LEK PROTIV DEPRESIJE JE DA SE POPNETE NA STO I IGRATE ILI CUNAMI U MOZGU: Jovan Marić o PRAZNICIMA (VIDEO)

Praznični gost Espresa je bio profesor Jovan Marić, psihijatar, diplomata i seksolog, poznavalac ljudske prirode i autor mnogobrojnih popularnih knjiga.

Pričamo o uvek zanimljivoj temi - prazničnoj depresiji. Profesore, zašto su ljudi tužni kad su dani srećni?

- Odmah ću vam odgovoriti na pitanje, iako ste u najavi rekli da sam seksolog, a ja ne volim da se tako najavljujem. Ponekad kažem ako me po nečemu zapamte, izgleda da će to biti samo seksolog. A ne da sam bio biši direktor prestižnog instituta za psihijatriju, u Hagu veštačio ove naše nesrećnike i tako dalje. Predpraznično rasploženje, svi su nešto u kupovinama i očekuju da se lepo provedu. A veliki broj ljudi je sam. Usamljen. Ne znam da li znate, ali u Velikoj Britaniji planiraju da naprave Ministarstvo za Usamljenost. Te neke zemlje koje su na društvenoj lestvici daleko ispred nas imaju ozbiljan problem sa usamljenošću. Samoća i biti sam još uvek nije usamljenost, ali to generiše depresiju. Jer kad je čovek sam, nema s kim da bude, nema ljubavnog partnera, porodica otišla, to se zove empty home, on sedi, gleda u onaj televizor i depresija počinje da se polako uvlači u njega. Mi, kao psihijatri moramo da vodimo računa, jer rizik od samoubistva koad naših depresivnih bolesnika narasta. Tokom praznika ljudi su natemprirani da im bude lepo. Imaju velika očekivanja, moraju da se provedu, svi pevaju i igraju, i ima ljudi, to sad moramo malo da objasnimo, kad se ljudi popnu na sto i igraju, to se zove free child - oslobođeno dete. Svi imamo dete u nama koje želi da se raduje, da se "otkači"... Ali veliki broj ljudi ima zakržljali taj deo deo svoje ličnosti i oni najčešće stradaju kad je u pitanju praznična depresija.

Unazad desetak i više godina statistike pokazuju da se najveći broj suicida dešava oko novogodišnjih i božićnih praznika. Da li ljudi tada postaju svesni svoje ekomomske limitacije ili su oštećeniji u emocionalnom smislu?

- Rekao bih i jedno i drugo. Zato što nam je nametnut sistem vrednosti da ste uspešni ako imate dovoljno novca da bi kupili dovoljno skupih predmeta. To je, nažalost, merilo uspešnosti. Ja sam još pre 20, 30 godina govorio da nas melje Njegovo veličanstvo mister Dolar, pa je došao mister Evro, pa dinar je dinar uvek bio... Možda će doći i mister Juan i ko zna šta. Onda niste uspešni ako ne možete da odete na neka egzotična putovanja za Novu godinu ili skijanje, ako ne možete da platite neki skuplji hotel... Nemate odgovarajuću toaletu za tako nešto - to posebno važi za žene koje više generišu taj merkantilni faktor... Taj konzumerizam. Ja sam to nazvao tri pošasti savremenog društva: egoizam, hedonizam i konzumerizam. Tu naročito žene poentiram pošto vrše pritisak na partnera da im kupi ovo ili ono, nakit i slične stvari... Dakle, to je jedna priča, a druga je emocionalna. Emocije su jako bitne za čoveka i ja jako insistiram na tome da homo sapiens treba preformulisati u homo emocionalis. Nije dovoljna samo inteligencija, emocije su ono što čini čoveka da se oseća ispunjenim i srećnim. Najjače su emocije prema deci. Svi smo imali neke ljubavi koje su prolazne; traju neko vreme, limitirane su, ugase se i nema ništa. Čoveku je potrebna trajna ljubav, a ona se obezbeđuje samo na relaciji - roditelji i deca. Svejedno što deca ne žive sa roditeljima - ja volim tamo nekoga i ceo život ću ga voleti - važnije je voleti nego biti voljen... Dakle, partnerske veze su ranjive, raskidaju se lako i tako dalje... Tu sad imate jedan divan fenomen. Jedan ugostitelj, koji ima iskustva i dobru opservaciju, kaže: 31. decembra posle ponoći, dakle praktično već 1. januara, stvara se velika gužva u muškom toaletu. Obično je gužva u ženskom toaletu, jer to malo duže traje... Ali, ostala je neka ljubavnica sama kod kuće, plače, a ja ovde sa ženom na dočeku i moram da se javim da joj čestitam Novu godinu. I svi ti muškarci vrte telefone i zovu ljubavnice, a posle ženi kažu da je bila gužva pa su se zadržali. Jako zanimljivo i govori o tome kako su ljubavne veze promenjive, nisu kao što su nekada bile, a tek ćemo da vidimo šta će ova generacija koja je već napunila 20 godina a odrasla s ovim tipkanjem, našta će to da liči...

Novu godinu neki doživljavaju kao početka novog poglavlja u životu, dok drugi to vide kao deo zabave i priliku da se "ogrebu" za avanturu. Šta predlažete, stručno, da li ljudi treba da se opuste i prepuste avanturizmu ili da možda donesu neku krupnu odluku?

