogu ostati imuni na jednu ovakvu priču? Ovo dete se bukvalno bori za vazduh, a pomoć je jedna mašina koja mu taj vazduh i daje! Zar ne bi trebalo taj "vazduh" mi da mu damo svojim angažovanjem? To je moje pitanje za sve!

Od najtežih slulčajeva koje je minule godine viđao, ne postoji neki koji ga je potresao manje i više, jer svaki po sebi ima određenu težinu. Ipak, kako kaže, na okretanje glave nema razumevanja.

- Ne mogu izdvojiti ništa što me nije potreslo! Ipak, izdvojiću kada sam pre nekoliko dana u Novom Sadu dok sam išao da snimim zub pri nekoj uzbrdici primetio osobu koja se odguruje u kolicima. Za to vreme prošlo je nekoliko mladića koja su osobu obilazile kao da je ne primećuju. Kada sam se približio video sam da je to žena koju sam nazvao majkom i pitao mogu li joj pomoći? Ona je pristala sa rečima "sine, Bog neka te poživi" i odgurao je tamo gde je pošla da plati informatiku! Poenta nisam ja jer sam joj pomogao,već ovi mladići koji nisu! Da li su to oni koji posle dva piva mrze druge vere, nacije a velike su patrioti ? Pravi patriota pomaže nekome u nevolji nije patriotizam samo juriš!

- Imam prijatelje humanitarce koji su velike patriote kao i ja i vole svoj grb i zastavu, ali ne gledaju ni veru ni naciju kada pomažu! - tvrdi on.

Ljude koje Mile upoznaje i pomaže im to mnogo cene. Pitali smo ga kako izgledaju ta nova poznanstva, od upoznavanja do trenutka kada donosi čitave kamione pomoći onima koji su u nevolji.

- Naravno da ti ljudi cene kada im se pomogne. S mnogima se odnos pretvorio u prijateljstvo takvo da kad god se pojavimo ili ih samo pozovemo dobijemo smeh i suze, a tako nešto ne mogu vam rečima ni opisati! Ovo se mora raditi srcem i glavom! Srce će uvek reagovati emotivno ali zato glava razumno! Mnogo prepreka se mora preskočiti da bi se nekome pomoglo i odreći nekog svog slobodnog vremena,a da pritom ne zapostavljate svoju porodicu! Sve to je teško uklopiti, ali kada imate podršku te iste porodice sve ide mnogo lakše.

Na kraju, Mileta smo pitali za planove u novoj 2019. godini.

- Planovi za 2019. isti su kao i za prošlu. Planiram da nastavim istim tempom mada bih više voleo da pravim stolice i da se deca rađaju nego da trčim u pomoć bolesnom detetu!

Bonus video: