Sećate li se siromašnog Lazara, našeg Foresta Gampa? Ne smemo ga zaboraviti! (FOTO)
Suma od 2.000 evra deli ga od jednosobne garsonjere. Živeo je u trošnoj kućici bez tople vode i kupatila, a maratone, na kojima je osvajao medalje za Srbiju, trčao je u pocepanim patikama
Objavljeno:
Suzana Trajković
Lazara Rišara, srpskog Foresta Gampa, još samo malo deli od ostvarenja sna!Najtužnija srpska priča: Lazar je siroče, nema šta da jede, pomozite mu ako za Boga znate!pre dva meseca Srbijuživi u trošnoj kućici bio je bez hrane, tople vode i kupatila, a maratone, na kojima osvaja medalje i pehare, trčao je u pocepanim patikama.Pomagali su mu i mladi i stari. Dobio je patike, odeću, hranu, ogrev i novčanu pomoć. Ipak, para još nema dovoljno da bi Lazar dobio krov nad glavom.Srbija je opet pobedila: Siromašnom Lazaru, koji nema nigde nikog, pomoć stiže sa svih strana!Od jednosobne garsonjere deli ga suma od oko 2.000 evra. police na kojoj će nizati medalje i trofeje!
Pomoćkoja je u početku stizala sa svih strana, poslednjih nedelja je utihnula.
A Lazar? On se i dalje nada. I čeka dan kad će imati dom koji nikada nije imao.
A do tada - srpski Forest Gamp i dalje radi ono što najbolje ume - TRČI!
Lazar 6. marta u Parizu trči još jednu trku. I ne, nije bitno da li će doneti zlato. On trči za Srbiju. Kroz cilj će proći sa srpskom zastavom oko vrata koju će podići ispod Trijumfalne kapije.
Najveća želja Lazara Rišara jeste da se osamostali. Žudi za poslom i zaradom kojim će sebi moći da obezbedi pristojan život. Ponude za posao stizale su iz Beograda, Novog Sada, Temerina, Bačke Palanke...
Međutim, u Somboru za njega nema posla. On se nada da će ga biti. Njegova želja je da živi i radi u voljenom Somboru i u njemu svakoga dana trčati svoje kilometarske, ali i životnu trku.
(Suzana Trajković)
.jpg)
Najveća želja Lazara Rišara jeste da se osamostali. Žudi za poslom i zaradom kojim će sebi moći da obezbedi pristojan život. Ponude za posao stizale su iz Beograda, Novog Sada, Temerina, Bačke Palanke...
Međutim, u Somboru za njega nema posla. On se nada da će ga biti. Njegova želja je da živi i radi u voljenom Somboru i u njemu svakoga dana trčati svoje kilometarske, ali i životnu trku.
(Suzana Trajković)
.jpg)
Najveća želja Lazara Rišara jeste da se osamostali. Žudi za poslom i zaradom kojim će sebi moći da obezbedi pristojan život. Ponude za posao stizale su iz Beograda, Novog Sada, Temerina, Bačke Palanke...
Međutim, u Somboru za njega nema posla. On se nada da će ga biti. Njegova želja je da živi i radi u voljenom Somboru i u njemu svakoga dana trčati svoje kilometarske, ali i životnu trku.
(Suzana Trajković)