- Više se sam za ono prvo, ali se potpuno slažem sa vama da je sve lakše opustiti se. Čak imate i onu čuvenu rečenicu da je posle ponoći sve dozvoljeno. Rado kažem da je superego, neki naš superpolicajac i kontrolor našeg ponašanja, prvi posle 10, 11 sati uveče više ne funkcioniše. ne kaže mudri srpski narod da je jutro pametnije od večeri. Zato je lakše da neko podlegne nekom upornom udvaranju, to se događa i to nije loše, to su te prolazne veze. Savetujem vam da jedan dan u godini, često je to Nova godina ili rođendan, posvetite sebi i rezimirate šta ste do sada uradili i šta još treba da uradite. Ponekad treba dozvoliti zemljotresu u glavi sa cunamijem da vam iz temelja promeni način na koji ste živeli. Ako je rezime takav da niste uspešni, da niste ostvareni kao roditelj ili partner, kao ljubavnik ili na poslu, morate da spoznate sebe. Posvetite sebi dovoljno vremena. Uostalom mudri Sokrat je davno rekao - spoznaj samoga sebe.

Na koji način ljudi koji nemaju dovoljno novca mogu u Novu godinu da uđu ležernije a ipak obraduju nekoga i ostanu dostojanstveni, pogotovo muškarci koje se u ovom dobu konzumerizma izgleda slabije snalaze od žena?

- Da, mislim da se teže snalaze, da trpe veći pritisak jer su žene postale probirljive i gledaju materijalni momenat... Živimo u vizuelnoj civilizaciji koja glorifikuje upravo to - mladost, lepotu i predmetni svet. Kao ambasador, zabavljao sam se posmatrajući u dvorištu mužjaka ptice kako pravi gnezdo. On se muči tamo, skuplja one slamčice, a onda dođe ženka posle tri dana pa uđe, pa izađe, pa uđe, pa izađe... Pa razmišlja da li je to dobro gnezdo u kojem će da snese jaje. Onda mu sve rasturi ako zaključi da nije dovoljno dobro. Znači, ženka, po logici stvari, zbog brige o potomstvu, želi da joj partner obezbedi komforne uslove za podizanje njene dece. To je dosta važno. Jeste to jedan pritisak, ali se može drugačije. Ako nemate novca za to - prijateljstvo i ljubav. Kao i uvažavanje potreba drugoga. Ne tih materijalnih, nego duhovnih. Neki psiholozi kažu da je kriterijum da li ste uspeli u životu ako na rođendan dovedete 50, 100 ljudi kojima znate imena... To je uspeh u životu! Opet da pomenem Sokrata koji kaže da je od sveg blaga najbolji dobar i pouzdan prijatelj...

Šta je još profesor Marić rekao o ovoj temi pogledajte OVDE.

Pomenuli smo poklone. Kraj ove godine obeležava nova knjiga Žarka Lauševića u kojoj zalazi i u vaš domen, opisuje svoja erotska iskustva iz zatvora. Mnogi će kupiti ovu knjigu kao poklon nekome, a ja spominjem ovo zato što ste bili veštak na suđenju Lauševiću i nije vas zapamtio po dobru, pa me zanima da li ste imali uvid u knjigu i kako vam izgledaju njegove erotske "avanture" iz zatvora?

- Nisam pročitao knjigu. Nisam čak ni onu prvu pročitao u kojoj kaže da sam bolji seksolog nego etičar, jer ja sam bio predsednik etičkog komiteta udruženja veštaka. i on se žalio našem komitetu da ga veštaci nisu na najbolji način veštačili. Divno je osmislio naziv prve knjige "Godina prođe, dan nikako". Strašno je biti u zatvoru, ja sam veštačio mnogo zatvorenika... Po mom shvatanju, zatvor treba da bude težak! I treba da bude kazna. To je prevencija da neko ne čini krivična dela. Kao profesor psihijatrije na Pravnom fakultetu, znam jako dobro zatvorsku atmosferu. Zato se kaže: nije teška robija, teški su robijaši. Dakle, zatvor mora da bude neugodan jer prilika stvara lopova... Naravno, alkohol je bio isto problematičan kad već pričamo o Žarku. Da ne pričam sad o njegovoj alkoholemiji tog kritičnog trenutka...

Šta je još profesor Marić rekao o ovoj temi pogledajte OVDE.

Kako vi kao profesor u penziji dočekujete praznike?

- Nisam tipičan penzioner, jer imam mnogo nekakvih aktivnosti. Bogu havla još uvek ljudi traže razgovor sa mnom, savet... Često sam u medijima, jer u kodeksu zdravstvenih radnika piše da je lekar dužan da sprovodi zdravstveno prosvećivanje. Pišem i neke knjige, kao penzioner, moje dve najnovije knjige se zovu "Kako sačuvati živce" i "Muškarac naspram žene" - gle čuda, u 69 poglavlja sam opisao razlike muškog i ženskog mozga, razlike u ponašanju i seksualitetu. Što se tiče dočeka Nove godine, moj život je komplikovan, nisam za imitaciju po tom pitanju - dakle, tri braka, tri razvoda, tri deteta sa tri različite žene, sve je brojka tri. Inače ta brojka je simbol muškosti po Frojdu. Zašto? Zato što muške genitalije anatomski iz tri dela. Onda se obično šali pa kažem: jedno je prst, drugo je jezik, a šta beše ono treće? Ali, moja najnovija knjiga se još uvek piše i zove se "Autobiografija" - poslednje poglavlje, odnosno zadnje, nisam napisao, jer još ima dogodovština u mom životu.

Pogledajte ceo intervju sa Jovanom Marićem:

BONUS VIDEO:

Espreso poezija: Vanja Bulić recituje Prevera