BAHATI IZVRŠITELJI SU NAJGORA NOĆNA MORA SRBA: Evo kako se bogate na grbači naroda i kako je sve počelo!

Mnogo građana Srbije može očekivati da im u bliskoj budućnosti izvršitelji zakucaju na vrata. Neki iz šale, a u svakoj ima pola istine, često naglase da ćemo borbu sa izvršiteljima iskusiti svi.

Bahato ponašanje pojedinih izvršitelja uzelo je maha, te umesto u interesu stranaka, pune svoje džepove i ostvaruju ličnu dobit prekoračenjem ovlašćenja koja su im data.

Nezadovoljstvo i primedbe na rad izvršitelja su sve učestalije, a već osiromašeni građani više ne znaju kako da se zaštite. Izvršitelji upadaju u stanove, plene imovinu, krše zakon, a za to najčešće ne odgovaraju.

Privatni izvršitelji su uvedeni na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 5. maja 2011. godine.

Usvajanjem ovog zakona 2011. uvedene su novine u samom toku izvršnog postupka, a najveća novina bila je uvođenje nove pravosudne profesije do tada nepoznate u srpskom pravu - izvršitelje.

Ovo se povezuje i sa tadašnjom vlašću, DS, koja je imala loš rezultat na izborima, pa se sa primenom zakona požurilo.To je omogućilo zapošljavanje kadrova demokrata.

Posle nešto više od tri godine primene ovog zakona uočeni su brojni nedostaci. Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen je 18.12.2015. godine, a sa primenom se počelo 01.07.2016. godine.

Zakon iz 2011. godine sadržao je princip paralelizma nadležnosti suda i izvršitelja, dok zakon iz 2016. uvodi razlika između nadležnosti za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak i nadležnosti za preduzimanje radnji kojima se sprovodi izvršenje.

Za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak uvek je nadležan sud izuzev u slučaju potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti. Značajne promene nastale su kod uređenja nadležnosti u sprovođenju izvršenja.

Naime, u ovoj fazi izvršnog postupka značajno je smanjena nadležnost suda, pa će tako sudski izvršitelji biti nadležni samo za izvršenje zajedničke prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, radi izvršenja obaveze koje se ne sastoje u novčanom davanju i izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima i vraćanje zaposlenog na rad.

U svim ostalim slučajevima nadležni su izvršitelji.

Zakonom iz 2011. izvršitelji su smatrani za vrstu punomoćnika izvršnog poverioca, te da treba samo da vode računa o interesima poverioca koji ih je angažovao.

Međutim, izvršitelji svoja ovlašćenja ne izvode od poverilaca već direktno iz zakona, te je samim tim nadležnost izvršitelja uspostavljena u javnom, a ne u privatnom interesu. Zakonom iz 2016. navodno je uvedena jača kontrola rada izvršitelja.

Zakon koji reguliše rad javnih izvršitelja trebalo bi da uskro doživi brojne izmene, a već je formirana radna grupa koja se bavi izmenama pomenutog propisa.

Izvršitelji najčešće prodaju nekretnine dužnika radi namirenja potraživanja, a to bi trebalo da bude krajnja mera, tek nakon što se iscrpe sve druge opcije. S obzirom da je česta prakasa da oduzetoj nekretnini vrednost može da bude dramatično umanjena prilikom javne prodaje, a tako se nanosi šteta izvršnom dužniku, sada se planira sa uvođenjem izmena po kojima imovina dužnika više neće moći da se prodaje drastično ispod cene već na licitacijama i to putem interneta.

Član 56 novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže: "Javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta izvršenja".

Naime, izvršitelji rade po principu da prodaja nekretnina funkcioniše tako što se proceni tržišna vrednost, nakon čega se oglašava prva prodaja licitacijom. Obično ta prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene i obično se na tim licitacijama niko ne pojavi, jer sve rade u dogovru sa izvršiteljima, a onda se oglašava druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene.

Tada se nepokretnost kupuje za drastično manju cenu. Na primer stan od 80.000 evra proda se za 30.000 ili 40.000 evra.

