KRISTINA SE BORILA PROTIV OPAKE BOLESTI I IZGUBILA: Mnogima je bila inspiracija, ovo je njena priča...

Pre samo nekoliko dana Srbija se oprostila od još jedne mlade žene - Kristine Fruže. Ova devojka bila je studentkinja, savetnik u ishrani, društveno osvešćena, učesnik tribina "Niste sami", sa dubokim razumevanjem za druge i željom da pomogne, i na koncu svega - bila je osoba koja se godinama viteški i srčano borila sa bipolarnim poremećajem. Bitku je izgubila, izvršila je samoubistvo.

Njena tragična smrt potresla je sve koji su ikada imali prilike da je sretnu, i podsetila je na to koliko je važno da razumemo jedni druge i gledamo van okvira nametnutih stavova.

Kristina je bila podrška mnogima koji su se borili sa ovim poremećajem, sa depresijom. Bila je tu za druge.

Zato je njena priča važna - treba nastaviti tamo gde je ona stala u borbi da se prevaziđu predrasude i tabui o ljudima sa mentalnim poremećajima i invaliditetom.

Prvi i osnovni korak je razumevanje. Razumevanje kroz šta prolaze i šta je ono sa čim se bore, a potom dolazi i sve ostalo - prihvatanje, razgovor, podrška....

Smrt mlade Novosađanke posebno je pogodila upravo organizatore tribine "Niste sami" koji su se i javno oprostili od nje, akcentujući pritom ono što je i sama Kristina govorila - da nasmejano lice, moderan stajling i dobar nastup još ne znače da smo i izunutra dobro.

Bipolarni poremećaj je poremećaj afekta koji "zapada" u "minus" i "plus" faze. Pokušaj suicida ili izvršeni suicid se kod bipolarnih pacijenata dešava u depresivnoj fazi....

Ono što je važno je da pacijentu pružimo podršku i kada je on ne traži i da mu pomognemo da oseti da smo zainteresovani za njega čak i ako ne želi baš ništa da nam kaže o svom unutrašnjem svetu. Ako je ljut na nas, na sebe i na ceo svet! Čak i tada, kada te korisne razmene nema, pacijentu je jako važno da dobije poruku: "Stalo nam je do tebe. I stalo nam je do tebe i ako nisi najbolje, i ako imaš problem, i ako treba celog života da se lečiš i piješ lekove. I tada nam je stalo." I, to je važno svakoj osobi na svetu. Setimo se toga ovih prazničnih dana. Prvih prazničnih dana u kojima Kristina neće biti sa nama", napisali su između ostalog.

Od Kristine se na društvenim mrežama oprostio veliki broj poznanika i prijatelja, svi uz istu želju - da pokušamo da stanemo na put takvim tragedijama.

Procena je da između tri i pet procenata ljudi u svetu ima simptome bipolarnog poremećaja, a velika je verovatnoća da u vašoj okolini postoji neko sa ovakvom dijagnozom. Zato je važno znati šta je bipolaran poremaćaj, kako se manifestuje i kako se protiv njega bori.

ŠTA JE BIPOLARNI POREMEĆAJ

Bipolarni poremećaj ubraja se u poremećaje raspoloženja. Nešto je češći kod žena, a početak poremećaja obično je između 15. i 30. godine života.

Reč je o duševnoj bolesti u kojoj se smenjuju razdoblja manije i depresije. Klinička slika zavisi od faze u kojoj se bolest nalazi - maničnoj ili depresivnoj. Nažalost, u teškim depresivnim epizodama osobe s bipolarnim poremećajem razmišljaju i o samoubistvu. U teškim depresivnim epizodama suicidalne ideje su češće, kao i prisustvo halucinacija i nerealnih, sumnjivih ideja o krivici, obmanama, invaliditetu, neuspehu, besmislu...

"Depresivne epizode u okviru bipolarnog poremećaja su mnogo češće nego manične epizode. Na četiri, pet depresivnih epizoda obično dođe jedna manična faza. Međutim, sada se u praksi sve češće srećemo s pacijentima koji imaju takozvani ciklirajući bipolarni poremećaj, gde se ove faze smenjuju bukvalno na dnevnom nivou, što je veoma teško i iscrpljujuće i za pacijenta, ali i za lečenje", kaže dr Sanja Kaluđerović, neuropsihijatar.

OPASNO VREME PRAZNIKA

Prema njenim rečima osobe sa ovim poremećajem u depresivnim fazama često razmišljaju o samoubistvu, ali sam taj čin ne realizuju tako često.

"Recimo, ako se neko stalno trudi da pomaže drugima, ta naglašena potreba da bude potreban ustvari je podsvesni moto depresivne osobe koja žudi za bliskošću. Pružajući više energije nego što može ta osoba se pritom dodatno iscrpljuje nesvesno anticipirajući da će dobiti emocionalni fidbek. Kad to izostane, ta osoba još dublje tone u depresiju i bez hitne terapijske korekcije dolazi do produbljivanja depresivne epizode u okviru bipolarnog poremećaja, a uz dodatni okidač i do suicida", objašnjava doktorka Kaluđerović i dodaje da je vreme praznika posebno kritično za osobe koje pate od depresije.

Ona savetuje sve koji se tokom praznika ne osećaju dobro, uznemireni su, pate od nesanice ili im se po glavi vrzmaju misli o samoubistvu – da odmah potraže stručnu pomoć.

MANIČNA I DEPRESIVNA FAZA

Maničnu epizodu karakteriše naglašeno, euforično raspoloženje, koje nije u skladu sa trenutnim okolnostima. Ponašanje se menja iz časa u čas, osobe su pune energije i optimizma, u stalnom su pokretu, potrebe za spavanjem i hranom iznenada se smanjuju, što dovodi do gubitka težine.

Pažnja se ne može održati, nove ideje i planovi se stalno iznova pojavljuju, prateći subjektivni osećaj dobrog zdravlja i sposobnosti. Zato pacijenti u ovoj fazi često donose nemilosrdne odluke, izloženi rizičnim poduhvatima, skloni su kockanju i konzumiranju alkohola.

Osim toga, kod pacijenata sa maničnom epizodom, postoji povećan libido i gubitak zajedničke društvene inhibicije, što može dovesti do nepromišljenog, drastičnog ili čudnog ponašanja. Oni imaju tendenciju da upadnu u niz neprijatnih situacija koje se odnose na finansije, poslovanje, potpisivanje ugovora, porodične odnose, ugled i slično.

U maničnoj epizodi sa psihotičnim simptomima, postoje nerealne, krvoločne, grandiozne ideje o veličini, bogatstvu, svemoći i halucinacijama...

Depresivna epizoda može imati različitu kliničku sliku - od blage do umerene do teške depresije, sa ili bez psihotičnih simptoma. Može se naglo razviti, nekoliko dana ili nekoliko sedmica. Raspoloženje je smanjeno, sa smanjenom aktivnošću, postoji nedostatak volje za zajedničke aktivnosti, sa smanjenom sposobnošću postizanja zadovoljstva. Koncentracija je oslabljena, prisutan je umor i pri najmanjim naporima. Može biti i konstantne nelagodnosti, razdražljivosti i anksioznosti. Smanjeno je samopoštovanje i samopouzdanje, prisutne su ideje krivice, samooptuživanja, bezvrednosti, neodgovornosti. Apetit i libido su smanjeni, sa poremećajem spavanja i ranim jutarnjim buđenjem.

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza se postavlja nakon psihijatrijskog intervjua i pregleda. Za precizno određivanje stepena maničnosti, odnosno depresivnosti, postoje standardizovane skale.

Lečenje

Bipolarni poremećaj je hronična bolest koja zahteva neprekidno lečenje, čak i u fazama kad se osoba oseća dobro.

"Tretman podrazumeva obaveznu upotrebu lekova, na primer stabilizatora raspoloženja, i poželjno je da osoba uporedo ide na psihoterapiju", kaže Stefan Dimić, psihoterapeut.

(Espreso.co.rs/Blic.rs)