S obzirom da je radna grupa za pisanje izmena i dopuna ZIO iz 2016. godine formirana i u njoj su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja, uključeni i predstavnici privrede, predstavnici saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature, i na izmene se još čeka, neki drugi podneli su inicijativu za ukudanje javnih izvršitelja.

Igor Jakšić iz Narodne jake Srbije prikuplja potpise za ukidanje privatnih izvršitelja koje će podneti Skupštini Srbije. On je u razgovoru za Espreso.co.rs naveo da javni izvršitelji svojim preteranim ovlašćenjima krše prava građana zagarantovana Ustavom, te dodao da je zakonom izvrštejima dozvoljeno da sami bez suda i izvršne sudske presude, a samo na osnovu gotovinskog računa, verodostojne isprave javnog preduzeća, mogu doneti zaključak ili rešenje da krene u naplatu od dužnika.

- Protivustavno je privatnim licima povereno da bez sudskog rešenja, a sa druge strane sa oružjem ali ovlašćenih državnih lica, polcije, upadaju u stanove, i privatnu imovinu i bez sudskog izvršnog rešenja plene, popisuju i otimaju imovinu lica koja su zbog socijalne situacije utakovom položaju da ne mogu da zarade dovoljno da plate komunalije i ostale obaveze.

Jakšić naglašava da je ovaj čin protivustavan i da Ustav RS ne dozovoljava da bilo ko sem suda vrši sudsku vlast.

- Građani imaju ustavno pravo na osporavanje bilo kakvog računa i suđenje u razumnom roku, koji je Ustavom određen u vremenu od pet godina. Pokazatelj njihovog protivustavnog rada je naplata od penzionera i to 2/3 penzije, koji po Ustavu i zakonu ne smeju činiti - objašnjava Jakšić.

On naglašava da RF PIO nema pravo raspolaganja nad penzijama, jer je RF PIO državni upravni organ sa zadatkom da utvrđuje i isplaćuje penzije i nadoknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja. On je pravno lice ovlašćeno da sakuplja doprinose obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa pravima i obavezama utvrđenim važećim propisima.

RF PIO nema pravo raspolaganja nad ličnim sredstvima osiguranika i korisnika prava iz PIO, odnosno nema pravo da njihova lična sredstva prenosi na račune drugih lica (izvršitelja, preduzetnika) niti bilo koga drugog, naročito na to nema pravo bez pravnosnažne izvršne sudske presude i bez saglasnosti penzionera kao korisnika prava i poverioca RF PIO.

Zakonom o PIO prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su uređena kao neotuđiva, lična materijalna prava. Prema članu 6 Zakona, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava koja se ne mogu preneti na drugoga.

Dalje, članom 109 Zakona o PIO utvrđeno je da je Fond dužan da korisnicima isplaćuje iznose koji im pripadaju u mestu njihovog prebivališta, a relevantni član 110. Zakona ne sadrži odredbe na osnovu kojih se penzije mogu ograničavati ili ukidati zbog duga prema komunalnim preduzećima, što potvrđuje i presuda Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. gde se izričito konstatuje da se priznato pravo pojedinca na penziju može ukinuti ili ograničiti jedino na osnovu člana 110 Zakona o PIO, objašnjava Jurić.

Ustav, dakle, jasno štiti građane od bilo kakvih potraživanja sve dok nemaju mesečni prihod dovoljan za dostojan život: građanin koji nema takav prihod, pravnom snagom Ustava nije dužan da plaća bilo kakva fiskalna ili parafiskalna zaduženja.

- Privatni izvršitelji su mafija koju je stvorila vlast i koje treba ukinuti i procesuirati, a sva izvršenja vratiti na sudkska izvršiteljska odeljenja, koja i danas postoje i trebalo bi ih unaprediti zakonom, a ne dozvoliti privatnim izvršitejima da se bogate na osiromašenom narodu - završava Jakšić.

BONUS VIDEO: Privatni izvršitelji!

(M. Božinović)